Москва и Техеран намеравају да помогну једно другом

Министри спољних послова Ирана и РФ, Мухамед Џавад Зариф и Сергеј Лавров. Фотографија из слободних извора.

Министри спољних послова Ирана и РФ, Мухамед Џавад Зариф и Сергеј Лавров. Фотографија из слободних извора.

Министри спољних послова Русије и Ирана, Мухамед Џавад Зариф и Сергеј Лавров, размотрили су питања економије, санкција и Блиског Истока.

У Москви је 29. августа боравио министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф. То је већ трећа његова посета Русији ове године, што по мишљењу иранске стране сведочи о томе да „Техеран придаје посебан значај сарадњи са Москвом“. У сусрету је разматрано продубљивање трговинско-економске сарадње РФ и Исламске републике и смањење напетости око иранског нуклеарног програма, као и ситуација у Сирији и Ираку.

Главни циљ сусрета двојице министара, Зарифа и Лаврова, био је припрема званичне посете председника Ирана Хасана Роханија Русији. Посета је планирана за 29. септембар и везана је за четврти самит каспијских земаља који ће се одржати у Астрахању.

Због тога је у сусрету двојице министара спољних послова размотрен широки круг билатералних питања, међу којима је и развој трговинско-економске сарадње. Подсећамо да су министар енергетике Русије Александар Новак и министар за нафту Ирана Биђан Намдар Занганех 5. августа у Москви потписали Меморандум о узајамном разумевању између влада двеју земаља који ће важити пет година. Конкретни споразуми и уговори, по речима Џавада Зарифа, могу бити склопљени већ 9-10. септембра у Техерану, где ће се одржати редовно заседање Руско-иранске међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу.

Главни циљ сусрета двојице министара, Мухамеда Џавада Зарифа и Сергеја Лаврова, био је припрема званичне посете председника Ирана Хасана Роханија Русији.

Пословни пакет Москве и Техерана подразумева три основна пројекта. То је, на првом месту, „Велики нафтни уговор“ вредан 20 милијарди долара. По том уговору ће Русија добијати 500 хиљада барела иранске нафте дневно, а плаћаће својим индустријским производима и инжењерским услугама.

Друго је „Енергетски мост“ вредан 8-10 милијарди долара. Он подразумева извоз 500 MW руске електричне енергије у Иран, повећање капацитета у електранама и практично комплетну модернизацију иранских мрежа за дистрибуцију електричне енергије.

И трећи је „Железнички пројекат“ вредан милијарду евра. Реч је о модернизацији и електрификацији железничких пруга у Ирану, што ће омогућити да се смањи цена транспорта и повећа брзина превоза.

Ако ови и други пројекти буду реализовани, Русија и Иран не само да ће достићи ниво сарадње који је постојао пре санкција, него ће га и премашити, сматра Лавров. У новим условима, када је Русија одговорила на економске санкције Запада увођењем ембарга на намирнице из Европе и САД, Иран може да игра активну улогу у испоруци воћа и поврћа на руско тржиште.

„Санкције су нелегитимно средство за вршење притисака и наметање политике споља, и у супротности су са међународним нормама“, уверен је Џавад Зариф. Штавише, оне нису ни ефикасне. „Санкције неће дати никакве резултате. Оне могу да изврше притисак на народ неке земље, али ништа више од тога. Мислим да је и народ Русије спреман да прихвати тај притисак ради заштите својих легитимних права“, наставио је ирански министар.

Он се у присуству новинара захвалио Лаврову „за позитивну позицију владе Русије“ у преговорима Техерана са „шесторком“ међународних посредника, као и за то што „Русија помаже Ирану да реши проблеме везане за ирански нуклеарни програм“.

Лавров је тим поводом истакао да се Русија залаже за решење које ће се ослањати на поштовање права Ирана на мирољубиву нуклеарну активност, укључујући и право на обогаћивање урана уз стављање ове врсте делатности под контролу Међународне агенције за нуклеарну енергију (International Atomic Energy Agency - IAEA). „Очекујемо да ће преговори који се воде у формату ‘6 плус 1’ помоћи да се достигне управо такво решење“, нагласио је он.


Русија обновила војнотехничку сарадњу са Ираном
Протекле недеље током билатералног сусрета у оквиру међународне конференције о безбедности у Москви руски и ирански министар одбране Сергеј Шојгу и Хосеин Дехган су изјавили да ће „Русија и Иран развијати војну и војнотехничку сарадњу, узимајући у обзир садашњу политичку ситуацију у свету“. Саопштење је дочекано као права сензација. Све говори о томе да Русија дефакто на себе преузима одговорност за војну безбедност централноазијског региона.

Лавров је уједно упозорио да нико од учесника у преговорима Ирана са „шесторком“ не треба да стиче једностране погодности. „Таквих покушаја има“, истакао је он и подсетио да је обнављање преговарачког процеса о иранском нуклеарном програму омогућено захваљујући томе што се Русија активно залагала за принципе етапности и узајамности. „Управо су принципи етапности и узајамности, за које смо се ми залагали, узети као основа пакета који је формиран у новембру прошле године и који је омогућио да се прилично брзо прође прва етапа регулисања иранског нуклеарног програма“, рекао је Лавров. Најважније је то што овај пакет отвара стварну могућност да се ирански нуклеарни проблем реши у новембру 2014, и да то решење буде поуздано и дугорочно.

Друго важно питање у сусрету Лаврова и Џавада Зарифа била је ситуација на Блиском Истоку. „Имамо заједнички став: нема алтернативе за што скорији прекид насиља и тражење мирних решења у Сирији, и за то постоји добра основа, а то је Женевски коминике од 30. јуна 2012“, објаснио је Лавров. „Ми смо за то да Иран непосредно учествује у свим даљим корацима међународне заједнице усмереним на практично деловање у правцу мирног регулисања ситуације у Сирији. То одговара интересима мира и стабилности у Сиријској Арапској Републици и другим земљама региона, нарочито у условима када главни проблем на том подручју постаје ширење екстремизма и тероризма. То се у пуној мери односи на ситуацију у Ираку.“

По Лавровљевим речима, министри су задовољни резултатима разговора у Москви. „Уверен сам да ћемо имати шта да реферишемо председницима наших земаља“, закључио је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“