Самит НАТО-а може да испровоцира Русију

Реакција Кремља на одлуке НАТО-а на предстојећем самиту у Велсу може бити бурна. Извор: Shutterstock.

Реакција Кремља на одлуке НАТО-а на предстојећем самиту у Велсу може бити бурна. Извор: Shutterstock.

Први самит НАТО-а од почетка грађанског рата у Украјини одржаће се у Велсу 4-5. септембра. Судећи по информацијама које су процуриле у медије, чланице блока планирају да донесу низ одлука усмерених на одвраћање Русије. Аналитичари са којима су разговарали дописници „Руске речи“ истичу да Русија и НАТО никада нису били прави партнери, као и да интензивирање антируске реторике може испровоцирати Кремљ да пружи изузетно оштар одговор.

Према информацијама немачких медија, на самиту НАТО-а који се отвара 4. септембра Русија може званично бити проглашена за претњу овом блоку. Поред тога, Алијанса планира да размести пет војних база у Источној Европи. Руски политиколози не виде озбиљну опасност у тим плановима, али не искључују могућност да реакција Кремља може бити оштрија због подозривости стечене кроз историјско искуство.

Што се тиче озбиљнијег јачања потенцијала на граници са Русијом, НАТО није за то спреман.

Тимофеј Бордачов, Центар за европска и међународна истраживања

„Тај самит ће одразити ново стање међународних односа у Европи, одступање од концепције недељивости европске безбедности и почетак нове, конфронтационе стварности у односима између Алијансе и Русије“, рекао је дописнику „Руске речи“ Дмитриј Суслов, старији предавач на катедри за светску политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЕ). По његовом мишљењу, „међу најважнијим одлукама биће и декларација о ширењу војне инфраструктуре НАТО-а на територију нових земаља-чланица и отварању нових база Алијансе у Пољској, Румунији и балтичким земљама. Поред тога, чланице Алијансе могу почети рад на преиспитивању стратешке концепције НАТО-а са циљем да у њој фиксирају ново стање односа са Русијом, која ће се позиционирати као претња безбедности НАТО-а, а не као партнер. Штавише, један од циљева постојања НАТО-а може бити формулисан управо као одвраћање Русије.“

Истина, руски политиколози кажу да Северноатлантска алијанса никада није ни била пријатељски настројена према Кремљу. „Током протеклих месеци смо већ навикли на приче да Русија више није стратешки партнер и да се Москви не може веровати. Према томе, тешко да ће тај самит у практичном смислу донети нешто ново. А што се тиче озбиљнијег јачања потенцијала на граници са Русијом, НАТО није за то спреман“, каже за „Руску реч“ Тимофеј Бордачов, директор Центра за европска и међународна истраживања.

Поједини политиколози сматрају да НАТО неће хтети да се због украјинске кризе упушта у озбиљно заоштравање односа са Москвом. „Тачно је да ће можда бити изречене некакве ритуалне фразе о преиспитивању граница у Европи и агресији Русије, али у дугорочној перспективи, тј. у наредних 20-30 година, њима ће Русија бити потребна како би могли да задрже првенство условног „западног друштва“ у светској политици. Зато ће се они потрудити да не провоцирају Москву“, рекао је дописнику „Руске речи“ политиколог Андреј Сушенцов, ауторизовани партнер аналитичке агенције „Спољна политика“.

Управо из тог разлога ће, на пример, на самиту бити потиснуто у други план питање ширења Алијансе на територији земаља бившег СССР-а. „Многе земље ће говорити о потреби да се у завршној декларацији самита помене могућност уласка Украјине и Грузије у Алијансу, али ја се надам да ће кључне европске земље (Француска и Немачка) бити против те формулације, јер ће слични наговештаји само појачати антагонизам између Русије и земаља Алијансе“, каже Дмитриј Суслов.

Па ипак, реакција Кремља на одлуке НАТО-а може бити бурна, и његов одговор на умерене потезе може бити радикалан. За то постоји читав низ разлога. Пре свега, спектар сарадње Русије са Алијансом толико је узак, да Москва и нема на располагању умерене варијанте узвратних санкција. Један од малобројних умерених одговора могло би бити преиспитивање односа са НАТО-ом по питању Авганистана, али у последње време је вредност те полуге за притисак знатно опала. „Значај наше сарадње по питању Авганистана константно опада. Под знаком питања је наставак сарадње везане за ‘хеликоптерски пакет’ [мисли се на испоруку руских хеликоптера авганистанским властима коју плаћа Пентагон, као и њихово касније техничко опслуживање – прим. ур.], а што се тиче транзита, константно се смањује проток терета и људства преко руске територије“, каже Дмитриј Суслов.

Друго, вероватноћа да ће Москва предузети радикалне кораке велика је и због другачијег менталитета. Русија је класична континентална сила и крајње је подозрива према сваком јачању противника на њеној периферији, а често је склона и да опасност која јој прети оцењује као већу него што јесте (јер потцењивање опасности може довести до новог продора стране армије на њену територију). По речима Тимофеја Бордачова, одлука земаља НАТО-а о стварању нових база у Источној Европи „појачаће осећај руског руководства да је стање алармантно, мада у пракси оно за Москву и није много проблематично, јер више има за циљ да умири источноевропске чланице Алијансе“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“