Зашто Порошенко жели примирје?

Прес-служба украјинског председника саопштава да су се Путин и Порошенко договорили о режиму привременог прекида ватре. Извор: Reuters.

Прес-служба украјинског председника саопштава да су се Путин и Порошенко договорили о режиму привременог прекида ватре. Извор: Reuters.

Председник Украјине Петар Порошенко је после телефонског разговора са Владимиром Путином објавио привремени прекид ватре у Донбасу, наводи се у саопштењу на сајту председника Украјине. Руски стручњаци сматрају да је одавно сазрео час да се прекине крвопролиће.

Раније је Путинов прес-секретар Дмитриј Песков потврдио да је међу председницима одржан телефонски разговор, али није говорио о постизању таквог договора међу лидерима две земље. Према његовим речима, Путин и Порошенко су размотрили само могуће начине за решавање кризе.

У среду ујутро на сајту председника Украјине и на његовој Твитер страници објављено је да Кијев у потпуности обуставља борбена дејства.

„Резултат разговора је договор о трајном прекиду ватре у Донбасу. Постигнуто је узајамно разумевање што се тиче корака који ће водити ка успостављању мира“, наводи се у првобитном саопштењу.

Касније је прес-служба украјинског председника појаснила да су се Путин и Порошенко договорили о режиму привременог прекида ватре.

Порошенко нема контролу над казненим батаљонима, тешко да се они потчињавају његовим одлукама.

Владислав Бриг, Министарство обране ДНР

Руководство самопрокламованих република сумња да ће све јединице војске Украјине послушати наређење председника о обустављању борбених дејстава. „Порошенко нема контролу над казненим батаљонима, тешко да се они потчињавају његовим одлукама“, изјавио је за РИА „Новости“ руководилац међународне информационе службе политичког одељења Министарства одбране Доњецке Народне Републике (ДНР) Владислав Бриг. Он је истакао да му нису познати никакви договори са ДНР о прекиду ватре.

Шта је подстакло председника Украјине да оконча рат?

„Време за то је одавно сазрело, ако не и ‘презрело’. Бројни унутрашњеполитички разлози су навели председника на овај корак: огроман број жртава међу војницима и цивилним становништвом“, изјавио је за „Руску реч“ заменик директора Института за САД и Канаду РАН Павел Золотарјов.

Како је истакао овај стручњак, одређену улогу у председниковој одлуци одиграла је и смена руководства у самопрокламованим републикама. „Могуће је да су се тамо нашли неки Порошенкови људи. Вероватно је о томе било речи током разговора Путина и Порошенка.“

Золотарјов такође сматра да улазак америчког и француског борбеног брода у Црно море ни на који начин није утицао на одлуку председника. „Ови бродови не улазе први пут у Црно море и њихово присуство нема апсолутно никакав утицај. То је само показивање присуства и у извесној мери елемент подршке НАТО савезницима – Бугарској, Румунији, Турској, као и партнеру Северноатлантске алијансе Грузији, и ништа више од тога. Русију ово присуство не може да заплаши“, додао је стручњак.

По мишљењу независног војног стручњака Виктора Литовкина, Порошенка је на прекид ватре приморао не само притисак Русије, већ и низ неуспеха украјинске војске у борбама за Доњецку и Луганску Област. „Регуларна војска последњих недеља доживљава неуспех за неуспехом. Пресудну улогу при доношењу одлуке је одиграла неефикасност војске и одсуство жеље међу војницима да наставе борбу против сопственог народа, за разлику од припадника Националне гарде и батаљона које плаћају олигарси“, рекао је аналитичар.

Како је истакао Литовкин, расте незадовољство становника Украјине, јер мајке не желе да шаљу синове у рат, а да их затим дочекују у мртвачким сандуцима или као инвалиде.

„Финансијски, економски и материјално-технички аспекти украјинске економије такође играју значајну улогу у одлуци председника. О људским ресурсима сам већ рекао: све три мобилизације за рат биле су неуспешне. Земља се налази на ивици економског слома“, каже Литовкин.

Према његовим речима, председник Украјине на самиту НАТО-а у Велсу жели да се представи као миротворац и да покаже како је управо подршка Северноатлантске алијансе била одлучујући фактор за постизање примирја на истоку Украјине.

„Питање је шта ће се даље дешавати. Режим прекида ватре треба испоштовати. Против тога ће деловати много фактора. Између осталог и потези украјинских радикалних националиста. А статус Новорусије је тема за преговоре. Није искључено да она у саставу Украјине добије посебан статус, који подразумева максималну аутономију – руски као државни језик, могућност да бира своје руководство и организује своју полицију и правосудне органе“, додао је Литовкин.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.