НАТО се спрема на „руску претњу“

Балтичке и друге источноевропске државе од самог почетка украјинске кризе захтевале су од Алијансе да хитно предузме мере за „осигурање њихове безбедности“. Извор: Reuters.

Балтичке и друге источноевропске државе од самог почетка украјинске кризе захтевале су од Алијансе да хитно предузме мере за „осигурање њихове безбедности“. Извор: Reuters.

У центру пажње учесника самита НАТО-а одржаног 4-5. септембра у Велсу био је положај његових чланица које се граниче са Русијом. Практично свих 28 чланица НАТО-а критиковало је Москву због тобожње интервенције на југоистоку Украјине и припајања Крима Русији. У завршној декларацији је прописано да НАТО одговара на „руску претњу“ стварањем снага за брзо реаговање. Москва сматра да је одлука НАТО-а опасна.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен објаснио је новинарима да ће се те снаге за брзо реаговање комплетирати од јединица земаља-чланица Алијансе по принципу ротације. Оне ће бити у стању да реагују на наредбе у најкраћем могућем року. Расмусен је снаге за брзо реаговање окарактерисао као мешавину јединица регуларне армије и специјалних јединица које ће моћи „лако да се крећу, али снажно да ударе“. Дејства копнених јединица ће се у случају потребе покривати из ваздуха и са мора.

Расмусен није хтео да прецизира бројно стање такве војне формације, али по речима извора „Руске речи“, снаге за брзо деловање бројаће отприлике 4 хиљаде људи. Оне ће моћи да ступе у дејство у свакој земљи Алијансе у року од 48 часова. У НАТО-у се те снаге представљају као „средство које ће имати ефекат обуздавања свих могућих планова Русије усмерених на дестабилизацију балтичких земаља“.

У НАТО-у се нове снаге за брзо реаговање представљају као „средство које ће имати ефекат обуздавања свих могућих планова Русије усмерених на дестабилизацију балтичких земаља“.

Подсећамо да су балтичке земље и друге источноевропске државе од самог почетка украјинске кризе захтевале од Алијансе да хитно предузме мере за осигурање њихове безбедности. Међутим, друге чланице НАТО-а, пре свега Немачка, уздржавале су се од довођења у питање Основног акта између Русије и НАТО-а из 1997, у складу са којим се Алијанса обавезује да не размешта трајно у Источној Европи веће војне контингенте. Одлука о ротацији састава снага за брзо реаговање, која је усвојена у Велсу, омогућава да тај споразум не буде прекршен, а да снаге Алијансе фактички буду трајно присутне близу граница Русије.

Уједно је седам земаља НАТО-а (Велика Британија, Данска, Норвешка, Холандија, Летонија, Литванија и Естонија) у четвртак потписало споразум о стварању такозване јединствене експедиције, или мини-снага за брзо реаговање. Иницијатор је био Лондон. Предвиђено је да јединствена експедиција не извршава само војне операције на терену усмерене на заштиту савезника, него и да дејствује у зонама природних катастрофа и хуманитарних криза. Нова формација ће бити састављена од копнених, морнаричких и ваздухопловних јединица. „Тај споразум је уговор о намерама. Током јесени треба да се постигне договор о месту где ће бити базирана јединствена експедиција, о њеној структури и бројном стању, као и о уделу сваке земље“, објаснио је извор „Руске речи“.

Москва сматра да је одлука НАТО-а опасна

По мишљењу сталног представника Русије при НАТО-у Александра Грушка, нови курс Алијансе може битно да ослаби регионалну и глобалну безбедност. Он је у емисији канала „Euronews“ истакао да НАТО, са једне стране, почиње војне припреме против Русије, мада за то нема никаквог основа, а са друге одсеца могућности партнерства са Москвом у питањима где НАТО не може ефикасно да дејствује без сарадње са другим силама, укључујући и Русију. Грушко је потезе Алијансе објаснио фобијама, додавши да се оне не могу излечити размештањем тенкова и додатних борбених контингената.

Са друге стране, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров не сматра да је случајно што Кијев захтева да се одбаци ванблоковски статус и отпочне процедура ступања у НАТО баш у периоду после контаката председника Русије и Украјине у Минску и мировне иницијативе Владимира Путина која се састоји од седам тачака.

„Поједини западни партнери, укључујући, нажалост, и САД као најутицајнијег играча, желе да победи НАТО, да победи ситуација у којој Америка свима диктира своју вољу“, нагласио је недавно Лавров. „Та концепција искључивости, коју је председник САД Барак Обама у више наврата изложио на веома важним скуповима, неће донети ништа добро.“

Украјина ће добити помоћ у оружју

И заиста, учесници самита су обећали војну помоћ Петру Порошенку, који је допутовао у Велс на седницу Комисије НАТО–Украјина. Главне ставке договора са многим земљама НАТО-а, по речима украјинског председника, везане су за испоруку „нелеталног и леталног“ наоружања, укључујући и високопрецизно оружје. Порошенко није прецизирао о којим земљама се ради и какво наоружање ће бити испоручено Украјини.

Што се тиче чланства Украјине у НАТО-у, то питање по свему судећи није било на дневном реду самита у Велсу. Порошенко је у Расмусеновом присуству рекао да још није дошло време за то, јер Украјина најпре треба да спроведе реформе које су неопходне за придруживање Алијанси. „Када наша земља буде одговарала свим критеријумима за чланство, украјински народ ће одлучити када ће и на који начин доћи до придруживања“, изјавио је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“