Арктик у камуфлажним бојама

Присуство руских војника на Арктику има дубок геополитички смисао, као и економске и војнополитичке разлоге. Извор: ИТАР-ТАСС.

Присуство руских војника на Арктику има дубок геополитички смисао, као и економске и војнополитичке разлоге. Извор: ИТАР-ТАСС.

Оснивање руске војне базе на Арктику и обнављање поларне инфраструктуре напуштене почетком 1990-их представља реакцију земље на угрожавање њене националне безбедности, као и израз њене намере да заштити своје економске интересе у региону.

Нове геополитичке околности

У првим данима септембра је на Острву Врангеља (које се налази на граници између источне и западне полулопте северно од Чукотке) и на рту Ота Шмита почела изградња јединственог војног градића под називом „Поларна звезда“. Официри и професионални војници ту могу да живе и раде, контролишући ситуацију у ваздуху и на води, као и дешавања на Северном морском путу. Сличан градић ће бити подигнут и нешто западније од овог места, на острву Котељни Новосибирског архипелага.

Према острву Котељни је из Североморска у Мурманској Области (крајњи северозапад Русије, на граници са Норвешком) Северним морским путем кренуо караван бродова са свом техником и апаратуром неопходном за додатно опремање аеродрома.

У каравану плове велики противподморнички разарач „Адмирал Левченко“, велики десантни бродови „Георгије Победоносац“ и „Кондопога“, танкер „Сергеј Осипов“, спасилачки реморкер „Памир“ и килектор (брод за манипулацију сидреном опремом и снабдевање) Балтичке флоте „Александар Пушкин“. На појединим деловима маршруте, где се сакупља највише ледника, групацију бродова ће пратити нуклеарни ледоломци корпорације „Росатом“, који су стално присутни у овом региону.

„Основни циљ пловидбе одреда бродова Северне флоте на Арктик је да спроведе војнике, технику и имовину тактичке групе флоте, која ће од ове године бити стално распоређена на Новосибирским острвима“, изјавио је командант Северне флоте адмирал Владислав Корољов.

Присуство руских војника на Арктику има дубок геополитички смисао, као и економске и војнополитичке разлоге.

Почиње битка за Арктик

Подсетимо да је у децембру прошле године потпредседник Русије Дмитриј Рогозин изјавио да је „почела озбиљна битка“ за Арктик, али да она засад не излази из оквира виртуелне игре, иако су „играчи озбиљно наоштрени“.

Међународноправни статус арктичких пространстава богатих фосилним горивима до данас није дефинисан. Око ових ресурса се воде спорови између САД, Канаде, Русије, Данске, Исланда и Норвешке, земаља које излазе на обале Северног леденог океана.

Осим тога, на њих претендују и земље које не излазе на Северни ледени океан. На пример, Финска, па чак и Кина, Јапан, Јужна Кореја, Бразил и Индија. Русија у овом региону мора да заштити своју економску зону ширине 200 миља од обале. А како то може да учини, кад тамо донедавно практично није било руских јединица?

Док глобално загревање, топљење леда на Арктику, могућност наглог скраћења пута од азијских лука до Европе (уместо да се путује готово месец дана, на пример, од Јокохаме у Јапану до Амстердама преко Тихог океана, Индијског океана, кроз Суецки канал, Средоземно море и Атлантски океан, Северним морским путем путовање ће трајати само две недеље), као и перспективе експлоатације нафте, само повећавају интересовање за ову некада полузаборављену територију.

Председник Владимир Путин је не тако давно у свом обраћању на омладинском форуму „Селигер“ изјавио да ће Русија војну инфраструктуру и инфраструктуру Министарства за ванредне ситуације на Арктику обновити не са циљем да против некога ратује и ствара конфликте, него, између осталог, и због тога што јој је неопходно да конвојима својих транспортних бродова гарантује безбедност проласка Северним морским путем.

Питање националне безбедности

Међутим, постоји још један веома озбиљан војностратешки аспект. Данас, када су се заоштрили односи између САД, НАТО-а и Русије, Вашингтон своје базе и елементе ПРО размешта на границама наше земље, а његови бродови се редовно појављују у Црном и Балтичком мору, тако да питање безбедности Русије постаје све актуелније. Није искључено да ће се бродови САД и НАТО-а, ако се томе не стане на пут, ускоро појавити и у морима Северног леденог океана, угрожавајући руске стратешке ракетне системе лоциране на Уралу и у Сибиру.

Канада је, на пример, већ почела да реализује летове беспилотних летелица изнад својих поларних региона, који леже уз руску арктичку зону. Овде се изводи и све већи број војних маневара у којима учествују стране државе. Арктичке земље све брже модернизују своје оружане снаге, узимајући, између осталог, у обзир могућност реализације борбених задатака у области иза поларника.

Како до тога не би дошло, на Острву Врангеља, на острву Котељни, на архипелагу Нова Земља и на архипелагу Земља Фрање Јосифа оснивају се нови војни гарнизони, а врши се и ремонт и модернизација аеродрома напуштених почетком 1990-их у насељу Тикси, граду Воркута, граду Анадир и на рту Шмита.

Русија је поларни круг Земље прогласила „зоном мира“ и понудила другим земљама сарадњу у коришћењу њених ресурса. А сада Арктик облачи у заштитну камуфлажну униформу и брани право на сопствени део овог региона планете.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском