Путин позвао Индију и Пакистан у „шангајску шесторку“

Извор: AP.

Извор: AP.

Током Самита одржаног 11. и 12. септембра у Душанбеу шефови држава земаља чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС – Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан) потписали су документе који ће им омогућити да већ на следећем Самиту 2015. у Уфи (Русија) приме нове чланице. Биће то по свој прилици Индија и Пакистан. Осим тога, једно од најзначајнијих размотрених питања била је и „дедоларизација“ економија чланица алијансе.

Очекивало се ће Самит ШОС у Душанбеу имати историјски значај. Низ познатих политиколога предвидео је да ће се организацији прикључити нове чланице. Међутим, проширење је одложено, а у први план је избила ситуација у Украјини.

Чланице ШОС су фактички подржале руске ставове и изјасниле се за наставак преговора о Украјини, наводи се у декларацији ШОС. Шангајска шесторка је поздравила потписивање споразума о прекиду ватре у Минску и подржала реализацију мировне иницијативе председника Русије.

Како је за руске медије изјавио помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, проширење алијансе би у овом тренутку било преурањено, имајући у виду ризике у вези са добро познатим неслагањима између Индије и Кине, Индије и Пакистана, као и са санкцијама према Ирану. Ови фактори би могли да доведу до дестабилизације алијансе.

Индија је у својој спољној политици сваке године све ближа САД и западном блоку, а Пакистан полако постаје арена на којој се води борба за утицај између САД и Кине.

Александар Књазев, политиколог

Међутим, на проширење се није заборавило. Русија, која је од Таџикистана преузела председавање у ШОС, очекује да ће током следеће године процес проширења ове организације добити реалне контуре, изјавио је председник РФ Владимир Путин.

Помоћник председника Јуриј Ушаков је притом истакао да би повољна ситуација за проширење могла сазрети током председавања Русије у ШОС. На Самиту у Уфи у јулу 2015. статус пуноправних чланица могли би да стекну Индија и Пакистан, што би био најважнији успех за тај период, сматра Ушаков. Док су у Таџикистану, како је објаснио Ушаков, шефови држава усвојили „Стандардни меморандум о обавезама у циљу стицања статуса државе чланице ШОС“ и „Процедуре за стицање статуса државе чланице ШОС“.

Током периода руског председавања организацијом, према речима Путина, приоритети ће бити и јачање улоге ШОС у регионалној безбедности, активирање крупних заједничких економских пројеката, развој културне и хуманитарне сарадње, заступање заједничких ставова према актуелним регионалним и глобалним проблемима. За следећи Самит се припрема и Стратегија развоја ШОС до 2025, додао је шеф руске државе.

Стручњаци различито оцењују резултате Самита

Стручњак за Централну Азију и Средњи Исток Александар Књазев је, коментаришући Самит шефова држава ШОС, за „Руску реч“ изјавио да током свог постојања ова организација није постигла посебно динамичан развој. „Сложени састав учесника, међу којима Кина економски доминира, Русија поседује висок ниво политичког утицаја, Узбекистан и Казахстан имају релативно велику самосталност, а Киргистан и Таџикистан делују ‘како ветар дува’, спречава ову организацију да доноси ефикасне одлуке. С обзиром да се одлуке у ШОС доносе консензусом, из године у годину остају нерешена таква питања као што је пријем нових чланица. На Самиту у Душанбеу су ревидирана документа којима се регулишу правила за пријем нових чланица, али Иран, који је од свих кандидата најспремнији да ступи у организацију, поново неће ући у ШОС због санкција које нису укинуте. Док декларације које треба да омогуће пријем Индије и Пакистана на Самиту у Уфи не изгледају убедљиво. И то не само због проблема који постоје међу овим државама. Индија је у својој спољној политици сваке године све ближа САД и западном блоку, а Пакистан полако постаје арена на којој се води борба за утицај између САД и Кине“, објашњава Књазев за „Руску реч“.

Интересантан развој догађаја је, по његовом мишљењу, могућ у односима са Монголијом: посете председника РФ Владимира Путина и генералног секретара ЦК КП Кине Си Ђинпинга Улан Батору, као и трилатерални сусрет на маргинама Самита, осим питања о проласку руско-кинеског гасовода преко монголске територије, сигурно су се тицали и неких општијих тема у вези са стратешким усмерењем развоја ове земље.

Занимљив је и сусрет између председника Узбекистана Ислама Каримова и његовог иранског колеге Хасана Руханија, како због давнашње стагнације у билатералним односима две земље, тако и због поновног оживљавања сарадње до којег долази последњих месеци. Ако узмемо у обзир да је уочи Самита у Душанбеу Хасана Руханија у Астани примио Нурсултан Назарбајев, можемо претпоставити да ће две водеће државе централноазијског региона – Казахстан и Узбекистан – покушати за себе да искористе „предах“ у санкцијама према Ирану.

Руски политиколог Алексеј Мартинов је у интервјуу за „Руску реч“ истакао: „Важно је да је планирани Самит одржан и да је доказао да ШОС као организација међурегионалне сарадње постоји и реално делује“. По његовом мишљењу, једно од најзначајнијих питања размотрених на Самиту у Душанбеу било је питање „дедоларизације“ економија чланица алијансе. „Ако ову тенденцију активно подрже Кина и Русија, то је сасвим могуће извести. Без сумње, то ће иритирати САД, исто као што их иритира сама чињеница постојања ефикасног формата ШОС“, рекао је Мартинов. Он сматра да је други значајан моменат на Самиту био заједнички став према ситуацији у Украјини, што значи да Русија није усамљена на линији супротстављања Западу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“