Где би могла да буде нова престоница Русије?

Председник Русије Владимир Путин је 29. августа на омладинском форуму „Селигер-2014“ изјавио да „сматра да је могуће и исправно да се део федералних, централних органа власти пребаци у Сибир“. Извор: AFP/East News.

Председник Русије Владимир Путин је 29. августа на омладинском форуму „Селигер-2014“ изјавио да „сматра да је могуће и исправно да се део федералних, централних органа власти пребаци у Сибир“. Извор: AFP/East News.

Владимир Путин је споменуо да би део државних органа могао да буде пренесен у Сибир. Ову идеју су подржали и руководиоци неколико сибирских регионалних центара. Стручњаци истичу да оваква реторика показује жељу руководства земље да се преоријентише ка Истоку, као и жељу регионалних власти да добију више новца за развој региона.

Сложно за престоницу

„На пример, Краснојарск (3354 km источно од Москве) представља, по мом мишљењу, одговарајуће место“, рекао је председник, скренувши пажњу да би се идеја о пребацивању дела надлежности у Сибир могла односити и на неке велике државне компаније. Прес-секретар председника Дмитриј Песков је касније за пословни лист „Комерсант“ појаснио да администрација председника нема конкретне планове за премештање престонице. Међутим, ову идеју су подржала већ два регионална руководиоца – Виктор Толоконски (Краснојарски Крај) и Владимир Городецки (Новосибирска Област).

Надам се да ће Краснојарск постати такав центар развоја велике Русије, центар комуникације са земљама Истока, куда се помера вектор развоја и светске политике и светске економије.

Виктор Толоконски, в.д. губернатора Краснојарског Краја

Вршилац дужности губернатора Новосибирске Области Владимир Городецки је рекао да сматра да би пребацивање дела федералних органа власти у Краснојарск сибирским регионима одговарало с тачке гледишта географског положаја. По мишљењу в. д. руководиоца Краснојарског Краја Виктора Толоконског, овакав корак би могао дати озбиљан подстицај развоју региона. „Надам се да ће Краснојарск постати такав центар развоја велике Русије, центар комуникације са земљама Истока, куда се помера вектор развоја и светске политике и светске економије“, изјавио је Толоконски за „Комерсант“.

Склањање од претњи и окретање према Истоку

Како је за „Руску реч“ објаснио директор Центра за политиколошка истраживања Универзитета за финансије при Влади РФ Павел Салин, овакве идеје су, по свој прилици, последица жеље дела руске елите да се преоријентише ка Истоку. „Данас, након уласка у конфликт са Западом, ове идеје су добиле нову снагу и нови смисао“, објашњава овај политиколог и додаје: „Обично се сматра да је Москва окренута ка Европи, а ако престоница буде сибирски град, у географском центру Русије, то ће значити да Русија истовремено, као и њен симбол на грбу – двоглави орао, гледа и на Исток и на Запад“.

Директор Центра за политичке технологије Игор Буњин је уверен да било какво премештање престоничких функција обично представља израз жеље да се формира „нова држава“ или да се избегну могуће претње. „На пример, када је Петар Велики желео да се приближи Европи, он је престоницу пребацио у Санкт Петербург. Када је било потребно да се удаљимо од Европе и обезбедимо своје границе – престоница се вратила у Москву. Данас важи исти принцип: како Москва не би била угрожена, нуди се ово решење“, рекао је политиколог дописнику „Руске речи“. „У Русији ће овај прелазак значити стварање сасвим другачије државе – азијске. Све то показује жељу да се удаљимо од Европе“, додаје Буњин.

Професор катедре за регионалну економију и економску географију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Алексеј Скопин у овом предлогу види само економске разлоге. „С обзиром да држава располаже огромним средствима и да је главни центар за њихову расподелу Москва, територије које највише добијају налазе се ближе Москви. Ако престоницу пребацимо иза Урала, сав новац из буџета ће прећи иза Урала и територија у близини нове престонице ће се развијати као Москва“, објаснио је професор Скопин.

Преместити или поделити

Скопин је уверен да је у овој етапи развоја земље идеја о премештању престонице неостварива, зато што у Русији једноставно не постоји други град као што је Москва. „Преместити престоницу не значи само преместити све федералне органе, већ треба преместити и место становања за чиновнике, као и банкарски сектор услуга. Изузетно је тешко градити инфраструктуру од нуле, а за неке врсте делатности то је и потпуно немогуће“, објашњава Скопин.

Он, међутим, види смисао у томе да се део федералних надлежности пренесе на регионе. „На пример, ресор за риболов се може лоцирати на Далеком Истоку Русије или се Министарство индустрије може делимично пребацити у велике индустријске центре као што је Краснојарск. Најважније је да се надлежне институције веома пажљиво премештају и то само у оне регионе којима су одређене надлежности заиста потребне“, каже овај економиста. Он је такође изразио бојазан да би могло доћи до нарушавања везе међу чиновницима таквих министарстава са њиховим колегама из Москве, што би могло отежати рад.

Салин претпоставља да би за 20-30 година сасвим реално могло доћи до поделе престоничких функција. „У неким земљама постоји политичка престоница, економски центар и културни центар. Вероватно ће неке од ових функција преузети градови ближи источним границама Русије“, додаје он.

Све у свему, међутим, стручњаци се слажу да је тренутно најбоље да престоница остане у Москви.

Ово није први корак руских власти у правцу прерасподеле државних функција међу руским регионима. Одлука да се Уставни суд, а касније и други највиши судови (Врховни суд и Високи арбитражни суд), преместе у Санкт Петербург донета је 2005. Међутим, за ове институције још увек није изграђена инфраструктура.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“