Русија на Криму размешта додатни војни контингент

Москва од 1991. није могла да шаље на Крим никакво ново наоружање којим би појачала одбрамбену моћ полуострва. Извор: Press Photo.

Москва од 1991. није могла да шаље на Крим никакво ново наоружање којим би појачала одбрамбену моћ полуострва. Извор: Press Photo.

Министар одбране РФ Сергеј Шојгу изјавио је у уторак на седници Колегијума Министарства одбране да је неопходно појачати одбрамбену моћ на границама Русије због заоштравања унутрашњег конфликта у Украјини и повећања страног војног присуства у пограничним регионима.

Министарство одбране засада није изнело конкретне податке о броју руских војника који ће бити пребачени у регион. „Један од приоритетних задатака Јужног војног округа јесте размештање комплетне војне групације на кримском правцу“, рекао је министар. „Војнополитичка ситуација на југозападном сратешком правцу од почетка ове године је знатно измењена.“

По његовим речима, ова одлука је повезана са проширењем територије Јужног војног округа после уласка Крима у састав Русије и са заоштравањем ситуације у Украјини. „Повећано је страно војно присуство у непосредној близини граница РФ. Такво стање је допринело да се у извесној мери коригује свакодневни рад команде овог војног округа“, нагласио је Шојгу.

Како је истакла портпаролка НАТО-а Оана Лунгеску, повећање војног контингента на Криму може довести у питање мировни процес у Украјини.

„Видели смо саопштења да Русија намерава да појача војно присуство на Криму. Такав корак може само да повећа напетост и још више доведе у питање примирје на терену, као и безбедност читавог региона, која је потезима Русије већ озбиљно нарушена“, изјавила је Лунгеску.

Заштитити границе РФ

„Москва од 1991. није могла да шаље на Крим никакво ново наоружање којим би појачала одбрамбену моћ полуострва, тако да је Црноморска флота систематски претварана у старо гвожђе. Данас је наш задатак потпуна модернизација домаће технике у региону, тј. производња нових дизел подморница и нових бродова. Москва такође планира да премести ракетне системе „Бал“ како би крстарећим ракетама штитила приобални појас“, рекао је за „Руску реч“ независни војни експерт Дмитриј Литовкин.

Како је нагласио експерт, у садашњим политичким околностима, када становништву Крима прети непосредна опасност од стране Кијева, неопходно је успоставити равнотежу између живе силе и војне технике. „Украјински парламент није одустао од политике враћања полуострва под јурисдикцију Украјине, што значи да могу бити организоване провокације сваке врсте, и то са применом оружаних снага Украјине. Размештање додатних војних јединица на Криму служи и као заштитна мера против ширења НАТО-а на Исток и против планова Алијансе да размести додатне војне контингенте на Балтику, у Пољској, Румунији и Бугарској. Брисел треба да схвати да ће Москва у тим условима обавезно предузимати додатне мере за осигурање своје безбедности“, додао је Литовкин.

Сврсисходност под знаком питања

Међутим, не сматрају сви руски војни стручњаци да је страховање Министарства одбране оправдано када је реч о спољној опасности на јужном правцу.

„Против кога се Русија спрема да ратује помоћу тих додатних војних формација? Ми стварамо Северну стратешку команду за заштиту од опасности на Арктику, имамо изненадне провере у Источном војном округу, а сада још и нове трупе на Криму... По мом мишљењу, то је прави начин да се упропасти сопствена економија“, рекао је за „Руску реч“ председник Института за стратешке процене Александар Коновалов.

Према мишљењу овог експерта, треба реално оценити опасност. Данас НАТО не представља главну опасност. Исто важи и за потенцијалне војне базе Алијансе у Источној Европи. „Брисел планира да размести 3000 војника у пет земаља. То је мање од једног батаљона у свакој земљи. Такав контингент се тешко може назвати „војном базом“. То је релативно мали број војника, а све се то предузима само да се мало смире живци у источноевропским земљама пред опасношћу која им по њиховом мишљењу прети од стране Русије. Те земље сматрају да их Русија директно угрожава и да је присуство америчких војника најбоља полиса осигурања од новог кримског експеримента“ сматра Коновалов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“