Русија и Украјина се међусобно туже за ратне злочине

На оптужбе Москве јавно тужилаштво Украјине одговорило је покретањем кривичног поступка против службеника Истражног комитета Русије, између осталог и за „садејство у терористичкој организацији“. Извор: AP.

На оптужбе Москве јавно тужилаштво Украјине одговорило је покретањем кривичног поступка против службеника Истражног комитета Русије, између осталог и за „садејство у терористичкој организацији“. Извор: AP.

Истражни комитет РФ покренуо је кривични поступак за „геноцид над становништвом које говори руски“ на југоистоку Украјине и покушава да позове на одговорност украјински војни и политички врх. Са друге стране, државно јавно тужилаштво Украјине покренуло је кривични поступак против службеника Истражног комитета РФ.

Према изјави руских иследника, поступци кијевске војске су у супротности са Конвенцијом из 1948. „О спречавању злочина геноцида и кажњавању истог“, а „неутврђени починиоци“ из војног и политичког врха Украјине издавали су наређења о „потпуном уништењу грађана који говоре руски“. Због тога су правосудни органи Русије покренули кривични поступак за геноцид у складу са 357. чланом Кривичног кодекса РФ.

Како истичу иследници, украјинска војска је у борбеним дејствима на југоистоку Украјине користила системе плотунске ватре „Град“ и „Ураган“, тактичке ракете „Точка-У“, касетне авионске бомбе и друго тешко наоружање за неселективно гранатирање. У тим бомбардовањима страдало је преко 2500 цивила.

На оптужбе Москве јавно тужилаштво Украјине одговорило је покретањем кривичног поступка против службеника Истражног комитета Русије, између осталог и за „садејство у терористичкој организацији“. Није, међутим, конкретно прецизирано против којих лица је подигнута оптужница.

Политичке последице

Више ништа не може да угрози партнерство Москве и Кијева, јер односи између њих не могу бити гори, сматра председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику Фјодор Лукјанов. Он је за „Руску реч“ рекао да међусобне оптужбе за „сарадњу са терористима“ и „геноцид“ неће донети ништа, осим што ће подићи психолошку и медијску прашину. Па ипак, покретање судског поступка у вези са масовним гробницама код Доњецка може допринети истрази злочина против човечности.

„Термин ‘геноцид’ означава дискриминацију једне групе становника на националној, расној и верској основи. Ја у овом конкретном случају не видим ништа слично. У Донбасу живе и Руси и Украјинци. И једни и други су жртве недела која је чинила војска и нема никаквог основа да се говори о тако тешком злочину као што је геноцид“, каже за „Руску реч“ Иља Шаблински, заменик шефа Катедре за уставно и управно право Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

По његовим речима, оптужбе обеју страна у великој мери су популистичке и немају чврсто правно утемељење. „Оптужбе Украјине су ‘узвратне’, јер је тешко (благо речено) пронаћи елементе ‘тероризма’. Најозбиљнији злочини су артиљеријски напади на стамбене четврти, али то је посебна врста истраге и анализе. И на једној и на другој страни су гинули и Руси и Украјинци. То је без сваке сумње био братоубилачки конфликт“, нагласио је Шаблински.

Час историје

„Иста таква истрага ратних злочина покренута је после нове етапе осетијско-грузијског конфликта у августу 2008, или руско-грузијског рата, како су то назвали западни медији. Међутим, није било судских процеса. Нико није осуђен, јер Истражни комитет Русије није добио подршку ни од Хашког кривичног суда, ни од Хашког суда правде“, каже за „Руску реч“ независни војни експерт Виктор Литовкин.

Овај аналитичар је подсетио на завршетак рата у Југославији, када су западне земље биле заинтересоване да се ратни злочинци изведу пред суд и да се питање геноцида доведе до краја. Још увек је у току процес против бившег лидера босанских Срба Радована Караџића.

„Све те трибунале организују земље или коалиције земаља које су победиле, и тиме наглашавају да су оне у праву, тј. да је њихова победа легитимна. Ако по питању кажњавања криваца не постоји подршка међународне заједнице, онда од судског процеса неће бити ништа. Тако сада не постоји суд који би судио западним кривцима за ратне злочине у Либији, Ираку, Авганистану, Алжиру, итд.“, додао је Литовкин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“