Да ли је „Исламска држава“ умешана у терористички напад у Чеченији?

Цвеће на месту терористичког напада на Проспекту Хусеина Исајева у Грозном. Извор: РИА „Новости“.

Цвеће на месту терористичког напада на Проспекту Хусеина Исајева у Грозном. Извор: РИА „Новости“.

У недељу увече је у центру Грозног, престонице руске кавкаске републике Чеченије, одјекнула експлозија. Погинуло је 5 полицајаца, а дванаест је повређено. Експерти мисле да је терориста могао бити повезан са организацијом „Исламска држава“, али упозоравају да не треба доносити преурањене закључке и оцене.

У престоници Чеченије бомбаш самоубица је 5. октобра извршио терористички напад испред улаза у концертну дворану. У експлозији је погинуло пет полицајаца, а дванаест је повређено. Било је планирано да се у концертној дворани одржи празнична свечаност поводом Дана града, који се поклопио са рођенданом председника републике Рамзана Кадирова.

Испоставило се да је бомбаш самоубица био Апти Мударов, 19-годишњи житељ Старопромисловског рејона Грозног. Он је пре два месеца отишао од куће и од тада његова породица није имала никаквих вести о њему.


„Исламску државу“ бомбардовати само уз сагласност УН
Десило се нешто што је донедавно било тешко замисливо: на Блиском Истоку се појавио актер који је ујединио Русију, САД, Иран, Ирак, Сирију и Саудијску Арабију: „Исламска држава“. САД и неке друге државе већ су отпочеле свеобухватну војну акцију против ове терористичке групације. Русија у принципу нема ништа против саме војне акције, али захтева да се она изводи исправним методама и да погађа прави циљ.

Председник Чеченије Рамзан Кадиров је на својој страници на Инстаграму написао да овај догађај није утицао на стање у републици, и да „органи реда у потпуности контролишу ситуацију“. Он је такође обећао да ће „уништити све оне који су умешани у терористички напад“.

Да ли траг води у „Исламску државу“?

Експерти који су изнели своје мишљење за „Руску реч“ сматрају да терористички напад није случајност. Сергеј Гончаров, председник Асоцијације ветерана антитерористичке јединице „Алфа“, каже: „Терористички напад се подударио са обележавањем Курбан-бајрама, рођенданом председника републике Рамзана Кадирова и Даном града Грозног. Очигледно је да је био планиран. Сасвим је могуће да је бомбаш самоубица био повезан са припадницима ‘Исламске државе’. Недавно је Кадиров оштро одговорио на претеће изјаве ‘Исламске државе’ упућене Русији, изјавивши да ће бранити интересе Руске Федерације“, подсећа Гончаров. Он сматра да је терористички напад могао бити одговор на речи и дела председника Чеченије.

Вадим Козјулин, експерт ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије), такође не искључује могућност да постоји веза између бомбаша самоубице у Чеченији и исламиста из арапских земаља, јер савремена средства комуникације омогућавају терористима да одржавају контакте иако се налазе у различитим земљама. „Војни стручњаци чија делатност је везана за борбу против употребе фугасних бомби са детонаторима који се активирају помоћу радио-везе, истичу да су се у арапским земљама пре две године појавиле исте онакве варијанте фугасног експлозива какве су коришћене за време рата у Чеченији. То значи да одавно постоји размена технологија између Чеченије и арапских земаља“, каже Козјулин. По његовим речима, није у питању само размена технологија, него и размена људи које „Исламска држава“ врбује у Централној Азији, на Кавказу и у Русији. „Исламисти су опасност са којом ће наш регион морати да се суочи у најскорије време“, сматра експерт.

Добро изрекламирани бренд екстремних исламиста

Сасвим је могуће да је бомбаш самоубица био повезан са припадницима „Исламске државе“. Недавно је Кадиров оштро одговорио на претеће изјаве „Исламске државе“ упућене Русији, изјавивши да ће бранити интересе Руске Федерације.

Сергеј Гончаров, бивши припадник антитерористичке јединице „Алфа“

Никита Мендкович, експерт Руског савета за међународна питања, каже да засада не постоји директна веза између терористе у Чеченији и „Исламске државе“, а да су се спекулације на ту тему појавиле зато што су информације о деловању и идеологији „Исламске државе“ доступне свима. „Маргиналне личности са екстремистичким ставовима користе тај назив [‘Исламска држава’] као добро изрекламирану етикету. Недавно су екстремисти у Узбекистану окачили у једном граду заставу ‘Исламске државе’, али то уопште не значи да је та организација заиста продрла у регион Централне Азије“, објашњава Мендкович. По његовом мишљењу, највише што могу да учине терористи из кавкаског региона јесте да се дописују са представницима „Исламске државе“ преко Интернета. Због тога се засада не може говорити о стварном продору екстремних исламиста у Русију.

И Вадим Козјулин потврђује да савремена средства комуникације омогућавају терористима демонстрирање свог присуства у региону и реаговање на кораке антитерористичке коалиције: „Исламисти воде медијски рат против снага коалиције, реагујући у медијском простору на изјаве разних политичара. У случају Чеченије порука је можда била да је власт немоћна, и да Кадиров даје празне изјаве“.

Политиколог Сергеј Маркедонов, доцент Катедре за спољну политику и стране регионе Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), сматра да сада има много спекулација око терористичког напада у Чеченији и да је још увек рано изводити закључке: „Мало је информација о деловању ‘Исламске државе’ на Кавказу. Засада се не може са сигурношћу рећи да је терористички напад у Чеченији био очигледан сигнал руководству Чеченије или читаве Руске Федерације.“ По његовом мишљењу, Чеченија је сада стабилнија од суседних република (на пример, од Ингушетије), али проблеми нису у потпуности решени. „Стабилизациони модел Рамзана Кадирова у великој мери се своди на то да многе ствари постоје само на површини, а о проблемима се не говори. Заташкавање проблема се пре или касније може преточити у овакав терористички напад“, каже Маркедонов. Он, међутим, не сматра да овај напад може озбиљно уздрмати стабилност у Чеченији. „Важно је схватити да стабилизација на Кадировљев начин не подразумева коначно решавање свих проблема, него само њихово тактичко превазилажење“, наглашава Маркедонов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском