Образовање будућности

Деца која су одрасла у дигиталној епохи и која не познају живот без Интернета стићи ће на факултете не за десетак, него већ за пар година. Извор: Александар Кондратјук / РИА „Новости“.

Деца која су одрасла у дигиталној епохи и која не познају живот без Интернета стићи ће на факултете не за десетак, него већ за пар година. Извор: Александар Кондратјук / РИА „Новости“.

Већ до 2020. на руским високошколским установама ће започети школовање стручњака по сасвим новим програмима. Биће то стручњаци за метеоенергетику, IT-лекари, генетички консултанти, конструктори дирижабла, еколошки ревизори, као и космобиолози, космогеолози... Ове и многе друге струке наведене су у „Атласу нових професија“, који су ове године објавиле Агенција за стратешке иницијативе и Московска школа менаџмента „Сколково“.

Руско образовање је веома конкурентно због ефикасног увођења иновативних приступа, али требало би боље да се повезује са међународним образовним системом, како би имало успеха на тржишту. О овој теми и о будућности образовања „Руска реч“ је разговарала са стручњацима на форуму „Отворене иновације 2014“ у Москви.

„Будућност је неравномерно распоређена. На неким местима ми већ живимо у 2025. са тачке гледишта доступности информација и технологије“, рекао је на форуму „Отворене иновације“ за „Руску реч“ креативни директор и сувласник агенције за дигиталне технологије „Nordic Agency“ Леонид Бугајев.

Наталија Царевска-Дјакина, генерални директор Фонда „Синергија иновација“, наводи пример будућности која је већ стигла: „Студенти Московског државног техничког универзитета ‘Бауман’ дигитализовали су једну од лабораторија свог универзитета. Она сада функционише у ‘облаку’ и 24 сата је доступна из сваке тачке у Русији.“

Међутим, сматрају стручњаци, како би иновације и иновативни приступи у образовању постали општедоступни, потребно је да прође време и да руско образовање постане део глобалног система образовања.

Све почиње од школе

„Нове генерације се рађају у дигиталном свету“, рекао је за „Руску реч“ Александар Ласло из Међународног удружења за науке о системима (International Society for the Systems Sciences) .

Свест о томе већ наводи компаније као што је „Rovio Entertainment“, која је створила „Angry Birds“, да пројектују интерактивне и подстицајне програме за образовање ученика у школама. Ова компанија има потпредседника задуженог за област образовања. Оно што они раде је изразит пример „гејмификације“ (gamification) образовања.

„Што више деца могу да се играју, то више могу и да уче“, изјавио је за „Руску реч“ директор за маркетинг компаније „Rovio“ Петер Вестербака.

У Русији засад не постоји компанија налик на „Rovio“, али извесне кораке предузима и држава.

„Министарство образовања и науке Русије, на пример, мотивише издаваче школских уџбеника да са папирних прелазе на електронске носаче информација. Притом се не ради о електронским копијама књига, него о интерактивним садржајима“, објашњава Јаков Мендељејев, начелник одељења за развој пројекта „Електронска школа будућности“ компаније „Ростелеком“.

Коришћење технологије у школама већ данас се не односи само на рад са обичном децом, него подразумева и укључивање деце која раније нису била у потпуности укључена у наставни процес.

Тако је компанија „Samsung“ у Русији лансирала програм „Образовање за све“. „То је програм за децу са инвалидитетом која се образују код куће. За њих су технологије једини начин за социјализацију и стицање образовања“, каже за „Руску реч“ директор за маркетинг руског одељења компаније „Samsung“ Сергеј Певњев.

Следе универзитети

Деца која су одрасла у дигиталној епохи и која не познају живот без Интернета стићи ће на факултете не за десетак, него већ за пар година. И то ће суштински променити начин преношења и усвајања информација у високошколским установама.

„‘Гејмификација’ образовања значи ангажованост. Прелазимо са причања прича на ‘играње прича’. Модел УН може бити добар пример за то.“

„Највећи изазов је да се ангажује мисао студента, да се он активира на месту на којем живи и у односу на изазове са којима се сусреће у својим специфичним животним околностима“, каже за „Руску реч“ Александар Ласло.

На који начин ће високо образовање да одговори на главни задатак, а то је, по његовом мишљењу, активно укључивање студената у процес образовања, засад није прецизирано, али се одређени елементи будућег развоја већ могу опазити. Додуше, не на свим факултетима, него само на оним где се образују профили тражени у пословном свету.

„Наша школа програмирања [IT школа Samsung] функционише у 20 региона и зато је једноставно немогуће одржати јединствен стандард и квалитет без коришћења мобилних технологија, вебинара и онлајн тестирања“, каже Сергеј Певњев из компаније „Samsung“.

Према речима Певњева, овакву праксу ће све више преузимати и класичне високошколске установе. „Осим мобилних технологија, у будућности ће се на руским факултетима појавити и индивидуалне образовне технологије које ће у обзир узимати индивидуалне особине сваког студента“, сматра Сергеј Певњев.

А премa речима руководиоца пројекта „Електронска школа будућности“ компаније „Ростелеком“ Јакова Мендељејева, већ за пар година „део курсева на факултетима ће заменити високошколске централизоване МООС платформе [Massive Open Online Course – Масовни отворени онлајн курсеви]“.

Руски језик као предност

Руско високо образовање жели да заузме боље позиције на међународним рејтинг листама и већ се прилагођава међународним стандардима.

У таквој ситуацији, према речима Александра Ласла, руски језик, заједно са иновативним приступом образовању, може постати велика предност Русије на међународном тржишту.

„Постоји велики број људи који ће тражити могућности за образовање и прилику да истраже перспективе које нуди Русија, укључујући ефикасније учење језика. Међутим, […] ако постоје програми који имају такву врсту интернационалне компоненте, мислим да ће они привући већи број људи“, каже Александар Ласло.

Што се тиче технологија, сматра извршни директор америчке компаније „Weber Shandwick“ Мајкл Стопфолд, Русија њима располаже и зато је главни задатак руских факултета да развијају међународну сарадњу и да наставе да се укључују у глобални систем образовања.

„Русија има фантастичну технологију и иновације у образовању, али за ове технологије и иновације треба да обезбеди интернационалне партнере“, изјавио је Мајкл Стопфолд за „Руску реч“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“