Русија и Србија: још увек много стереотипа, и позитивних и негативних

Посета председника РФ Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. несумњиво је била један од најважнијих политичких догађаја ове године. Детаљи посете и изјаве руског председника коментарисани су на друштвеним мрежама, а о односима Русије и Србије писало се на насловним странама водећих српских листова и говорило на готово свим ТВ програмима.

Уочи доласка председника Путина у Београд, о односу српске јавности према Русији разговарали смо са Вјачеславом Чарским, замеником главног уредника Дирекције за међународне пројекте „Russia Beyond The Headlines“ (RBTH) издавачке куће „Росијска газета“.

У оквиру међународног пројекта RBTH од 2012. постоји и регионално издање на српском језику, које као штампани додатак „Руска реч“ излази у најстаријем и најугледнијем српском дневном листу „Политика“, а као додатак „Русија и Србија“ у аналитичком часопису „Геополитика“. Истовремено је 2012. покренут сајт RBTH на српском језику (ruskarec.ru), који је убрзо постао веома популаран међу читаоцима у Србији и другим земљама бивше Југославије.

Вјачеславе, како се Срби данас односе према Русији?

Социјалне анкете, укључујући и оне које је „Руска реч“ спровела међу својим читаоцима, показују да су Срби изузетно заинтересовани за Русију. Веома су читане новости, репортаже и аналитички коментари. Српски читаоци желе да имају што више информација везаних за Русију. Када смо спровели анкету међу читаоцима листа „Политика“, у коме излази наше издање „Руска реч“, испоставило се да преко 90% анкетираних жели да прочита следећи број нашег додатка, а 80% испитаника сматра да би штампана „Руска реч“ требало да излази чешће, а не једном у два месеца. Многи читаоци би такође желели да се наш сајт на српском језику чешће ажурира. Повремено нам стижу и упорни апели да би у Србији требало да почне са радом руски ТВ канал.

Мада у српском друштву данас нема јединственог става о будућности српско-руских односа, према резултатима независних испитивања нашег аудиторијума која је спровела компанија IPSOS више од 90% испитаника сматра да би трговинска размена наших двеју земаља требало да се повећа, и да би за Србију биле веома значајне инвестиције у руску привреду. Имајући у виду да су сви већи српски медији у страном власништву и да промовишу прозападне ставове, овакав однос српске јавности према Русији је доста интересантан.

Какве представе и ставови о Русији доминирају међу Србима?

Још увек су присутни традиционални стереотипи, како позитивни, тако и негативни. Једни Русију доживљавају као главну заштитницу православља и словенства и једину велику силу која може да се супротстави евроатлантској експанзији. Они сматрају да Русија мора да реагује жустро и одлучно, не обраћајући пажњу ни на кога. Други мисле да се Русија понаша безвољно и неодлучно, готово издајнички према Србији, којој би требало да уз велики попуст, или још боље бесплатно, испоручује гас, нафту и оружје. Многи Срби су увређени што се Русија није умешала у догађаје 1999, када су Србију бомбардовале НАТО снаге. Прозападно оријентисани читаоци су убеђени да је Русија недемократска и нецивилизована земља у којој олигарси немилице краду док руски народ постаје све сиромашнији, превише пије и изумире, а све тврдње да у Русији има и много тога доброг сматрају „пропагандом Кремља“. У својим публикацијама покушавамо да нашим читаоцима помогнемо да на прави начин схвате данашњу Русију, са свим њеним предностима и недостацима, и судећи по позитивним реакцијама, у томе смо успели.

Какав је, статистички гледано, ваш просечан српски читалац? Које теме га интересују?

Просечан читалац „Руске речи“ је средњих година, високо образован, има довољно новца и, према српским мерилима, припада „вишој средњој класи“. Занима га политика, економија и војне теме, активно користи Интернет и Фејсбук. Има позитиван однос према Русији, највероватније је боравио у Москви и Санкт Петербургу пословно или туристички.

За њега је посебно интересантна спољна политика Русије, као и друге геополитичке теме. Незаобилазна тема је активност Владимира Путина кога, узгред речено, многи Срби веома цене и воле. Наш просечан читалац је заинтересован и за руску армију, занимају га најновије руско оружје и војно-техничка достигнућа. Такође су популарне теме везане за православље и за аутентичну руску културу, чију величину и раскош покушавамо да дочарамо. Веома су читане информације о различитим догађајима у Русији који су на било који начин повезани са Србијом. Укратко, просечан читалац „Руске речи“ је заинтересован за све теме везане за Русију које показују њену моћ, снагу и величину.

Фејсбук страница „Руске речи“ има скоро 80 хиљада регистрованих чланова. Толико чланова нема чак ни Фејсбук страница вашег партнерског листа „Политика“. Како сте успели да остварите тако добре резултате?

Више о руско-српским односима

Српски онлајн аудиторијум „Руске речи“ већ другу годину задржава прво место по броју посета и читаности свих дигиталних издања наше међународне редакције. Напомињем да у оквиру пројекта „Russia Beyond The Headlines“ „Росијска газета“ има 29 издања у 23 земље и одржава 19 сајтова на 16 језика. Сајт ruskarec.ru месечно има преко пола милиона прегледа, а тај број расте из месеца у месец. У претходне две и по године наш сајт на српском језику посетило је више од милион и по корисника, а многи од њих су постали наши стални читаоци. За Србију је то изузетно добар резултат.

Шта нам је помогло да остваримо такав успех? Пре свега, „Руска реч“ има јединствену концепцију у српском медијском простору. Наш основни циљ је да српским читаоцима објективно и одмерено прикажемо догађаје везане за Русију. Објављујемо најактуелније новости, аналитичке чланке и коментаре, мишљења водећих руских експерата и новинара, а заинтересовани читаоци ништа слично не могу да прочитају у другим српским медијима. Такође, након детаљног одабира формиран је тим најбољих преводилаца, који су изворни носиоци српског језика. Као и у осталим редакцијама пројекта RBTH, на одабиру, уређивању и заказивању ексклузивних текстова поред руског уредника ради и гостујући српски уредник, који помаже у адаптацији материјала и њиховом прилагођавању српским читаоцима, износи своја запажања и препоруке. Захваљујући томе, наш пројекат на српском језику читаоци сматрају оригиналним и веома квалитетним.

Росијскаја газета. Сва права задржана.