Још један покушај изградње државности у Украјини

Фјодор Лукјанов: Нови састав Врховне раде биће у већој мери радикално и антируски настројен. Извор: Reuters.

Фјодор Лукјанов: Нови састав Врховне раде биће у већој мери радикално и антируски настројен. Извор: Reuters.

Ако оставимо по страни геополитички аспект, Украјина путем управо одржаних избора предузима још један покушај изградње државности, јер је она 1991-2014. била прелазна творевина. Жесток отпор Русији је најједноставнији и, вероватно, неизбежан начин на који Украјина може да покуша да пронађе саму себе.

Према анкетама са биралишта, на изборима за Врховну раду води „Народни фронт“ премијера Арсенија Јацењука. У парламент улазе и „Блок Петра Порошенка“, „Самопомошч“ градоначелника Лавова Андреја Садовоја, „Опозициони блок“, „Радикална партија Олега Љашка“, „Баткившчина“ (Отаџбина) бивше премијерке Јулије Тимошенко. Остале партије нису прешле цензус од 5%. Нови састав Врховне раде биће у већој мери радикално и антируски настројен.

Осам месеци након свргавања Виктора Јануковича, у Украјини је завршен процес смене власти. Колико је стабилна нова, судећи према резултатима избора, веома сложена, конфигурација, показаће се у наредних шест месеци. А засад видимо прелиминарне резултате. Према објективним показатељима ситуација је веома тешка. Постоји ли неки циљ ради којег је све ово било потребно?

Ако оставимо по страни геополитички аспект, Украјина предузима још један покушај изградње државности. Украјина из периода 1991-2014. била је прелазна творевина. С једне стране, била је то велика европска земља са сопственим амбицијама. С друге - не сасвим самостална територија зависна од промена у односима између Русије и Запада. Било је то друштво које је у зависности од услова истицало или дистанцирање од Русије или, напротив, нераскидивост веза са њом.

Украјину је на постсовјетским таласима срећно носила струја, све док је могла да се поиграва нијансама, а да се ни за шта дефинитивно не одлучи. Захтев да коначно донесе одлуку вратио је Кијев ка изворима. Мада се за скоро четврт века није образовао национални идентитет, без њега се више није могло живети. Жесток отпор Русији је најједноставнији и, вероватно, неизбежан начин на који Украјина може да покуша да пронађе саму себе. Два народа су сувише блиска да би разграничавање могло да протекне глатко и безболно. Као прво, морају се уништавати живе везе, а као друго, друштву се мора свесно наметнути скуп аргумената који не остављају шансу да се односи обнове. Рат је за то идеално средство, које ефикасно раздваја људе који још до јуче нису могли да замисле такво раздвајање.

Ако се Украјина оствари као национална држава, она ће се базирати на антируској основи. То потврђује списак партија које су ушле у Раду. Али у каквим границама се ова нова државност може постићи и шта ће бити с територијама које се у тај систем не уклапају - отворено је питање.

Аутор је председник Савета за спољну и одбрамбену политику.
Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“