Колико је тешко научити руски?

На конкурсу „Најбољи наставник руског језика у иностранству“ учествовали су предавачи руског језика из 50 земаља. Извор: Press Photo.

На конкурсу „Најбољи наставник руског језика у иностранству“ учествовали су предавачи руског језика из 50 земаља. Извор: Press Photo.

Наставници руског језика у иностранству на различите начине покушавају да својим ученицима што више приближе руски језик: падеже објашњавају поредећи речи са мачкама, а инфинитив са брашном. Како би их упознали са руском традицијом и културом ученике и студенте воде у „бању“ (руско парно купатило) и служе их „медовухом“.

Од 21. до 24. октобра у Москви је одржано финале II међународног конкурса за наставнике руског језика ван Русије „Најбољи наставник руског језика у иностранству“ под покровитељством Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу „Россотрудничество“ и Института за руски језик „А. С. Пушкин“.

На конкурсу су учествовали предавачи руског језика из 50 земаља, а до финала је стигло 15 најбољих наставника из 14 земаља: Индонезије, САД, Кине, Вијетнама, Монголије, Пољске, Грузије, Бугарске, Србије, Немачке, Италије, Јордана, Чешке и Израела.

Победници конкурса су Александар Строканов из САД, Ина Розентулер из Израела и Фан Ан Чин Тхи из Вијетнама. Према речима Владимира Анушкина, председника жирија и професора Института за руски језик „А. С. Пушкин“, сви учесници су победници.

Колико је тешко научити руски?

Са финалистима међународног конкурса „Најбољи наставник руског језика у иностранству“ новинар Russia Beyond је разговарао о конкурсу и, пре свега, о томе због чега странци данас уче руски и шта је за њих најтеже у руском језику.

Гордана Наумовић је аутор десет уџбеника руског језика. Извор: Press Photo.

Према речима Гордане Наумовић из Српско-руског козачког друштва „Нит“, која као наставник руског језика ради скоро 40 година, „данас се руски језик избацује из српских школа“, а уместо њега се „уводе немачки, кинески и италијански“.

У Бугарској је слична ситуација: „Сада је модерно учити кинески и енглески, а руски је сасвим искључен из школских програма, мада су раније деца почињала да уче руски још у вртићу и настављала током школовања, све до краја 12. разреда“, каже Магдалена Телијева из бугарског села Белашчица.

У Сједињеним Америчким Државама руски језик је у нешто бољем положају: ма колико то изгледало чудно, интересовање за руски језик расте док су односи Америке и Русије све лошији.

„Примећујемо да интересовање за руски језик од почетка 2000-их стално расте. Током овог периода Русија је непрестано јачала, а све више људи у САД желело је да научи руски језик. Тренутне несугласице између Русије и САД као да су допринеле порасту интересовања. Зашто? Зато што обични људи у Америци често не мисле исто што и амерички политичари. Многи једноставно не верују политичарима“, објашњава Александар Строканов, директор Института за руски језик, историју и културу при Линдонском државном колеџу у држави Вермонт.

Интересовање за руски језик је све веће и у Кини. Према речима Лин Меј, предавача на универзитету за стране језике у Сијану, ове године руски језик се нашао на листи осам најпопуларнијих професија међу будућим студентима.

„То је велика промена. Пре само пет година на факултет за руски језик се ретко ко уписивао, па смо на првој години студија морали просто да молимо студенте да уче руски.“

Падежи су најтежи

Сви наши саговорници се слажу да странцима који уче руски језик највећи проблем у граматици представља деклинација именица по падежима. Лакше је ако ученици у свом матерњем језику већ имају падеже (нпр. српски или делимично бугарски), али онима у чијим језицима падежа уопште нема руске именице и придеви стварају бројне потешкоће.

„Објашњавам ученицима да у руском језику речи нису као цигле које се једноставно ређају, него као мачке. Онда их питам: ‘Ако мачка дигне реп, хоће ли и даље остати мачка?’ ‘Да’, одговарају они. Даље питам: ‘А ако спусти реп?’ Ученици поново одговарају: ‘Да!’ Трудим се да им објасним: ‘Тако је и у руском језику, свака реч има свој наставак, нешто попут репа’. Тек после таквог сликовитог објашњења ученици схватају да су падешки наставци нешто налик на мачји реп, могу да се мењају али реч и даље остаје иста. Постепено успевају да схвате шта су падежи“, прича Ана Шапошњикова, предавач на курсевима руског језика у Џакарти (Индонезија).

У САД руски језик је у бољем положају него у Србији и Бугарској: ма колико то изгледало чудно, интересовање за руски језик расте док су односи Америке и Русије све лошији.

Гордана Наумовић каже да су граматике српског и руског језика сличне, али да је проблем у томе што многи не знају ни граматику свог матерњег језика. „Ево како сам куварима које сам учила руски објашњавала шта је основни, безлични глаголски облик (инфинитив): ‘Купили сте килограм брашна. Брашно вам је нешто неодређено, као инфинитив. Ако од тог брашна направите палачинке или умесите хлеб, оно ће постати одређеније. Све док од брашна не направите нешто конкретно, оно је као инфинитив. Да ли сте разумели?’ Најчешће одговарају потврдно.“

„Осим падежа, проблем при учењу руског језика представљају и глаголи, пре свега категорија времена и лица. У кинеском језику овакве граматичке категорије не постоје, или се употребљавају другачије. Ученицима је тешко да схвате какве су то речи средњег рода. Треба доста времена док увежбају изговор гласова ‘р’ и ‘ш’. У томе нам помажу руске брзалице“, објашњава Лин Меј.

Американци, као и Кинези, тешко изговарају поједине руске гласове, Рецимо, глас „тврдо и“ (ы). „За то је потребно недељу-две“, каже Александар Строканов и додаје: „Мислим да се тежина руског језика донекле преувеличава. Руски није толико тежак, али ученицима и студентима недостају практичне вежбе и могућност да говоре на руском.“

Јелена Чернега, која је у финалу конкурса добила награду међународног пројекта RBTH за промовисање руског језика у Немачкој, сматра да је „најтеже објаснити и приближити руску културу“.

„На пример, мојим ученицима је врло необично што Рускиње увек носе штикле. То је неудобно и није практично у свакодневном животу, али привлачи пажњу. Када сам једном дошла у школу у штиклама запазила сам да све девојчице ходају на прстима као ја“, прича Јелена Чернега.

Како странце научити руски?

Руски језик у школама најчешће није први страни језик, па се наставници на различите начине труде да привуку и задрже ученике. Многи у томе успевају. Као добар пример наводимо део огледног часа Александра Строканова на тему „Шта је Русија“:

„Између осталог, Русија је земља емоција. Припремио сам за вас једну практичну вежбу: позивам вас да дођете код мене у госте и видите како живи Рус у Америци. Важан део те практичне вежбе биће посета ‘бањи’, традиционалном руском парном купатилу. Када из ‘бање’ изађемо на вермонтски снег, разговараћемо о томе да ли можемо да уживамо док нам тело пати и шта се за то време догађа са нашом душом: да ли је, како Руси кажу, ‘душа сишла у пете’ или се уздигла у висине да би се поново вратила у тело и уживала у укусу медовухе, древног руског националног пића“.

Гордана Наумовић је аутор десет уџбеника руског језика. За време бомбардовања Београда 1999. завршавала је писање два уџбеника, седећи на поду и једном руком придржавајући прозорско стакло да не би лупало и пробудило њену ћерку.

Тада је чврсто решила да напише „озбиљан уџбеник у помало шаљивом тону“ намењен студентима који су преживели рат. Зато у њеном уџбенику има пуно шала и анегдота.

„Ту су и укрштене речи за оне који не воле да уче. Никоме не допуштам да на часу не ради баш ништа, али не дајем ни уобичајене домаће задатке јер знам да ће преписивати једни од других. Трудим се да им задам неки интересантан задатак, на пример, да погледају руски филм који се тиче обрађеног текста или теме“, прича Гордана.

Директор „Россотрудничества“ Константин Косачов је за Russia Beyond рекао да ће од идуће године конкурс „Најбољи наставник руског језика у иностранству“ бити глобалан: „Прошле године конкурс је организован као пилот-пројекат и на њему су учествовали само наставници из Заједнице независних држава. Ове године смо и њиховим колегама из других земаља пружили могућност да учествују на конкурсу. Желимо да идуће године организујемо заиста глобални конкурс на коме ће заједно учествовати наставници руског језика из целог света. Моћи ће да учествују сви који то желе.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“