Шта доноси гласање у Доњецкој и Луганској Народној Републици?

Средином дана је на изборе изашло преко 500 хиљада гласача у ДНР и 300 хиљада у ЛНР. Извор: Росијска газета.

Средином дана је на изборе изашло преко 500 хиљада гласача у ДНР и 300 хиљада у ЛНР. Извор: Росијска газета.

Житељи самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) бирају руководиоце у органима локалне управе. Служба безбедности Украјине (СБУ) покренула је кривични поступак због „деловања усмереног на насилну промену или свргавање уставног поретка или на узурпацију државне власти“. По мишљењу руских експерата, избори у ДНР и ЛНР послужиће Москви као полуга за вршење притиска у политичкој борби против Кијева.

У недељу 2. новембра одржани су избори за органе локалне управе у самопроглашеној Доњецкој и Луганској Народној Републици (ДНР и ЛНР). За место председника републике боре се три кандидата: премијер републике Александар Захарченко, посланик парламента ДНР Јуриј Сивокоњенко и бизнисмен Александар Кофман, представник покрета „Југоисток“. За места у локалном парламенту боре се два политичка покрета: „Доњецка република“ и „Слободни Донбас“.

Избори

У изборима могу учествовати лица која су напунила 16 година, као што је било на сличном референдуму у Шкотској. Референдуму је присуствовало преко 50 међународних посматрача из Русије, Абхазије, Јужне Осетије, Србије и Црне Горе, као и посланик Европског парламента Жан Лук Шафхаузер из Француске.

Избори који ће се одржати 2. новембра на територији проглашене Луганске и Доњецке Народне Републике биће важни са гледишта легитимизације власти. Ми сматрамо да је то један од најважнијих праваца Минских споразума.

Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ

По речима представника Централне изборне комисије ДНР Романа Љагина, средином дана је на изборе изашло преко 500 хиљада гласача у ДНР и 300 хиљада у ЛНР. Избеглице са југоистока, које живе на територији Русије у камповима близу границе са Украјином, такође су имали могућност да учествују на референдуму. Према подацима Централне изборне комисије, само у Вороњешкој Области је три сата пре затварања бирачких места гласало 60% регистрованих бирача.

Информативна служба владе југоистока Украјине већ је саопштила да је било покушаја саботаже референдума од стране званичних власти у Кијеву. Наиме, „1. новембра у 17:30 јединице украјинске армије блокирале су путеве на прилазима територији ДНР са источне и западне стране, како би онима који су желели да учествују у изборима 2. новембра онемогућиле да стигну до бирачких места“. Власти ДНР су такође саопштиле да су ликвидиране диверзантско-извиђачке групе украјинског батаљона „Дњепар-1“.

Кривично гоњење

Служба безбедности Украјине (СБУ) покренула је кривично гоњење за „деловање усмерено на насилну промену или свргавање уставног поретка или на узурпацију државне власти“. Званични правосудни органи су такође изјавили да ће Кијев прогласити за персоне нон грата посматраче из ЕУ и других земаља који присуствују изборима.

„И све те догађаје својим присуством покривају страни псеудопосматрачи, који су већ проглашени или ће бити проглашени за персоне нон грата на територији Украјине“, каже се у изјави украјинских иследника на Фејсбуку. Актуелни премијер ДНР Александар Захарченко одговорио је да ће полиција југоистока и сама покренути кривично гоњење „за геноцид становништва југоистока“.

Став Русије

Русија је подржала одржавање избора за органе локалне самоуправе на југоистоку Украјине. То је раније изјавио руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

„Избори који ће се одржати 2. новембра на територији проглашене Луганске и Доњецке Народне Републике биће важни са гледишта легитимизације власти. Ми сматрамо да је то један од најважнијих праваца Минских споразума“, рекао је он. „Очекујемо да ће гласање бити слободно и да нико споља неће покушати да га саботира“, истакао је министар.

Како је за „Руску реч“ рекао Александар Коновалов, директор Института за стратешке процене, Москва је већ признала резултате званичних избора за кијевски парламент, и поред свих ранијих изјава о неуставној смени власти, и самим тим је посредно признала легитимност нових руководилаца у Кијеву.

„Признање резултата избора на југоистоку значиће да су признате и самопроглашене републике, што Русија засада нема намеру да учини. Москви се допада што нове власти у Украјини имају опозицију, допада јој се што неко демонстрира самосталност. Међутим, у Кремљу засада није искристалисано како ће се водити даљи дијалог са новим властима ДНР и ЛНР, које веома много очекују од односа са Русијом“, рекао је Коновалов.

По његовим речима, Москва ће наставити да шаље конвоје са хуманитарном помоћи у овај регион и да економски помаже његово обнављање после ратних дејстава. „Конфликт ће и даље тињати, тако да ће Русија у случају потребе моћи да распали тај пламен. Москва ће моћи да искористи изборе у ДНР и ЛНР као полугу за вршење политичког притиска на Кијев“, сматра експерт.

Како је за „Руску реч“ рекао Андреј Суздаљцев, водећи научни сарадник Центра за комплексна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, треба поздравити покушаје становништва југоистока да регулише питање своје извршне, законодавне и судске власти. „Русија није признала те републике, него је подржала тежњу народа југоистока да искаже своје мишљење на референдуму. Кремљу су потребне гаранције да ће се поштовати примирје и да ће бити настављен политички дијалог ради решавања кризе. Уколико Кијев прекрши споразуме из Минска, Москва може признати резултате избора. То ће фактички бити признање независности овог региона“, сматра експерт.

Суздаљцев је истакао да ће таква ситуација само појачати кризу у Украјини и подстаћи ће политичке снаге југоистока на даљу борбу. То такође може довести до озбиљне промене геополитичке компоненте у спољној политици Русије. „Признање избора може довести у питање статус савезника који сада имају партнери Москве у оквиру блокова и економских интеграција. Јасно је да Казахстан и Белорусија неће признати изборе у ДНР и ЛНР. Статус савезника Кремља може бити изложен ерозији и поново може довести спољну политику наше земље на силазну путању“, рекао је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“