Русија признала изборе у Донбасу

Актуелни лидери ДНР и ЛНР, Александар Захарченко и Игор Плотницки, остали су на својим функцијама после недељних избора. Извор: Росијска газета.

Актуелни лидери ДНР и ЛНР, Александар Захарченко и Игор Плотницки, остали су на својим функцијама после недељних избора. Извор: Росијска газета.

Москва је фактички признала резултате избора, који су и поред протеста Кијева одржани 2. новембра на југоистоку Украјине. Експерти сматрају да ће та одлука неизоставно изазвати даље погоршање односа Русије и Запада.

На територији самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) 2. новембра су одржани избори за органе извршне и законодавне власти. Резултат никога није изненадио. Актуелни лидери непризнатих држава Александар Захарченко и Игор Плотницки остали су на својим функцијама.

Европски и амерички политичари скрећу пажњу на то да избори у ДНР и ЛНР представљају директно кршење Минских споразума. Па ипак, Москва је фактички признала да су избори регуларни и легитимни. „У целини гледано, избори у Доњецком и Луганском региону добро су организовани и одзив бирача је био висок. Ми поштујемо вољу житеља југоистока. Изабрани представници су добили мандат да решавају практичне задатке везане за обнављање нормалног живота у регионима“, каже се у саопштењу руског Министарства спољних послова објављеном 3. новембра.


Шта доноси гласање у Доњецкој и Луганској Народној Републици?
Житељи самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) бирају руководиоце у органима локалне управе. Служба безбедности Украјине (СБУ) покренула је кривични поступак због „деловања усмереног на насилну промену или свргавање уставног поретка или на узурпацију државне власти“. По мишљењу руских експерата, избори у ДНР и ЛНР послужиће Москви као полуга за вршење притиска у политичкој борби против Кијева.

Таква формулација може на први поглед звучати прилично двосмислено, јер се у њој не помиње реч „признање“, а ДНР и ЛНР су окарактерисане као „региони“. Међутим, ако се та изјава преведе са дипломатског на уобичајени језик, онда и само коришћење термина „избори“ без наводника или ограђивања значи да Русија ово гласање признаје управо као изборе.

Разлози због којих Русија признаје ове изборе и фактички одустаје од минског процеса изазвани су разочарањем у понашање украјинских и западних политичара. Москва је очекивала да ће мински процес створити услове за компромисно решење украјинске кризе, а Кијев, Брисел и Вашингтон су га схватали као начин да се Москва примора на потпуно одустајање од своје позиције по питању Донбаса. Управо због тога, на пример, стабилизација ситуације на југоистоку Украјине није за Европску унију била мотив да укине или бар ослаби економске санкције које је увела Русији (то питање је сада одложено за пролеће). Ни Кијев, према тврдњама проруских добровољаца, није искористио примирје да би водио мировне преговоре, него да би прегруписао трупе и припремио нову офанзиву на Доњецк. Сада је Москва признавањем избора показала да не прихвата такво тумачење минског формата.

Западне земље заузврат прете Русији новим проблемима, али експерти сматрају да су САД већ истрошиле свој арсенал средстава за вршење притиска. „Руско-амерички односи већ су довољно лоши, тако да неће бити неких кардиналних измена. У најгорем случају ће Обамина администрација допунити списак санкционисаних особа новом групом руских политичара и бизнисмена“, сматра Сергеј Костјајев, доцент на Катедри за примењену политикологију Финансијског универзитета при Влади РФ.

После избора за Конгрес демократе ће највероватније изгубити контролу над Сенатом, и тада се ситуација може изменити. У том случају, каже Костјајев, републиканци ће „моћи да унесу измене у буџет Пентагона намењен отварању војних база НАТО-а дуж граница Русије. Идеја о војном обручу око наше земље прилично је популарна међу „јастребовима“ попут Ричарда Чејнија, бившег потпредседника САД који се активно изјашњава о питањима спољне политике, или попут Џона Мекејна који може доћи на чело сенатског комитета за наоружање уколико републиканци победе на изборима за Конгрес 4. новембра“, објашњава Сергеј Костјајев.

Што се тиче Европе, тамо је ситуација сложенија. „Руско-европски односи ће се без сумње још више погоршати. Европска унија третира изборе у ДНР и ЛНР као нови корак у правцу стварања „придњестровске варијанте“, а уз то схвата да је Брисел због чврсте позиције према сепаратистима у Донбасу остао без икакве евентуалне полуге којом би могао утицати на њих. Па ипак, ни Европа не жели да улази у озбиљан конфликт са Русијом, и зато би она хтела у овом случају да примени варијанту „свеопштег ћутања“, која претпоставља некакво прећутно фиксирање садашњег статуса кво и одустајање од заоштравања ситуације бар до полећа“, објашњава за „Руску реч“ политиколог Дмитриј Јевстафјев са Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Поједине западне земље су већ изјавиле да су спремне да разумеју Москву и „опросте јој“ уколико она не оде даље од признања. „Надам се да Русија осим званичних изјава неће предузети ништа како би искористила резултат избора као повод за стимулисање сепаратиста да наставе свој пут ка независности“, истакао је министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.

Он је, међутим, закаснио са својом изјавом. Русија се коначно определила да фактички призна аутономни статус ДНР и ЛНР. „Избори су потврдили делотворност власти и обезбедили јој легитимитет, и ми ћемо, разуме се, сарађивати са њом као са сваком легитимном влашћу“, истакао је Франц Клинцевич, први заменик лидера фракције „Јединствена Русија“ у Државној думи.

Москва је без дозволе Кијева већ почела активно да обнавља инфраструктуру региона са циљем да обави припреме за зимски период како би се избегла хуманитарна катастрофа у Донбасу. Поред тога, Русија намерава да подржи економију ДНР и ЛНР и да самим тим обезбеди локалном становништву радна места и средства за живот. На пример, вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин већ је изјавио да „роба произведена у предузећима ЛНР и ДНР која учествују у индустријској кооперацији са предузећима РФ неће моћи да буде замењена неком другом робом“.

Москва би радије то чинила у тесној координацији са Кијевом и позива Порошенка да најзад почне да разговара са онима које украјинске власти сматрају сопственим грађанима. „С обзиром на регуларно одржане изборе крајње је важно да се предузму активни кораци у правцу успостављања стабилног дијалога између централне украјинске власти и представника Донбаса у оквиру споразума постигнутих у Минску“, каже се у саопштењу Министарства спољних послова Русије. Кијев, међутим, такав дијалог доживљава као легитимизацију изабраних власти Донбаса.

Росијскаја газета. Сва права задржана.