Како се НАТО „вратио свом извору“

Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у: НАТО намерава да и даље подиже оперативну готовост снага и да своју војну инфраструктуру приближава границама Русије. Извор: РИА „Новости“.

Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у: НАТО намерава да и даље подиже оперативну готовост снага и да своју војну инфраструктуру приближава границама Русије. Извор: РИА „Новости“.

Какви су планови НАТО-а у Источној Европи, да ли Алијанса крши споразуме потписане са Русијом и ко више губи због прекида сарадње? На ова питања у разговору са специјалним дописником листа „Комерсант“ одговара Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у.

Да ли је оптимизам експерата у вези са избором новог генералног секретара био оправдан?

Ја не бих ни потцењивао ни прецењивао улогу генералног секретара. Ма колико се у његовим изјавама осећао и његов лични став, ипак он у њима изражава мишљење свих 28 чланица Алијансе и ослања се на заједнички именилац позиције савезника. Начини на које НАТО приступа различитим аспектима глобалне и регионалне безбедности, укључујући и пресек односа са Русијом, дефинисани су на самиту Алијансе у Велсу, у септембру ове године.

Како Ви оцењујете резултате тог самита?

НАТО је по окончању авганистанске операције могао остати без великог посла, и у тим условима је тражио нове тачке ослонца. [...] Био је потребан упечатљив повод за „повратак на извор“, тј. на територијалну одбрану из доба Хладног рата. И он је пронађен у догађајима у Украјини.

Судећи по томе како се одлуке самита спроводе у пракси, НАТО намерава да и даље подиже оперативну готовост снага и да своју војну инфраструктуру приближава границама Русије. То је директан пут ка ескалацији напетости и подривању војне безбедности на регионалном нивоу и у целој Европи...

Како ће се Русија понашати у таквој ситуацији?

НАТО сигурно схвата да ћемо ми у нашем војном планирању узети у обзир нову појачану конфигурацију снага Алијансе и да ће Русија предузети све неопходне мере како би обезбедила заштиту од сваке опасности.

Има ли Москва некакву стратегију за обнављање односа са НАТО-ом? Јенс Столтенберг је изјавио да је НАТО спреман да регулише односе, али да Русија мора изменити политику на украјинском правцу.

Данас многи схватају да је „очекивање конфронтације“ годинама расло у низу земаља Алијансе, али није могло да се испуни. То се испољило и у неприхватању све веће улоге Русије у свету, и у измишљеним оптужбама против Русије да није кооперативна, да није спремна за тобожњу сарадњу по питању система ПРО и по другим кључним питањима безбедности.

Значи ли то да су односи почели да се кваре и пре Украјине?

НАТО је по окончању авганистанске операције могао остати без великог посла, и у тим условима је тражио нове тачке ослонца. Много пре догађаја у Украјини Алијанса је припремала планове наглог интензивирања војних вежби, како би се надоместио губитак огромног полигона за борбено уигравање снага у Авганистану, где је непрекидно трајала НАТО-ова операција снага за безбедносну помоћ (ISAF). Међутим, био је потребан упечатљив повод за ‘повратак на извор’, тј. на територијалну одбрану из доба Хладног рата. И он је пронађен у догађајима у Украјини...

Па ипак, ни власти РФ нису имале поверења у НАТО. Можда су, како неки кажу, обе стране криве за кварење односа?

Ми нисмо одбијали дијалог са НАТО-ом. Нисмо ми донели одлуку о привременом обустављању пројеката практичне сарадње у оквиру Савета Русија–НАТО. Поново наглашавам да ми нисмо сарађивали са НАТО-ом ради саме сарадње, него у циљу јачања безбедности у целом евроатлантском региону. Чврсто смо се придржавали става да је права сарадња могућа само на бази равноправних односа и међусобног поштовања.

Шта је конкретно, по Вашем мишљењу, НАТО изгубио прекидом сарадње у оквиру Савета Русија–НАТО?

Прекидом сарадње са Русијом Алијанса изазива слабљење потенцијала међународних напора у борби против тероризма, пиратства, ширења оружја за масовно уништење, трговине наркотицима, регионалне нестабилности...

Г. Столтенберг је изјавио да намера НАТО-а везана за ширење војног присуства у Источној Европи не представља кршење споразума са РФ. Да ли је то тако?

Према основном документу који су Русија и НАТО потписали 1997, Алијанса је преузела обавезу да на територији источноевропских земаља-чланица не размешта додатно значајне војне снаге које би ту остале трајно, као ни нуклеарно оружје и инфраструктуру која уз њега иде. Данас, међутим, видимо да је знатно појачана борбена авијација савезника на источним границама НАТО-а, као и војна активност земаља Алијансе у Балтичком и Црном мору. Видимо да се изводе војне вежбе по сценаријима који се у суштини фокусирају на одбијање „агресије са Истока“, и да се у те сврхе тешка борбена техника из САД пребацује у Европу, користи се америчка стратешка авијација...

Али на самиту је речено да то није трајно размештање, него непрекидна ротација. По чему се, са гледишта РФ, једно разликује од другог?

Ни по чему. То је најобичније жонглирање терминима. Ротационо присуство се допуњава снагама које учествују у војним вежбама, а оне се фактички непрекидно изводе. На пример, по речима Јенса Столтенберга, Алијанса и њене чланице су ове године већ организовале око 200 војних вежби и сваки други дан најављују нове маневре. Додајмо томе и силне милионе који се улажу у модернизацију војне инфраструктуре земаља Централно-источне Европе.

Руски текст на порталу „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.