Русија подржала кинеску визију интеграције у азијско-тихоокеанском региону

Дан уочи Самита АТЕС у Пекингу кинески медији су Обамину политику у тихоокеанском региону назвали „баналном“. Извор: Reuters.

Дан уочи Самита АТЕС у Пекингу кинески медији су Обамину политику у тихоокеанском региону назвали „баналном“. Извор: Reuters.

Самит Азијско-тихоокеанске сарадње (АТЕС) одржан у Пекингу показао је да Кина жели да буде лидер у овом региону. Томе значајно доприноси противљење Москве и Пекинга америчком плану о стварању Транспацифичког партнерства (из кога би Русија и Кина биле изузете), као и тежња Москве да успостави стратешку сарадњу са Пекингом и поспеши развој руског Далеког Истока.

У завршној декларацији Самита лидери највећих економских сила Азије и басена Тихог океана истакли су: „Од АТЕС се очекује да ради на консолидацији и развоју регионалне економске интеграције, да пружа подршку мултилатералном трговинском систему, да се супротстави протекционизму у свим његовим облицима, као и да предузме мере у циљу спречавања могуће фрагментације регионалне трговине.“

Одговор на ове изазове трабало би да пружи оснивање Азијско-тихоокеанске зоне слободне трговине (АТЗСТ), а један од доприноса тој идеји је усвајање Акционог плана учешћа АТЕС у успостављању АТЗСТ. Како је истакао домаћин Самита, генерални секретар ЦК КП НР Кине Си Ђинпинг, то је један од најважнијих резултата форума.

Осим тога, то је и највеће достигнуће Кине, која је на Самиту формулисала ову иницијативу и која планира да предводи њену реализацију, мада разговори о тихоокеанској интеграцији трају од самог оснивања АТЕС, тј. већ 25 година.

Суштина кинеског предлога је у томе што он представља алтернативу америчкој идеји о оснивању Транспацифичког партнерства (ТПП). То би такође била зона слободне трговине у коју би требало да уђу САД, Јапан, као и већина земаља из региона које су блиске САД. Али не Кина и Русија.

Пошто је пре 2 године азијско-тихоокеански регион назвао кључним за америчке националне интересе, председник Барак Обама настоји да формира систем за „обуздавање“ Кине. Овај систем умногоме пресликава односе у Европи, у којој се границе ЕУ готово у потпуности поклапају са зоном надлежности НАТО-а.

Очигледно су због тога дан уочи Самита кинески медији Обамину политику назвали „баналном“. Стручњаци у Русији деле ово мишљење. „САД у Пекингу не предлажу ништа ново“, истиче Глеб Ивашенцов, заменик директора Руског центра за истраживања АТЕС.

Кина је, напротив, на Самиту предложила свеобухватно партнерство без линија поделе, којима се подстичу конфронтације. И у томе је добила пуну подршку Русије. У свом обраћању на првом радном састанку лидера форума АТЕС председник Русије Владимир Путин је изјавио: „У том контексту желео бих да похвалим пекиншки акциони план о сарадњи у процесу успостављања азијско-тихоокеанске зоне слободне трговине. Мере које су предвиђене овим планом омогућиће усклађивање интеграционих иницијатива на простору АТЕС.“ Међутим, председник РФ је истакао да „нови договори не треба да нанесу штету мултилатералној трговини у систему Светске трговинске организације“.

То је истовремено и критика америчке концепције ТПП, и подршка кинеској позицији која је у складу са руским предлозима изнесеним на Самиту АТЕС у Владивостоку 2012.

Заједнички ставови и раст трговине

Москва и Пекинг гаје концептуално исте ставове према сарадњи у азијско-тихоокеанском региону. То потврђује и интензиван развој билатералних трговинско-економских односа, који је, између осталог, дошао до изражаја и на маргинама Самита. Постигнут је принципијелни договор о још једној – западној – маршрути за испоруке гаса Кини, што угрожава монопол Европе као највећег потрошача руског гаса.

Осим тога, компанија „Росњефт“ је са кинеском националном корпорацијом за испитивање и експлоатацију нафте и гаса CNODC на маргинама Самита АТЕС потписала оквирни споразум о продаји 10 процената учешћа у Затвореном акционарском друштву „Ванкорњефт“. То је озбиљна привилегија за кинеске увознике. Повећавају се и директне испоруке нафте Кини. Како је изјавио директор компаније „Росњефт“ Игор Сечин, Русија и Кина су договориле додатне испоруке нафте. Ради се о количини од 5 милиона тона нафте годишње.

Подсетимо да су још крајем јуна 2013. „Росњефт“ и кинеска национална корпорација за нафту и гас CNPC потписале дугорочан споразум о испорукама руске нафте Кини. „Ради се о количини од 365 милиона тона током 25 година, а вредност уговора се процењује на 270 милијарди долара“, том приликом је изјавио Сечин.

Не ради се толико о превазилажењу актуелних санкција према Русији, колико о стратегији окретања Русије према Истоку, коју је руски председник најавио још пре две године.

И није у питању само јачање партнерства са Кином. Приоритетни циљ Русије је да на основу економске сарадње у оквиру азијско-тихоокеанског региона обнови и развије економију Сибира и руског Далеког Истока. „Само на тај начин земља ће успети да постигне и сачува статус велике силе. Други начин не постоји“, истиче Глеб Ивашенцов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“