Патријарх Иринеј: Када нам Руси нису помагали, нису нам ни одмагали

Патријарх московски и целе Русије Кирил долази 13. новембра у тродневну посету Србији. Извор: ИТАР-ТАСС.

Патријарх московски и целе Русије Кирил долази 13. новембра у тродневну посету Србији. Извор: ИТАР-ТАСС.

У интервјуу који је уочи тродневне посете патријарха РПЦ Кирила Београду дао „Руској речи“, патријарх СПЦ Иринеј говори о плановима за будући сабор православних цркава, споменицима Русији и Русима у Србији, осликавању храма св. Саве и руско-српским односима.

Руска реч: Шта очекујете од посете патријарха Кирила Србији? Какав је програм посете? Да ли ће се водити разговори СПЦ и РПЦ и на какве теме?

Патријарх Иринеј: Пре свега, ми са радошћу очекујемо долазак Његове светости патријарха руског Кирила. Желели бисмо да та посета траје дуже, међутим, вероватно због обавеза које има Његова светост посета је сведена на три дана, и углавном ће патријарх бити у Београду, мада је раније било говора да посети Пећку патријаршију и Дечане, али то овом приликом неће бити реализовано. Посета је нешто чему се ми радујемо, не само ми, црква, већ и читав наш народ.

Односи наших народа су историјски, углавном почивају на нашој заједничкој вери, на православљу, а поред тога, ми смо једнокрвни народ, тако се осећамо. Сигурно, долазак Његове светости биће прилика и да поразговарамо о неким актуелним темама у цркви, а једна од најактуелнијих тема јесте питање скорашњег одржавања Свеправославног сабора цркава, који је планиран да буде у Цариграду 2016. године. Неке теме су израније припремљене, али ће вероватно тим темама бити додате и савременије теме од оних које су предвиђене. То су питањe раскола у црквама, питање односа и проблема међу црквама, питање положаја цркава у том рангирању, питање неких цркава као што је чешка, као и неки проблеми који су присутни у нашој цркви.

Споменик руском императору Николају II, који ће патријарх Кирил освештати током своје посете, подиже се у Београду у знак сећања на руско-српске односе из времена Првог светског рата. Да ли сматрате да су Русија и Србија на прави начин обележиле 100-годишњицу почетка овог рата, нарочито у светлу све јачих покушаја ревизије овог дела историје? Како су СПЦ и РПЦ учествовале у обележавању стогодишњице?

Прослава стогодишњице је у току. И код нас се обележава. Није то прослава, то је подсећање на то време, велико време и значајно време, и на трагедије Првог светског рата у коме је неколико милиона страдало. Највише су страдали и Руси и Срби. Као што рекох, догађаји су у току, како код нас, тако и у другим државама које су учествовале у томе рату, а један од видљивих знакова тог обележавања јесте и подизање споменика руском цару Николају Другом.

О том споменику се и раније говорило, и нама је драго што ће његов лик и његов споменик украшавати наш град. Николај Други, цар руски, одиграо је врло велику улогу у историји српскога народа. Он је схватио опасност од рата, Првог светског рата. Иако стање у Русији тада, 1915. и 1916. године, није било добро, Николај је ипак стао на страну српског народа, а посебно ми ценимо онај његов поступак, када су западни савезници почели да избегавају да прихвате српску војску. Тада је Николај поручио: уколико не прихвате српску војску, он ће напустити савез и склопити сепаратни мир са Немачком да би заштитио Србе. То је довело до тога да је српска војска била прихваћена, пребачена преко Јадранског мора и смештена на Крфу, тамо где је била припрема за пробој Солунског фронта. Цар Николај је веома заслужан, посебно трагедија његова. Ја сам добио једну значајну књигу о цару Николају са породицом, његовом страдању, баш сад то читам, видим колико су и Русија и царска породица страдали. Они су заиста мученици и заслужују да буду унесени у календар.

Када смо већ код споменика... Недавно је у Београду обележена 70-годишњица ослобођења Београда од стране Црвене армије, на којој сте и Ви присуствовали. Да ли СПЦ и РПЦ такође планирају и неке пројекте везане за споменике палим руским (и совјетским) борцима из Другог светског рата? Као што знамо, многи од њих на територији Србије налазе се у веома лошем стању.

Споменици постоје, ја нисам довољно упознат у каквом се они стању налазе. И ево, то је прилика можда да се ти споменици доведу у пристојније стање него што јесу. Они нас опомињу на велике жртве које је Црвена армија поднела приликом ослобођења од фашизма. Палих је био велики број у Београду и уопште у Србији. То не сме да се заборави и то треба обележити споменицима који ће трајно подсећати и опомињати на жртву оних који су дали своје животе за слободу овог народа.

Прошле године сте у интервјуу за „Руску реч“ рекли да су у току договори са руским уметницима у вези са могућим осликавањем унутрашњости храма св. Саве у Београду. Има ли новости на том пољу? Да ли су разговори завршени и да ли је нешто конкретно договорено?

Питање осликавања храма светога Саве је врло актуелно и недавно је био састанак представника Србије са представницима Русије, нашег министра спољних послова и министра спољних послова Русије, где је говорено о начину, методу и о средствима за тај посао. О томе се разговара већ дуже. Сада се дошло до сагласности ко ће изводити радове, којим стилом ће се радити ликови. Углавном, руски уметници ће водити главну реч, уз сарадњу наших уметника. Надамо се да ће почетком идуће године почети са радом. Засада се врше припреме за мозаик, које захтевају доста посла, а онда ће идуће године уметници, којих ће бити врло велики број, почети са радом, и надамо се да ће за шест до осам година, ако све буде ишло по плану, храм бити завршен. Ми смо благодарни за спремност и расположење руске цркве и руског народа, али и државе, да узме учешће у томе делу, да га финансира - уз наше учешће - и то ће бити један велики пример наше близине, наше сарадње, сарадње руске цркве, руског народа и нашег српског народа.

То је велики рад, тамо има око петнаест хиљада квадратних метара. Имали су тамо три понуде, изабрана је једна понуда са Мухином на челу, познатим академиком, стручњаком за мозаик, тако да ће он водити главну реч, а што се тиче стила - биће српско-византијски стил фресака.

Како ће се, према Вашем мишљењу, развијати односи СПЦ и РПЦ у будућности?

То смо све делимично казали. Ми одржавамо најбоље односе са руском црквом, када идемо у Русију ми идемо у свој народ, када Руси долазе нама, ми имамо осећај да нам долазе најрођенији, а тако се и Руси осећају. Наше везе историјске нису од јуче, то су древне везе два народа који су сродни, који су најблискији крвни сродници, а наше духовне везе почињу од светога Саве, када је као млад отишао у Свету Гору у руски манастир. Српски народ је увек имао велико поверење и поштовање руског народа, и Русија је кад год је могла прискакала у помоћ: у току Првог устанка, ослобађања од турског ига, и касније. А када се дешавало да нам можда нису пружили помоћ кад смо очекивали, битно је да нам нису одмагали. Ако нису помогли, нису нам ни одмагали, што није случај са нашим другим пријатељима.

Разговор је водила Динара Грачова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“