Заоштрава се сукоб између БРИКС-а и Г-7

Притајено неслагање између БРИКС-а и ММФ-а траје одавно. Извор: Алексей Дружинин / РИА „Новости“.

Притајено неслагање између БРИКС-а и ММФ-а траје одавно. Извор: Алексей Дружинин / РИА „Новости“.

Након што је стигао на Самит Г-20 у Аустралији, председник Владимир Путин је пожурио на састанак са лидерима земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). Руски лидер је од њих добио подршку по питању санкција, која му је тренутно изузетно неопходна. Уследило је разматрање процеса оснивања заједничких финансијских институција које ће водећим земљама у развоју помоћи да се изборе са последицама светске кризе.

Како је затим саопштио помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, лидери земаља БРИКС-а су током сусрета 15. новембра заступали став да су санкције Запада против Русије незаконите. „Сви су они изјавили да су санкције незаконите, да крше Повељу УН и спречавају економски опоравак“, истакао је Ушаков.

У оквиру Г-20 сада имамо „велику седморицу“, која представља Запад, а са друге „петорку“ БРИКС-а. И све дискусије унутар Г-20 се воде између Запада и БРИКС-а.

Владимир Давидов, РАН

„Путин је у Бризбејну доживео низ ситних провокација, почев од тога да су га на аеродрому дочекали државници много нижег ранга, па све до оштрих изјава канадског премијера Стивена Харпера. Према руском председнику разумевање су показали само партнери из БРИКС-а“, сматра председник Центра за политичке технологије Игор Буњин.

Међутим, главна тема консултација у Бризбејну била је реформа ММФ-а и оснивање заједничких финансијских институција. У саопштењу за штампу објављеном након сусрета такође се наводи да су лидери земаља БРИКС-а разочарани што реформе Међународног монетарног фонда нису реализоване и да су предложили да се размотре могући потези у случају да САД до краја 2014. не ратификују одлуку о прерасподели квота.

Раздор унутар Г-20

Притајено неслагање између БРИКС-а и ММФ-а траје одавно. На Самиту Г-20 у септембру 2013. у Санкт Петербургу лидери БРИКС-а су изразили наду да ће до јануара 2014. ММФ реализовати 15. прерасподелу квота. Она се тиче повећања удела земаља „петорке“ у капиталу ММФ-а. Кина ће по квотама заузети треће место после САД и Јапана, Индија осмо, а Бразил десето. Услед тога ће се смањити удео САД. Због тога Конгрес досад није ратификовао одлуку о прерасподели квота. Притом шефови држава БРИКС-а истичу да се прекомерним одлагањем ратификације реформи ММФ-а не поштују заједничке обавезе лидера Г-20, које су усвојене још 2009.

„Сусрет БРИКС-а у Бризбејну потврђује да у оквиру Г-20 са једне стране имамо ‘велику седморицу’, која представља Запад, а са друге ‘петорку’ БРИКС-а. И све дискусије унутар Г-20 се воде између Запада и БРИКС-а, што се односи и на питање реформи међународних финансијских структура“, изјавио је за „Руску реч“ заменик председника научног савета Националног комитета за истраживања БРИКС-а и директор Института за Латинску Америку РАН Владимир Давидов. „САД грубо саботирају одлуку о новим квотама у ММФ-у. САД, као и увек, делују у духу једнополарног света, али то им се неће исплатити.“

БРИКС оснива пандан ММФ-у

Лидери БРИКС-а су у Бризбејну истакли да су споразуми о оснивању Развојне банке и заједничког фонда условних девизних резерви, потписани у јуну на 5. Самиту ове организације, „подигли сарадњу у оквиру БРИКС-а на принципијелно виши ниво“. Они су у Бризбејну најавили оснивање привременог Савета директора „Нове развојне банке“. Руководилац овог тела ће бити именован до следећег, 6. Самита организације, који ће се одржати за време руског председавања.

Самит БРИКС-а ће се одржати, како је најавио Путин, 8. и 9. јула 2015. у Уфи. Према његовим речима, Русија за Самит припрема „пројекте стратегије економског партнерства и акциони план инвестиционе сарадње“.

Владимир Давидов је истакао да земље БРИКС-а данас имају за циљ да продубе међусобну сарадњу. „У оквиру БРИКС-а се издвојило неколико пројеката који су изузетно практичног карактера, пре свега оснивање нове Развојне банке и фонда девизних резерви. Њихов укупан капитал је импресиван – 200 милијарди долара. Нов потенцијал заједничког кредитирања омогућиће да се развију трговински и инвестициони односи унутар ‘петорке’. Зато је Русија, као и друге чланице БРИКС-а, заинтересована да се овај подухват реализује“, сматра Давидов.

Сарадња међу земљама БРИКС-а напредује и на другим фронтовима. Према речима Путина, индустријска и технолошка сарадња је све ефикаснија, покрећу се нови заједнички пројекти у сфери енергетике, експлоатације и прераде рудних богатстава, у агроиндустрији и у сфери високих технологија.

„Ми заступамо заједничке ставове што се тиче међународне информационе безбедности и размењујемо искуства у решавању акутних социјалних проблема у сфери заштите здравља, образовања и науке“, додао је Путин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском