Успеси и неуспеси Путинове азијске турнеје

Током самита у Пекингу и Бризбејну председник РФ Владимир Путин је говорио и о успостављању принципијелно нових веза на светској сцени, пре свега у сфери глобалног управљања. Извор: Reuters.

Током самита у Пекингу и Бризбејну председник РФ Владимир Путин је говорио и о успостављању принципијелно нових веза на светској сцени, пре свега у сфери глобалног управљања. Извор: Reuters.

Након Самита Г-20 постало је очигледно да је почела нова фаза у дијалогу између Москве и ЕУ. Русија је, с друге стране, показала да намерава да тражи подршку партнера у БРИКС-у и да рачуна на Кину као стратешког партнера.

Председник Владимир Путин је у новембру учествовао у два велика међународна догађаја – на Самиту азијско-тихоокеанске сарадње (АТЕС) у Кини и на Самиту Г-20 у Аустралији. Док је у Пекингу све протекло без проблема, руски лидер се из Бризбејна вратио кући један дан пре завршетка Самита. Ранији одлазак Путина је светским медијима дао повод да говоре о већој изолацији Русије и о расколу међу „двадесеторицом“.

Међутим, сам председник је на завршној прес-конференцији изјавио да су новинари преувеличали емотивни ниво који је су владао на Самиту. „Погледао сам локалну штампу и друге медије. Дошло је до извесног надувавања ситуације, стварност и виртуелни живот медија у овом случају се веома разликују“, изјавио је Путин.

Осим тога, према речима новинара из кремаљског блока, још пре Самита се говорило о могућности да руски лидер раније напусти овај догађај. Он је првог дана одржао све сусрете и преговоре које је желео, након чега је рекао да „у понедељак мора на посао“ и отишао, пропустивши, у суштини, само протоколарне догађаје, као и сусрете на које га, по свој прилици, не би ни позвали (на пример, дискусију о Украјини).

Иако су медији масовно говорили о изјави аустралијског премијера Тонија Абота да ће руског председника „зграбити за ревере“, сам Путин је о самиту у Бризбејну говорио у позитивном кључу, истакавши „изузетно добре услове за рад“. „Ми смо веома конструктивно разматрали не само оне теме због којих смо се окупили, него и веома тешка питања повезана са падом малезијског ‘Боинга’, суштински и конструктивно. Уверавам вас да је све то било не само у оквирима пристојности, него и веома добронамерно“, изјавио је Путин за РИА „Новости“ након повратка у Москву.

Било је речи и о Украјини

Путин је у Бризбејну на маргинама самита одржао неколико сусрета са западним лидерима, између осталог и са канцеларком Немачке Ангелом Меркел. О току и садржају преговора је мало тога познато, али на њихову продуктивност указује нешто помирљивија реторика два кључна европска лидера, председника Француске Франсоа Оланда и канцеларке Немачке Ангеле Меркел, као и европске комесарке за спољну политику Фредерике Могерини. Сви они су говорили о томе да је време да се са Русијом воде „нормални“ преговори о будућности Украјине и о поновном успостављању руско-европских односа. Индикативно је да се и Савет ЕУ суздржао од увођења оштријих санкција према Русији и задржао се само на томе да у црну листу унесе чланове руководства непризнатих република са југоистока Украјине.

Погледао сам локалну штампу и друге медије. Дошло је до извесног надувавања ситуације [у вези са самитом Г-20], стварност и виртуелни живот медија у овом случају се веома разликују.

Владимир Путин, председник РФ

Осим тога, убрзо после Самита Москву је посетио министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер и потврдио да Берлин подржава договоре из Минска, који подразумевају директне контакте Кијева са проруским снагама. Кремљ, према речима Лаврова, такође рачуна управо на овај формат решавања сукоба.

Стручњаци у међувремену констатују да је Брисел заузео флексибилнију позицију. „Европљани не одустају од свог става према којем је Русија и даље једна од страна конфликта у Украјини. Међутим, њихова позиција је све флексибилнија што се тиче одговорности Украјине за оно што се дешава у Донбасу, за хуманитарну катастрофу у региону, као и за прекид преговарачког процеса са Москвом“, сматра сарадник аналитичке агенције „Спољна политика“ Андреј Сушенцов.

Русија се и даље окреће према Истоку

Међутим, Москва се и даље налази под притиском због санкција и погоршање односа са земљама Запада покушава да компензује кроз јачање веза са азијским земљама и партнерима у БРИКС-у. Са њима је у Бризбејну Путин говорио о томе да реформа Међународног монетарног фонда коју је Г-20 најавила још 2010. није успела зато што Конгрес САД не жели да је ратификује. Лидери БРИКС-а су још једном потврдили да ће већ 2016. профункционисати Развојна банка БРИКС-а.

Према речима члана експертске групе Валдајског клуба Дмитрија Суслова, санкције које су уведене против Русије земље у развоју виде као злоупотребу овлашћења од стране Запада и зато подстичу оснивање алтернативних структура и институција.

Током самита у Пекингу и Бризбејну Путин је говорио и о успостављању принципијелно нових веза на светској сцени, пре свега у сфери глобалног управљања. „Садашња Г-20 је замишљена као формат колективне одговорности за институцију глобалног економског регулисања – ММФ. И на том плану она није оправдала своје постојање. Услед тога настају две алтернативне структуре за глобално управљање: АТЕС, који гради Кина, и БРИКС. Русија активно учествује у обе ове структуре“, изјавио је за „Руску реч“ доцент катедре за политичку теорију Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Кирил Коктиш.

На Самиту у Азији Владимир Путин је такође испитао могућности и предности које нуди активација источног правца руске спољне политике. Перспективе на овом пољу показује нови велики споразум о испорукама руског гаса Кини потписан у Пекингу.

„Крајем године Влада ће представити програм економског и инфраструктурног развоја Русије“, објашњава Андреј Сушенцов. „Овај програм подразумева реализацију низа инфраструктурних пројеката, који имају за циљ повећање транзита робе Транссибирском и Бајкалско-амурском магистралном пругом, као и развој лучке инфраструктуре. Зато је разумљиво да су Владимира Путина у Пекингу занимале перспективе развоја азијске економије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“