Кустурица: Украјина је стара америчка идеја о приближавању НАТО-а границама Русије

Емир Кустурица: Догађаји који су се одиграли на Мајдану веома личе на оно што је било у Босни и Херцеговини. Извор: Reuters.

Емир Кустурица: Догађаји који су се одиграли на Мајдану веома личе на оно што је било у Босни и Херцеговини. Извор: Reuters.

Уочи свог шездесетог рођендана југословенски и српски филмски редитељ Емир Кустурица разговарао је са новинаром ТВ канала „Звезда“ о својим стваралачким плановима и доживљају света у овом тешком периоду светске геополитике. Он је рекао да размишља о смислу живота и појму „човек“.

ТВ „Звезда“: Одавно не гледате телевизију, али пратите догађаје у Украјини. Како Ви у том конфликту оцењујете позиције сукобљених страна и суштину онога што се догађа?

Емир Кустурица: Покушавам да то анализирам и да схватим шта се крије иза ових догађаја. Због тога сам и престао да гледам телевизију, јер телевизија показује нешто што није суштина одређеног проблема. Тамо се приказује само излог. Мислим да је Украјина реализација старе америчке идеје о приближавању НАТО-а границама Русије. Ја то видим искључиво на тај начин, јер догађаји који су се одиграли на Мајдану веома личе на оно што је било у Босни и Херцеговини. Кад је почео рат у Босни, он је био управо такав, спорадичан, сукоби су избијали од случаја до случаја, али све је стварно почело када су се на волшебан начин појавили некакви снајперисти на хотелу „Холидеј ин“ и почели да пуцају у људе окупљене на антиратном митингу.

По некој инерцији су за то оптужени Срби, али нису изнети никакви докази. На Мајдану је доказано да су дошли наоружани припадници организације „Blackwater“. И разговор министра унутрашњих послова Естоније са Кетрин Ештон потврдио је да су то заиста они људи који пуцају у активисте Мајдана и у полицију. Значи, у свету постоји сила која сматра да је рат једини и прави генератор такозваног круга о коме сам говорио. И у том смислу ја видим Украјину као забрињавајући фактор за који сви ми знамо да још од 1945. постоје специјалне наоружане групе које изазивају нереде у свим деловима света, а тачка до које су ти нереди доведени после Ирака, Сирије, „арапског пролећа“ и Гадафија уводи нас у веома критичну фазу.

Сада је још једном потврђено да је украјинска криза оно што доводи америчке војнике ближе Русији. То је главни циљ. Све остало се ради само да би се то постигло. Када сам погледао како се развијала украјинска криза, пучисти у Кијеву су заиста изневерили уговор који су склопиле Русија и Европска унија, и пучем су збацили председника, какав год да је био. Тако је и било! Тада је почео сав тај авантуризам, који је на крају, корак по корак, и довео до рата.

Да ли по вашем мишљењу Русија у тој ситуацији није имала простора за маневар?

Када би Русија била мање хумана, она би морала да брани своју границу. Али руска граница се далеко боље брани на даљим прилазима него што је Украјина. Украјинска криза је довела туђу армију на границу са Русијом. И она је сада у опасности. И то је лоша ситуација. Својевремено се Горбачов договорио са Џорџом Бушем Старијим да се НАТО неће ширити. Али он се у том тренутку препустио туђем утицају. То се дешава са добронамерним Словенима који понекад буду обманути. Џорџ Буш је обећао да се неће ширити, али то је било на речима. Нигде нема таквог споразума у писаној форми. И то је, наравно, била грешка. Исто тако је и код нас. Многи Срби, а посебно Хрвати и [босански] муслимани, поверовали су да је Слободан Милошевић растурио Југославију.

Покушавам да то анализирам и да схватим шта се крије иза ових догађаја [у Украјини]. Због тога сам и престао да гледам телевизију.

Али они заборављају да је Џорџ Буш Старији тада изјавио да ниједна бивша југословенска република неће имати дипломатске односе са САД уколико не напусти Југославију. Дакле, ми не можемо говорити о Слободану Милошевићу као рушитељу Југославије, како га је приказала пропаганда, када знамо да је Џорџ Буш рекао да неће бити дипломатских односа са југословенским републикама... Значи, то они нису хтели Југославију, а не Слободан Милошевић. Исто тако је и код вас. Америка шири пропаганду и човеку је веома тешко да дође до праве истине.

Данас поједини руски редитељи, међу њима и Бондарчук, говоре о намери да сниме филм о Украјини. Ви сте снимали филмове о рату. О рату који се водио у Вашој отаџбини. Како се рађају ти филмови? Треба ли да прође време, или то није обавезно?

Филмови се појављују као фрагменти сећања, из некаквог импулса, некакве приче коју доноси живот и која има некакву шекспировску позадину. Она мора бити изазвана некаквим снажним осећањима и догађајима који немају идеолошки подтекст, који говоре истину и драматични су сами по себи. То се дешава.

Реците, постојала је идеја панславизма. Сада сте говорили о некаквој кризи идеја у Европи, о томе да је њихова концепција пољуљана. Да ли је Русија учинила све како би промовисала своје националне интересе на територији Европе? Да ли бисте могли поштено да оцените у којој мери Русија у друштвеном и духовном смислу тежи да буде присутна у Србији? Да ли је она учинила све што је могла у том правцу?

Постоји логична братска веза. Мислим да постоје огромни ресурси који нису реализовани до краја. Русија у културном и сваком другом смислу утиче на нас. Зашто? Зато што верујем да не можемо изгубити минималне слободе које смо имали у Титово време. Ми смо били таква земља да се наша култура заснивала на томе да нисмо ни Исток ни Запад, а уједно смо и Исток и Запад. И како је било чути последње инструкције Министарства одбране Немачке у којима оно упозорава на присуство Русије у Србији? То јест, није реч о словенофилству или русофилству, него о слободи која би подразумевала и нашу прошлост, и словенске рецепте који долазе из Русије.

Руски текст на порталу tvzvezda.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.