Молдавски гласови

Крајем јуна, док су на истоку Украјине буктали ратни сукоби, Молдавија је са Европском унијом потписала Споразум о придруживању. Извор: AFP/East News.

Крајем јуна, док су на истоку Украјине буктали ратни сукоби, Молдавија је са Европском унијом потписала Споразум о придруживању. Извор: AFP/East News.

У Молдавији ће се 30. новембра одржати парламентарни избори. Многи у њима виде одлучујући окршај између прозападних и проруских снага. Са којим снагама и на који начин је сарађивала Москва?

Током последњих годину дана Молдавија се приближила ЕУ више од било које друге земље чланице Заједнице независних држава (ЗНД), коју Москва сматра за зону својих интереса. И што се више заоштравала криза у Украјини, то је Европска унија више подилазила малој републици, упркос великом броју нерешених проблема – од потпуно корумпираног судског система до замрзнутог придњестровског конфликта.

Крајем јуна, док су на истоку Украјине буктали ратни сукоби, Молдавија је са Европском унијом потписала Споразум о придруживању (овог месеца споразум је ратификовао Европски парламент), а у септембру је профункционисала зона слободне трговине између Молдавије и ЕУ. Молдавске власти тврде да су у питању „заслужени успеси“, који су резултат озбиљних реформи. Али тешко је отргнути се утиску да је Кишињов у загрљај Брисела доспео под ударним таласом украјинске кризе.

Тешко је отргнути се утиску да је Кишињов у загрљај Брисела доспео под ударним таласом украјинске кризе.

На убрзану евроинтеграцију Кишињова Москва је одговорила слично као и раније: 2013. РФ је увела ембарго на увоз молдавских алкохолних пића, а овог лета - ограничења на увоз прехрамбених производа. Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, који је задужен за односе са Кишињовом, десетак пута је упозорио молдавске власти да ће им приближавање Европи донети проблеме, док ће им повратак под крило Русије, напротив, само користити.

Распоред снага

Ако је веровати анкетама, у молдавски парламент ће ући шест странака, које се условно деле на проруске и прозападне. „Западњаци“ су Либерално-демократска, Демократска и Либерална странка. Оне су раније биле део владајуће алијансе и залажу се за приближавање ЕУ. Либерали, осим тога, инсистирају и на убрзаном уласку у НАТО.

Насупрот „западњацима“ је лево оријентисана опозиција: Партија комуниста, странка „Patria“ и социјалисти Игора Додона. Они су категорички против НАТО-а и у различитом степену критикују досадашњу молдавску власт и ЕУ. Комунисти тврде да су у споразуму са ЕУ занемарени национални интереси и да је потребно извршити његову озбиљну ревизију. „Patria“ се залаже за то да спољнополитички вектор буде утврђен на референдуму, док социјалисти обећавају моментално окретање према истоку чим се нађу за кормилом власти.

Ниједна од шест партија неће на изборима добити већину довољну за самостално формирање Владе. Што значи да ће се после избора или договорити о коалицији, или ће избори бити поновљени.

Улози расту

Лидер руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов је у новембру 2013. председнику РФ упутио писмо са молбом да помогне молдавским комунистима као главним савезницима РФ на молдавском терену, и предлог је био прихваћен.

Било како било, Москва полаже наду у лево политичко крило. Још пре годину дана се говорило о томе да треба сарађивати са комунистима. Како је утврдио часопис „Комерсант-Власт“, лидер руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов је у новембру 2013. председнику РФ упутио писмо са молбом да помогне молдавским комунистима као главним савезницима РФ на молдавском терену, и предлог је био прихваћен.

Још почетком године чинило се да је њихова победа сасвим могућа. Комунисти су изводили људе на улице, придруживање ЕУ називали незаконитим и захтевали референдум о прикључивању Царинској унији. Њихов рејтинг је растао, док је популарност партија на власти и идеје евроинтеграције била у опадању.

Међутим, односи са молдавским комунистима нису дали резултате. У мају је лидер комуниста Владимир Вороњин у партији спровео чистку, сменивши са руководећих позиција непомирљиве критичаре власти. Вороњин је истовремено кардинално променио своју реторику, одуставши од критике ЕУ.

Након тога је Кремљ обратио пажњу на председника Партије социјалиста Игора Додона. Током пријема поводом обележавања Дана народног јединства 4. новембра са њим се састао Владимир Путин.

Уз медијску и политичку подршку Москве рејтинг социјалиста је почео да расте. Док су почетком јесени анкете показивале да имају једва 4% подршке и да неће прећи изборни цензус, недавно објављена анкета „Барометар јавног мњења“ (БОМ) је показала да их подржава 7% од укупног броја испитаника.

Партија који је испала из игре

Трећа, најзагонетнија политична снага у Молдавији је политичка странка „Patria“ („Отаџбина“). Носилац њене листе је био 36-годишњи бизнисмен Ренато Усати, чија се имовина, укључујући бизнис, некретнине и преко пола милиона акција „Гаспрома“, налази у Русији. Осим тога, он такође заузима позицију старијег потпредседника Савеза градитеља железничке инфраструктуре РФ.

Усати, међутим, тврди да нема везе ни са ким у Кремљу и да кампању води сопственим снагама. Извори из странке „Patria“ су изјавили да је Усати био позван на преговоре од стране администрације председника РФ, али да их је он, наводно, одбио.

Популарност Усатија међу становништвом којем су дојадиле приче о евроинтеграцијама брзо расте: спремност да за њега гласају изразили су како бизнисмени тако и продавачице у киосцима. Поменута анкета БОМ је показала да Усатија подржава 8% свих испитаника и 12% опредељених. Међутим, Апелациони суд Молдавије је 27. новембра искључио партију Усатија из учешћа у парламентарним изборима.

Резиме

Извори који су упознати са ставовима администрације председника РФ о ситуацији у Молдавији кажу да Москва рачуна на лево оријентисану коалицију комуниста, социјалиста и људи са списка партије Усатија. Под условом да оне заједно добију потребан број места у парламенту за формирање коалиције, што значи најмање 51 од 101. Стварање овакве коалиције отежава и чињеница да комунисти социјалисте сматрају издајницима (Игор Додон је био посланик Комунистичке партије, а затим је прешао код социјалиста) и више пута су говорили да са њима неће улазити у коалицију.

Руски оригинал на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“