Русија доводи ЕУ у зависан положај од Турске?

Према оценама руских експерата, председници Турске и Русије приредили су Бриселу веома непријатно изненађење. Извор: Константин Завражин / Росијска газета.

Према оценама руских експерата, председници Турске и Русије приредили су Бриселу веома непријатно изненађење. Извор: Константин Завражин / Росијска газета.

Владимир Путин је 1. децембра боравио у званичној посети Турској. Била је то најкраћа посета у историји руско-турских односа (трајала је само неколико часова), али је веома значајна по својим резултатима. Русија и Турска су се договориле о изградњи нуклеарне електране вредне 20 милијарди долара, као и новог гасовода који ће бити замена за „Јужни ток“ и који ће Турску претворити у велики регионални „енергетски хаб“.

Посета Владимира Путина Анкари 1. децембра и његови преговори са председником Реџепом Ердоганом организовани су, по мишљењу експерата, у најпогоднијем тренутку за Русију. „Први пут после Ататуркове владавине турски лидер је са таквом топлином говорио о односима између Русије и Турске, и тако негативно о западним земљама, упоредивши их са агресорима и оптуживши их за искоришћавање исламског света. Због тога су ову посету поједини турски медији већ назвали сусретом двојице усамљених“, каже Владимир Аватков, старији предавач Дипломатске академије Министарства спољних послова РФ.

Та „двојица усамљених“ и незадовољних политиком Европске уније приредила су Бриселу веома непријатно изненађење. Најпре је Владимир Путин на конференцији за новинаре објавио да се одустаје од изградње гасовода „Јужни ток“ (његов капацитет је требало да износи око 60 милијарди кубних метара гаса). „Ми видимо да се стварају препреке у његовој реализацији. Ако Европа не жели да га реализује, онда то значи да он неће ни бити реализован... Нема ту ничег необичног. Они су купци, на крају крајева“, изјавио је руски председник.

Европској унији ће одустајање од изградње „Јужног тока“ донети додатне економске и политичке губитке. Пре свега, поједине земље ће остати без зараде од транзита.

По речима експерта за нафтно-гасни сектор Дмитрија Марунича, у ситуацији са „Јужним током“ није реч о капитулацији Кремља, него о покушају да се утиче на став Европске уније, да се она примора или на прихватање „Јужног тока“, или на алтернативни пројекат гасовода, који је далеко неповољнији по Европску унију. Ради се о томе да је, по речима директора Гаспрома Алексеја Милера, током посете Владимира Путина потписан меморандум о међусобном разумевању у погледу изградње гасовода кроз Црно море у правцу Турске, и да ће кроз тај гасовод бити пуштено 60 милијарди кубних метара гаса који су првобитно планирани за „Јужни ток“. Од тога ће 14 милијарди остати у Турској, а преостала количина ће бити усмерена према Грчкој.

Што се саме Русије тиче, између ових пројеката у суштини и нема неке велике разлике. И једним и другим пројектом решава се кључни проблем: неодговорна Украјина се искључује из шеме испоруке гаса. И један и други пројекат отприлике исто коштају. Додуше, Москва ће бити принуђена да у замену за сарадњу продаје Турској гас са попустом од 6% (прича се да су Турци тражили 15%), али то је прихватљива цена за тако важан пројекат.

Што се тиче Европске уније, њој ће одустајање од изградње „Јужног тока“ донети додатне економске и политичке губитке. Пре свега, поједине земље ће остати без зараде од транзита. По речима Владимира Путина, Бугарска ће остати без 400 милиона долара годишње. Поред тога, Турска ће постати „енергетски хаб“ кроз који ће се у Европску унију извозити фосилно гориво из Русије и Азербејџана, а у перспективи и из Ирана. Контрола тих токова омогућиће Анкари да са много више самопоуздања преговара о многим питањима, поготово о евентуалном чланству Турске у Европској унији.

Околности доприносе зближавању

Када је реч конкретно о руско-турској сарадњи, Москва и Анкара су одавно наклоњене зближавању на основу узајамног уважавања интереса друге стране.

Симбол напретка у билатералним односима може бити руски пројекат изградње нуклеарне електране „Акују“ у Турској. „Пројекат је јединствен у том смислу што се први пут гради по принципу ‘плати – поседуј – користи’, тј. руска компанија ће бити власник електране. Наравно, у питању су велике инвестиције: 20 милијарди долара“, изјавио је руски лидер. Планирано је да изградња нуклеарке буде завршена 2022.

Експерти истичу да Анкара не покушава да искористи сложену ситуацију у којој се нашла Русија, него и даље уважава интересе Москве на Јужном Кавказу. „Прецењује се турски неоосманизам на Закавказју. У том погледу Турска има сасвим предвидљив став, и он се своди на очување савезничких односа са Азербејџаном, очување снажног економског и друштвеног утицаја на Грузију и балансирање између свађе и помирења са Јерменијом. Не постоји никаква значајнија експанзија Турске у овом региону“, објашњава за „Руску реч“ Николај Силајев, старији научни сарадник Центра за проблеме Кавказа и регионалну безбедност Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

Поред тога, Турска је фактички коначно одустала од директне подршке антируској линији Кримскотатарског меџлиса (незваничног парламента Кримских Татара). „После референдума на Криму и његовог сједињења са РФ водећи турски политичари и турско министарство спољних послова активно су промовисали идеју о апсолутној нелегитимности тог чина. Оптуживали су Русију за агресију и ограничавање права Кримских Татара за које се Турска годинама залагала. Сада, међутим, у турским медијима постепено јењава антируска пропаганда поводом Крима. Испоставило се да за Турску већи приоритет имају питања економске сарадње (између осталог и евентуалног учешћа турског бизниса у слободној економској зони на Криму)“, каже Владимир Аватков.

Сирија је једино питање око кога две земље не могу да се договоре, али те несугласице не могу нивелисати потенцијал сарадње који сада постоји између Анкаре и Москве.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“