Русија се спрема за „хероинску офанзиву“ из Авганистана

У Авганистану је 2014. посејано рекордних 250 хиљада хектара опијумског мака. Извор: AP.

У Авганистану је 2014. посејано рекордних 250 хиљада хектара опијумског мака. Извор: AP.

Нестабилна ситуација у Авганистану и повлачење страних војних трупа довели су до екстремног увећања производње наркотика у тој земљи. Авганистанска дрога чини велики део „робе“ коју троши 8 милиона руских наркомана. Експерти сматрају да су најопаснији наркотици у овом тренутку авганистаниски хероин и синтетички канабис („спајс“) који стиже из различитих земаља.

Према подацима руске Федералне службе за борбу против наркотика (ФСКН), од укупно 8 милиона наркомана, колико их има у Русији, милион и по користи хероин из Авганистана. Далеко је више оних који купују такозвани „спајс“ [енг. „spice“ – зачин], тј. синтетички канабис који се продаје у кесицама као „мешавина биљака“ или „биљни освеживач простора“, а уствари је у питању мешавина са јаким халуциногеним дејством.

Сваке године од наркотика у Русији умре око 70 хиљада људи, најчешће младих (наркомани ретко доживе старост). Смртни случајеви су већином изазвани употребом „тешких“ дрога попут хероина. Спајс је третиран као далеко „лакша“ дрога све до ове јесени, када је у целој земљи забележен читав низ смртних случајева. Током септембра и октобра преко хиљаду зависника од спајса завршило је у болницама, а 40 наркомана је умрло.

Опасност од хероина прети из Авганистана

Према подацима ФСКН, у овом тренутку је Европска унија на првом месту по конзумирању авганистанског хероина. На другом месту је Руска Федерација.

ФСКН процењује да је 2014. у Авганистану посејано рекордних 250 хиљада хектара опијумског мака. Добро су познати главни путеви транспорта прерађене „летине“. Хероин из Авганистана стиже у Русију преко Средње Азије, а у земље Европске уније углавном преко Ирана, Турске и Балкана.

ЕУ је на првом месту по конзумирању авганистанског хероина, на другом месту је РФ. Хероин из Авганистана стиже у Русију преко Средње Азије, а у ЕУ преко Ирана, Турске и Балкана.

Земље у које се кријумчаре авганистанске опојне дроге треба да се припреме за ситуацију у којој ће се кријумчарити веће количине наркотика и у којој ће активност трговаца дрогом бити већа. Када су 2007-2008. наркотици преплавили Русију, нарко-дилери су спустили цене и на тај начин проширили тржиште.

Додуше, експерт московског Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендкович опрезан је у предвиђању сличног сценарија: „Такав ризик постоји. Па ипак, тешко да ће раст производње хероина бити веома изразит, јер је тржиште у великој мери већ засићено. Међутим, нема сумње да ће продор наркотика из Авганистана и даље бити веома велики и веома опасан.“

Бурни раст производње наркотика у Авганистану почео је 2002, одмах после уласка страних трупа. У првих неколико година НАТО уопште није обраћао пажњу на то. Ситуација је почела да се мења после 2009. (тј. када су наркотици преплавили тржиште).

Пре тога су Међународне снаге за безбедносну помоћ (ISAF), које су под командом НАТО-а, одбиле да се боре против нарко-бизниса, подсетио је Мендкович у интервјуу за „Руску реч“. „Они су сматрали да то не улази у њихов мандат. Касније је тај однос ревидиран, у великој мери под утицајем Русије. Међутим, нису постигнути неки посебни резултати.“ Илустрација ове тврдње је рекордна сетва мака током 2014, тј. у години када је мандат ISAF-а још увек на снази.

Површине на којима се гаји опијумски мак у Авганистану увећавају се већ пету годину заредом. И за све то време стабилно расте продор наркотика у Русију из иностранства. Како је недавно у интервјуу за „Росијску газету“ истакао руководилац ФСКН Виктор Иванов, сада се у земљу годишње увози око 30 тона хероина високе чистоће. То је око 100 милиона појединачних доза.

У циљу смањења протока авганистанског хероина Русија сарађује са земљама бивше совјетске Средње Азије. Службеници антинаркотичких служби тих земаља обучавају се у Русији. Руска Федерација им пружа и техничку и материјалну помоћ, а садејствоваће и у предстојећем формирању центра за обуку нарко-полиције у Средњој Азији.

Друга опасност прети од „дизајнерских“ наркотика

Поред хероина посебну узнемиреност руских власти сада изазива чињеница да великом брзином расте популарност такозваних „дизајнерских“ наркотика.

Они се увозе као „соли за купање“, „хемијски агенси“ или дозвољене „ароматичне мешавине сличне дувану“. За те „соли“ (salt) и „зачине“ (spice) не важи забрана докле год се званично не установи да се ради о наркотику. Продавци користе ту рупу у закону, а када се једна мешавина коначно забрани, одмах се на тржишту појави друга.

„Раније је то на свим списковима била пета група по степену опасности. Сада супстанце из те групе већ треба стављати на једно од првих места. Најгоре је што те супстанце људи који их користе уопште не доживљавају као наркотик. Међутим, то је наркотик као и сваки други“, рекао је за „Руску реч“ Акоп Матосјан, руководилац Међународне асоцијације за борбу против наркоманије и нарко-бизниса.

Одлучан ударац свим врстама „соли“ и „спајса“ треба да буде задат у најскорије време. Председник Русије Владимир Путин поднео је парламенту нацрт закона по коме се уводи кривична одговорност за трговину тим супстанцама.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“