Русија припрема Централну Азију за одлазак Американаца

У разговору Владимира Путина и Ислама Каримова поменута је могућност да Русија у Евроазијској економској унији издејствује оснивање зоне слободне трговине са Узбекистаном. Извор: AP.

У разговору Владимира Путина и Ислама Каримова поменута је могућност да Русија у Евроазијској економској унији издејствује оснивање зоне слободне трговине са Узбекистаном. Извор: AP.

Уочи одласка америчке војске из Авганистана Русија је одлучила да подржи своје централноазијске суседе. Председник РФ Владимир Путин је 10. децембра посетио Узбекистан. Том приликом је Русија Узбекистану отписала дуг од 865 милиона долара, а постигнути су и договори о развоју економске сарадње, испорукама прехрамбених производа и заједничком супротстављању претњама регионалној безбедности.

Током преговора у Ташкенту председници Русије и Узбекистана Владимир Путин и Ислам Каримов решили су финансијске несугласице које међу земљама постоје још од 1990-их. Русија је Узбекистану отписала дуг у износу од 865 милиона долара, који је настао када је ова земља напустила зону рубље, а наставила да под повољним условима набавља руску робу и технику. Такође је договорен обим руских инвестиција у нафтни сектор Узбекистана. Компанија „Лукоил“ ће, између осталог, до 2039. у енергетске пројекте уложити око 5 милијарди долара. Путин и Каримов су се договорили о повећању продаје руског оружја Ташкенту, као и о томе да Русија у Евроазијској економској унији (ЕАЕС) издејствује оснивање зоне слободне трговине (ЗСТ) са Узбекистаном.

Војска Узбекистана никада није подлегла искушењу да пређе на стандарде НАТО-а и увек се радије одлучивала за совјетско, касније руско, наоружање.

Александар Књазев
стручњак за питања Централне Азије и Средњег Истока

Према процени стручњака, „економски део“ сусрета је веома повољан за Узбекистан, према којем је Русија показала изузетно „разумевање“. С друге стране, Ташкент је обећао да ће размотрити могућност повећања извоза пољопривредних производа, што је у условима конфронтације са Западом за Москву веома значајно. Попустљивост Кремља што се тиче финансијских питања стручњаци објашњавају жељом Русије да ојача односе са партнерима у условима интензивирања поларизације унутар међународне заједнице. 

Авганистанска претња води зближавању Москве и Ташкента

Председници су посебну пажњу посветили ситуацији у Авганистану. Владимир Путин је изјавио да у светлу обезбеђивања стабилности у Централној Азији сарадња између Русије и Узбекистана данас постаје изузетно значајна. Претње од стране Авганистана одавно узнемиравају Ислама Каримова и он је ову тему већ детаљно размотрио са другим лидерима земаља у региону – са председником Казахстана Нурсултаном Назарбајевом и председником ЦК КП Кине Си Ђинпингом.

„Индикативно је да су се због авганистанског проблема и Путин и Каримов обратили Шангајској организацији за сарадњу (ШОС). То, истина, није војна организација, али управо у Ташкенту се налази седиште Регионалне антитерористичке структуре (РАТС) ШОС“, изјавио је за „Руску реч“ стручњак за питања Централне Азије и Средњег Истока Александар Књазев. По његовом мишљењу, сарадњу између Москве и Ташкента на пољу спречавања претњи од стане Авганистана треба посматрати пре свега у контексту борбе против тероризма.


Одлазак НАТО-а из Авганистана: последице по Русију и њене савезнике
НАТО одлази из Авганистана: главни контингент Међународних снага за подршку безбедности (ISAF) до краја 2014. треба да се врати у своје базе. Шта ће остати после њиховог одласка? Каква војна и идеолошка опасност од екстремистичких група прети руским савезницима у Централној Азији? О томе говори Николај Бордјужа, генерални секретар Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

„Нема ничег необичног у чињеници да су Путин и Каримов брзо утврдили главни правац руско-узбекистанског партнерства. Војнотехничка сарадња између Москве и Ташкента увек је заузимала посебно место у односима између две државе. Наиме, војска и друге оружане структуре Узбекистана никада нису подлегли искушењу да пређу на стандарде НАТО-а и увек су се радије одлучивали за совјетско, касније руско, наоружање. Обе стране су увек, чак и у периодима незнатног захлађења односа, повезивала питања безбедности која се односе на претњу од стране Авганистана“, изјавио је Књазев за „Руску реч“.

Директор Аналитичког центра Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Андреј Књазев сматра да је плодотворност сусрета између Владимира Путина и Ислама Каримова условљена јасним сагледавањем претњи које долазе из Авганистана и за РФ и за Узбекистан. „Међу ове претње председници су убројали тероризам и илегалну трговину наркотицима. Ислам Кадиров је чак изјавио да се прибојава да би се у Авганистану могла поновити ситуација из Ирака. Очигледно да је мислио на појаву терористичке организације ‘Исламска држава’. У том контексту оба лидера су скренула пажњу на повезаност између екстремистичких групација у Авганистану са једне и у Ираку и Сирији са друге стране. Како би се супротставили овим претњама, Москва и Ташкент планирају да прошире своју војнотехничку сарадњу“, изјавио је за „Руску реч“ Андреј Казанцев.

Казанцев је такође скренуо пажњу на то да у изборном циклусу, за који се припрема Узбекистан, Каримову одговара да има подршку Москве. „Мада приче о томе да би лидер Узбекистана због старости могао да објави име наследника, као и да је за предају власти потребно разумевање или бар неутралност Москве, не звуче вероватно, благонаклоност Русије ни у ком случају не може нашкодити“, сматра Казанцев. По његовом мишљењу, одлука Ташкента да односе са Евроазијском економском унијом ограничи на оснивање Слободне економске зоне је у извесној мери разочаравајућа. „Међутим, треба имати у виду да се питање ступања Узбекистана у ЕАЕУ у принципу не може лако решити, јер се коси са суштинским принципима политике Ислама Каримова, која истиче тежњу ка независности и самосталности у унутрашњој и спољној сфери“, објашњава Казанцев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“