Како живе Цигани у Русији

Федерална националнокултурна аутономија руских Цигана је од председника Путина добила неповратна новчана средства за реализацију пројекта „Образовање као начин укључивања Рома у руско друштво“. Извор: РИА „Новости“.

Федерална националнокултурна аутономија руских Цигана је од председника Путина добила неповратна новчана средства за реализацију пројекта „Образовање као начин укључивања Рома у руско друштво“. Извор: РИА „Новости“.

Ромска национална мањина у Русији је малобројна. Од укупно 146 милиона становника, Цигана је око 250 хиљада. Услед спровођења строгих совјетских декрета, руски Цигани одавно нису номади. Купују куће и трајно се настањују. Међутим, суседи се према њима често односе непријатељски. Дописница „Руске речи“ открива са каквим проблемима се суочавају припадници ромске националне мањине у Русији и зашто их многи Руси не воле.

У Русији живи око 20 ромских етничких група. Има их у европском делу Русије, у Сибиру и на Кавказу. Према речима Надежде Деметр, председнице Федералне националнокултурне аутономије руских Цигана, већина (око 25%) живи у Ставропољском и Краснодарском Крају и у Ростовској Области (југ Русије). Од 1956, када је издат (и спроведен у дело) указ „О укључивању Цигана номада у друштвено користан рад“ руски Цигани више не живе номадским животом. Условним номадима могу се сматрати само они Цигани који у потрази за послом и зарадом долазе из Закарпатја и Узбекистана, или из бивших совјетских република.

Унапред криви за преступе

Руси се према Циганима односе уздржано и са опрезом. Према анкети „Левада центра“ спроведеној 2005, 20% испитаника је признало да према Циганима осећа неповерење и страх, а 31% има отворено непријатељски став. Према подацима из 2013, 32% анкетираних сматра да би било пожељно да у Русији буде мање Цигана, а у јулу 2014. проценат испитаника који заступају овакав став смањио се на 23%, али је и даље висок.

Од 1956, када је издат (и спроведен у дело) указ „О укључивању Цигана номада у друштвено користан рад“ руски Цигани више не живе номадским животом.

Томе умногоме доприноси уврежено негативно друштвено мишљење о Циганима. Олег Викторов из Иванова, административног центра Ивановске Области, каже да се Цигана не боји, али да му сусрет са њима није пријатан. „Цигани не знају за границу између закона и криминала. Пре неколико година сам пожелео да помогнем једној Циганчици. Иако сам журио на воз, застао сам и девојчици дао нешто новца. Њена мајка је хтела да ми се захвали, па је предложила да ми 'прорекне будућност' и 'сачува ме од сваке несреће'. За то сам јој дао још доста новца. Нико ме није хипнотисао. Циганка је једноставно добро познавала психологију“, закључује наш саговорник. „У Иванову су Цигани, углавном жене и деца, последњих 15-ак година просјачили на јединој градској железничкој станици. Према речима житеља Иванова, сада се ситуација донекле променила: Цигани су почели да продају алат и различите ситнице. Грађани не мењају свој став: „Трудимо се да их заобилазимо, јер ако их не дирамо, ни они неће дирати нас“, објашњава Викторов.

У Русији су се догађали и много озбиљнији инциденти везани за Цигане. На пример, у једном сибирском градићу у Новосибирској Области Цигане су осумњичили за трговину наркотицима, па су мештани запалили неколико кућа ромских породица. Одличан познавалац ромске културе, етнограф Николај Бесонов сматра да је мишљење о Циганима као преступницима претерано. „У пролеће ове године један федерални медиј је објавио 'незваничну' информацију да у Русији Цигани чине 15% свих затвореника мушког пола и до 60% затвореница“, каже етнограф Николај Бесонов. „Међутим, ако укупан број затвореника упоредимо са наведеним процентом Цигана, произилази да у затворима има више одраслих Цигана него у целој Русији.“

Руски Цигани сматрају да је породица срећна онолико колико је у њој деце. Извор: РИА „Новости“.

У Федералној служби за извршење кривичних санкција кажу да не воде статистику о националној припадности затвореника, али да су, у сваком случају, 15% и 60% превисоки проценти.

Проблем високе стопе преступништва међу ромским становништвом ипак постоји. Најчешће је реч о крађама и трговини наркотицима. „Међу Циганима процентуално има више наркодилера него међу Русима, али они снабдевају свега 5% тржишта наркотика“, додаје Бесонов.

Према његовом мишљењу, постоје два велика проблема: укорењена негативна слика о Циганима у националној свести Руса, и отсуство жеље самих Цигана да по том питању нешто промене. „Цигани морају да престану да се понашају као некаква конспиративна група, а медији не би смели да их негативно етикетирају.“

Како до посла и парчета хлеба?

Постоје два велика проблема: укорењена негативна слика о Циганима у националној свести Руса, и отсуство жеље самих Цигана да по том питању нешто промене.

У Стаљиново време Цигане су слали у Сибир, прича Бесонов, и зато су Цигани номади почели да крију своју етничку припадност. „Тако је настала такозвана „циганска интелигенција“: много високообразованих људи, целе породице лекара или инжењера, а у друштвеној свести они као да не постоје. Узели су традиционална руска презимена и почели да живе као Руси, пажљиво скривајући своје порекло“, прича етнограф. „Међутим, данашњи Цигани и даље нису довољно образовани. На пример, Цигани-калдерари, пореклом из Румуније, у Русији живе веома изоловано. У њиховој средини ретко ко заврши и основну школу. Зато је проценат образованих људи међу Циганима далеко мањи него међу Русима.“

Федерална националнокултурна аутономија руских Цигана је од председника Путина добила неповратна новчана средства за реализацију пројекта „Образовање као начин укључивања Рома у руско друштво“.

Према подацима којима располаже етнограф Николај Бесонов, Цигани веома тешко добијају чак и слабо плаћене послове. „Зато се непрестано суочавају са питањем: како да прехране бројну породицу. Решавају га на различите начине. Многи за живот зарађују бавећи се трговином на мало, продајом старог гвожђа и других секундарних сировина или радећи физичке послове за надницу. Жене често зарађују гатањем“, објашњава Николај Бесонов.

У Русији, као и у другим земљама, Цигани бракове закључују углавном између себе, а велика свадба је незаобилазна. Цигани сматрају да је породица срећна онолико колико је у њој деце. Родитељи морају дати све од себе да прехране бројно потомство. Бесонов нам је испричао случај једне ромске породице: да би син могао да заврши факултет, његов отац се досетио да тобоже реновира кућу, па је чак скинуо и кров. На питања радозналих суседа када ће се студент оженити, отац је ширио руке и одговарао да не може да уведе младу у кућу без крова. Ако би се оженио, младић не би могао да настави студије.“

По мишљењу Бесонова, решавању проблема ромске националне мањине у Русији мора се приступити комплексно: неопходна је флексибилна социјална политика државе која ће помоћи сиромашним ромским породицама, школовање ромске деце и формирање позитивнијег односа већине грађана Русије према њима.

Стручњаци ипак сматрају да ће се, и уз испуњење свих наведених услова, однос руског друштва према Циганима променити набоље тек за 20 до 30 година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“