Услед наглог пада рубље многи грађани су пожурили да потроше своју уштеђевину пре него што још више изгуби вредност. Извор: AP.
Прошле недеље у уторак, када је рубља достигла историјски најнижу вредност, и најпопуларнији московски кафеи били су полупразни. Таква неуобичајена слика могла се видети само када су се у Москви догађали терористички напади. Једина разлика је у томе што су Московљани за време ванредних ситуација остајали код куће, а у уторак су се растрчали по продавницама, купујући све што би могло да им затреба.
Лепота је увек важна
У једној од парфимерија у центру Москве, недалеко од метро станице „Тверска“, била је велика гужва. Изгледало је да људи желе да купе сву козметику која би могла да им затреба, да би у било шта уложили новац који брзо губи вредност.
„У ово време обично имамо много купаца јер је у току божићна распродаја, али ово што се сада догађа просто је невероватно“, каже за „Руску реч“ Наталија, продавачица у једној од московских парфимерија.
У продавницу доњег рубља и чарапа утрчао је пијани мушкарац и тражио да му продају кесу јер је као залиху купио неколико флаша алкохолног пића па му је незгодно да их носи у рукама. У истој продавници продавачица је саветовала све који су свраћали да купе по неколико комада доњег рубља јер ће сутра бити 20% скупље. „Власник продавнице ми је телефонирао и рекао да сутра ујутру променимо цене“, тужно прича продавачица. „Шта се ту може? Не могу се направити залихе за цео живот.“
Ових дана се у Москви куповала и бела техника. У неколико продавница великих трговинских ланаца забележен је нагли пораст потрошње, а купци су стајали у дугим редовима. У продавници великог ланца техничке робе „МВидео“ нису имали времена да промене ценовник због велике гужве и брзог раста цена. На блоговима су се појавиле информације да су људи доносили робу на касу, где се испостављало да морају да плате више јер продавци нису стигли да промене цене.
На зиду једне плесне школе стоји оглас у коме се плесачима нуди да купе ципеле за фламенко и уједно унапред плате часове плеса за наредна два месеца, све по старој цени. Ципеле за плес су врло скупе: од 170 до 200 евра, али многе девојке их пробају и, ако пронађу одговарајуће, купују их без размишљања.
У прехрамбеним продавницама најтраженији су увозни производи са дугим роком трајања који се не производе у Русији, као што је маслиново уље, чај и кафа. „Не могу да направим дуготрајне залихе, али ово ће послужити бар за неко време“, каже купац који чека у реду на каси, држећи десет паковања кафе.
Сергеј Шевељов, директор компаније „Мојчај“, за „Руску реч“ објашњава да је поскупљење чаја неизбежно и да су неке врсте већ поскупеле. „То неће бити велико поскупљење, а 90% асортимана увезеног до новембра 2014. уопште неће поскупети, или ће цене незнатно порасти“, објашњава Шевељов. „Преговарали смо са добављачима и потрудили смо се да снизимо пратеће трошкове. То би требало да помогне и спречи већи раст цена.“
Богатији Московљани купују станове јер њихов капитал у рубљама великом брзином губи вредност. У великим компанијама за промет некретнина ПИК, „Мортон“ и „Су-155“ за портал „Газета.Ru“ кажу да је промет некретнина порастао 2 до 3 пута. Агенти ових компанија напомињу да су због тренутне економске ситуације принуђени да подигну цене некретнина.
Тешко је заменити рубље за девизе
У тренутку највећег пада руске валуте грађани су масовно покушавали да своје рубље замене за евре или америчке доларе, али док би стигли до мењачнице рубља је још више губила вредност. „После посла сам села у ауто и пожурила у мењачницу. Пре него што сам изашла из канцеларије евро је вредео 90 рубаља, а у мењачници је цена била већ 110. Осим тога, ред је био огроман“, прича Московљанка Валерија.
Слична ситуација је била и у другим градовима Русије. Рецимо, било је проблема са недостатком девиза у мењачницама. Поред тога, у Уљановску, Краснодару и Махачкали грађани су појурили на банкомате да би подигли рубље са својих кредитних картица.
У Санкт Петербургу је било тешко купити девизе у банкама, а у онима које су имале страну валуту, клијентима је у готовини исплаћивано највише 5 хиљада долара или евра.
Има и другачијих примера. Неки грађани Белгорода (577 km од Москве) тврде да их девизе не занимају. „Данас сам свраћао у банку и тамо све делује уобичајено. У Белгороду нема пометње због сталне промене девизног курса. Наша област је можда изузетак. Ствар је у томе што промена курса долара и евра практично не утиче на цене прехрамбених производа. Поред тога, ми сами производимо многе прехрамбене производе“, објашњава Александар Белов из Белгорода.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу