Има ли од случаја „Мистрал“ неке користи?

Током 1990-их и 2000-их се веровало да Русија може равноправно учествовати у светском систему поделе рада. На слици: руски морнари у Сен Назеру напуштају брод „Владивосток“, који је Русија платила, али и даље није добила. Извор: Reuters.

Током 1990-их и 2000-их се веровало да Русија може равноправно учествовати у светском систему поделе рада. На слици: руски морнари у Сен Назеру напуштају брод „Владивосток“, који је Русија платила, али и даље није добила. Извор: Reuters.

Прошле недеље су руски морнари сишли на обалу са палубе десантног носача хеликоптера „Мистрал“ и напустили Француску. Шта год да буде са фамозним бродом, једно је сада потпуно јасно: покушај појединих кругова руске елите да укажу поверење Западу (а „Мистрал“ је био симбол таквог покушаја) доживео је фијаско. Са друге стране, за Русију то може бити и корисно искуство.

Заменик министра одбране РФ Јуриј Борисов изјавио је у суботу 20. децембра: „Нама одговара свака варијанта расплета ситуације са ‘Мистралима’“. Та званична изјава је уследила после читаве бујице критике упућене руском руководству због изгубљеног времена и новца, као и због погрешног избора партнера у сфери војнотехничке сарадње, када се испоставило да Француска није испоручила први брод у предвиђеном року. На пример, вицепремијер Дмитриј Рогозин, који је задужен за војну индустрију, почетком децембра је отворено рекао да је уговор о куповини ових бродова „грешка претходног руководства у Министарству одбране“ и истакао „погубност технолошке зависности од друге државе“.

Како потрошити?

Русија је за „Мистрале“ изградила две крме и тиме стекла непроцењиво искуство у изградњи трупа за велики војни брод, чиме се домаћа индустрија није бавила још од доба СССР-а. У ту сврху је морао бити подигнут и ниво производње појединих електронских система.

Другим речима, сада се више не ради о конкретном уговору, него уопште о концепцији куповине у Европској унији и поверења у њу. Током 1990-их и 2000-их се веровало да Русија може равноправно учествовати у светском систему поделе рада, да ће у тај систем бити примљена као равноправан партнер те да ће на слободном светском тржишту моћи да купује све што јој је потребно. Сурова стварност коначно је распршила ту илузију.

Изјава Министарства одбране о „свакој варијанти“ прожета је дипломатијом и не одражава у потпуности друштвени дискурс. Руски експерти увелико дискутују о „Мистралима“, али не о томе да ли су они уопште потребни, него како потрошити новац који Француска треба да врати Русији. На пример, заменик председника Поморског колегијума при Влади РФ Сергеј Шишкарјов пре недељу дана предложио је да се тај новац усмери на изградњу великих десантних бродова у Русији.

Руски експерти у условима новонастале економске кризе у Русији чак предлажу да се „уштеди на ‘Мистралима’“, тј. да се новац узме од Француске и једноставно врати у буџет. Председник Академије за геополитичке проблеме, пензионисани капетан прве класе Константин Сивков, предложио је „да се одустане од ‘Мистрала’“: „Сада нам Французи много помажу у томе. То ће за нас бити велики добитак: добићемо новац и нећемо имати трошкове експлоатације“. Аргументи су и даље исти: десантни бродови су офанзивно оружје, а Русија никога не намерава да нападне. Поред тога, претња Јапана у вези са Курилским острвима, за коју је према незваничним подацима наша обавештајна служба сазнала 2006. (због чега се и дошло на идеју о набавци „Мистрала“), сада је „тешко остварљива“, рекао је Сивков за издање „Газета.Ru“.

Непроцењиво искуство

Међутим, ако се пође од тога да је „Мистрал“ био потребан Русији као „комплет иновационих технологија“ у виду готовог производа са циљем да се његова технолошка решења примене у домаћој бродоградњи, онда се може рећи да је од посла склопљеног са Француском могло бити неке користи. Русија је за „Мистрале“ изградила две крме и тиме стекла непроцењиво искуство у изградњи трупа за велики војни брод, чиме се домаћа индустрија није бавила још од доба СССР-а. У ту сврху је морао бити подигнут и ниво производње појединих електронских система. Недавно је генерални директор концерна „Командни системи“ Андреј Ризник у интервјуу за радио-станицу „Ехо Москве“ изјавио да његова компанија за „Мистрале“ прави све борбене уређаје који се тичу аутоматизованог командног система и комуникација, а у појединим случајевима чак и управљања борбеним системима“, док Француска обезбеђује само „део опреме“. Поред тога, радови на адаптацији и уклапању руске и француске опреме обављају се у погонима овог предузећа, а „сада се обустављају, али не кривицом руске стране“.

Претња Јапана у вези са Курилским острвима, за коју је према незваничним подацима наша обавештајна служба сазнала 2006. (због чега се и дошло на идеју о набавци „Мистрала“), сада је тешко остварљива.

Ризник је у поменутом интервјуу прокоментарисао предлог сенатора САД Џона Мекејна да Француска задржи „Мистрале“ за себе, рекавши да „‘Мистрали’ неће моћи да функционишу без руских система за везу и командних система. То ће онда бити обично корито које лоше плови, које ништа не види и ништа не чује. Тамо има неколико руских блокова који ће помоћи ‘Мистралу’ да дође до наших обала, али они се морају у потпуности снабдети опремом, било француском, било руском...“

Ризник, као и Шишкарјов, већ прави планове полазећи од тога да „Мистрали“ неће бити испоручени Русији. Он предлаже да се опрема намењена овим бродовима постави на нове бродове руске производње.

И контраадмирал Виктор Бурсук, заменик команданта ратне морнарице РФ за питања наоружања, изјавио је крајем октобра да Русија планира изградњу бродова сличног типа. „Ми ни у ком случају не зависимо од Француске. То је био само један уговор о војнотехничкој сарадњи, и ништа више. Програмска бродоградња је испланирана. Изградња бродова сличне класе неизоставно ће бити реализована на руским бродоградилиштима“, изјавио је у интервјуу за агенцију „Интерфакс“ заменик команданта ратне морнарице РФ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“