Без оштре реакције на ванблоковски статус Украјине

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и премијер Украјине Арсениј Јацењук у Бриселу 15. децембра 2014. Извор: Reuters.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и премијер Украјине Арсениј Јацењук у Бриселу 15. децембра 2014. Извор: Reuters.

Врховна рада Украјине је 23. децембра изгласала предлог закона о укидању ванблоковског статуса земље, који је парламенту поднео председник Украјине Петар Порошенко. Међутим, руски стручњаци сматрају да није потребно да Москва предузима оштре мере као одговор на одлуку украјинског парламента.

Одлука о укидању ванблоковског статуса Украјине, која је формално усвојена 23. децембра, и улазак те земље у НАТО представљају две сасвим различите ствари, иако украјински политичари овај закон посматрају као припрему за тај корак. Министар спољних послова Украјине Павел Климкин је одлуку Раде назвао „избором у интересу слободе и безбедности“.

Међутим, Москва има другачији став. Украјинске власти, према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, само „стварају илузију да се путем усвајања таквих закона може решити дубока унутардржавна криза у Украјини“.

НАТО-у сасвим одговара садашња ситуација „бесконачног пута“ Украјине у Алијансу (аналогна са путем Турске у ЕУ).

Руски стручњаци указују на пропагандни карактер такве одлуке. „Укидање ванблоковског статуса је симбол, ту не траба тражити прагматизам. Кијев је јавно одбацио Русију и начинио корак према Западу“, изјавио је за „Руску реч“ политиколог, доцент Руског државног хуманитарног универзитета (РГГУ) Сергеј Маркедонов. По његовом мишљењу, последице такве одлуке ће пре бити негативне. И са унутрашњеполитичке и са спољнополитичке тачке гледишта.

Тако, према речима Маркедонова, одустајање од ванблоковског статуса представља још један корак Украјине у правцу изградње државе на основу „западноукрајинског идентитета“, што ће још више заоштрити конфликт између Кијева и добровољачких снага у Донбасу, а такође закомпликовати односе између централне власти и свих региона југоистока Украјине у којима се говори руски.

Са спољнополитичке тачке гледишта, укидање ванблоковског статуса је збрисало раније важећа правила „украјинске“ игре између Запада и Русије (у оквиру које је Украјина третирана као „ничија земља“). И представља, према речима председника Комитета Државне думе за питања Заједнице независних држава Леонида Слуцког, „изазов упућен Русији“, који ће „додатно усијати атмосферу у руско-украјинским односима“. А премијер Русије Дмитриј Медведев је притом изјавио да усвајање закона од стране Раде у суштини представља пријаву за чланство у НАТО-у и да Украјину претвара у потенцијалног војног непријатеља Русије.

Кремљ се задржао на оштрим изјавама

Одустајање од ванблоковског статуса представља још један корак Украјине у правцу изградње државе на основу „западноукрајинског идентитета“.

Међутим, Москва неће ићи даље од реторике (па чак и оштре). Она има неколико разлога за суздржаност. Као прво, Кремљ разуме да „ескалација може изазвати веће проблеме, и то не само у руској економији. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и председник Белорусије Александар Лукашенко су јасно показали да у том случају Русији неће пружити подршку. Ако Москва крене у ескалацију, изгубиће и подршку Европске уније, а, можда, чак и Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), и остаће усамљена“, изјавио је за „Руску реч“ заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Научноистраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЭ) Дмитриј Суслов. Као друго, укидање ванблоковског статуса и учестале изјаве украјинских политичара о уласку у НАТО не значе да Украјина може постати чланица НАТО-а. „Није довољно да Украјина то жели. Потребно је да сам НАТО пожели да прими Украјину. А Алијанса засад не показује спремност да ревидира сопствена процедурална правила и прими земљу која има очигледне проблеме са суседима и са територијалним интегритетом“, сматра Сергеј Маркедонов.

Северноатлантска алијанса је подржала укидање ванблоковског статуса Украјине, јер се на тај начин „потврђује тактичка победа Запада и драстично смањује вероватноћа повратка Украјине у интеграциони простор Русије“, изјавио је Дмитриј Суслов. Министар одбране Пољске Томаш Сјемоњак је одлуку о укидању ванблоковског статуса назвао „првим кораком Украјине ка уласку у НАТО“. Међутим, његове речи не изражавају ставове Европске уније.

Пољска прижељкује улазак Украјине у НАТО, сматра доцент НИУ ВШЕ Дмитриј Офицеров-Бељски, јер ће актуелизација украјинског питања и појављивање ма каквих озбиљних задатака у том правцу Пољској дати међународни значај. Међутим, одлука о овом питању не зависи од Пољске и њеног министра одбране. „Речи Сјемоњака не треба схватати озбиљно. Ако ништа друго, барем због тога што питање не зависи од њега и, чак и ако се постави у будућности, о њему ће одлучивати нова генерација западних политичара и, наравно, не пољских“, рекао је дописнику „Руске речи“ Офицеров-Бељски.

Одлуку о чланству Украјине у НАТО-у доносиће земље као што је Немачка, а министар спољних послова ове земље Франк-Валтер Штајнмајер је већ изјавио да у догледној будућности Украјина неће бити део НАТО-а.

НАТО-у сасвим одговара садашња ситуација „бесконачног пута“ Украјине у Алијансу (аналогна са путем Турске у ЕУ). Зато „тешко да ће Украјина добити статус савезника ван зоне НАТО-а, па чак и да ће у догледној перспективи добити Акциони план за чланство. Постоји могућност да ће бити договорен неки облик ојачаног партнерства“, тврди Дмитриј Суслов.

С обзиром да чак ни у средњорочној перспективи нема реалних шанси да Украјина уђе у НАТО, стручњаци сматрају да нема потребе да Русија планира оштрије реакције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“