Без оштре реакције на ванблоковски статус Украјине

Одлука о укидању ванблоковског статуса Украјине, која је формално усвојена 23. децембра, и улазак те земље у НАТО представљају две сасвим различите ствари, иако украјински политичари овај закон посматрају као припрему за тај корак. Министар спољних послова Украјине Павел Климкин је одлуку Раде назвао „избором у интересу слободе и безбедности“.

Међутим, Москва има другачији став. Украјинске власти, према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, само „стварају илузију да се путем усвајања таквих закона може решити дубока унутардржавна криза у Украјини“.

Руски стручњаци указују на пропагандни карактер такве одлуке. „Укидање ванблоковског статуса је симбол, ту не траба тражити прагматизам. Кијев је јавно одбацио Русију и начинио корак према Западу“, изјавио је за „Руску реч“ политиколог, доцент Руског државног хуманитарног универзитета (РГГУ) Сергеј Маркедонов. По његовом мишљењу, последице такве одлуке ће пре бити негативне. И са унутрашњеполитичке и са спољнополитичке тачке гледишта.

Тако, према речима Маркедонова, одустајање од ванблоковског статуса представља још један корак Украјине у правцу изградње државе на основу „западноукрајинског идентитета“, што ће још више заоштрити конфликт између Кијева и добровољачких снага у Донбасу, а такође закомпликовати односе између централне власти и свих региона југоистока Украјине у којима се говори руски.

Са спољнополитичке тачке гледишта, укидање ванблоковског статуса је збрисало раније важећа правила „украјинске“ игре између Запада и Русије (у оквиру које је Украјина третирана као „ничија земља“). И представља, према речима председника Комитета Државне думе за питања Заједнице независних држава Леонида Слуцког, „изазов упућен Русији“, који ће „додатно усијати атмосферу у руско-украјинским односима“. А премијер Русије Дмитриј Медведев је притом изјавио да усвајање закона од стране Раде у суштини представља пријаву за чланство у НАТО-у и да Украјину претвара у потенцијалног војног непријатеља Русије.

Кремљ се задржао на оштрим изјавама

Међутим, Москва неће ићи даље од реторике (па чак и оштре). Она има неколико разлога за суздржаност. Као прво, Кремљ разуме да „ескалација може изазвати веће проблеме, и то не само у руској економији. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и председник Белорусије Александар Лукашенко су јасно показали да у том случају Русији неће пружити подршку. Ако Москва крене у ескалацију, изгубиће и подршку Европске уније, а, можда, чак и Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), и остаће усамљена“, изјавио је за „Руску реч“ заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Научноистраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЭ) Дмитриј Суслов. Као друго, укидање ванблоковског статуса и учестале изјаве украјинских политичара о уласку у НАТО не значе да Украјина може постати чланица НАТО-а. „Није довољно да Украјина то жели. Потребно је да сам НАТО пожели да прими Украјину. А Алијанса засад не показује спремност да ревидира сопствена процедурална правила и прими земљу која има очигледне проблеме са суседима и са територијалним интегритетом“, сматра Сергеј Маркедонов.

Северноатлантска алијанса је подржала укидање ванблоковског статуса Украјине, јер се на тај начин „потврђује тактичка победа Запада и драстично смањује вероватноћа повратка Украјине у интеграциони простор Русије“, изјавио је Дмитриј Суслов. Министар одбране Пољске Томаш Сјемоњак је одлуку о укидању ванблоковског статуса назвао „првим кораком Украјине ка уласку у НАТО“. Међутим, његове речи не изражавају ставове Европске уније.

Више о руско-украјинским односима

Пољска прижељкује улазак Украјине у НАТО, сматра доцент НИУ ВШЕ Дмитриј Офицеров-Бељски, јер ће актуелизација украјинског питања и појављивање ма каквих озбиљних задатака у том правцу Пољској дати међународни значај. Међутим, одлука о овом питању не зависи од Пољске и њеног министра одбране. „Речи Сјемоњака не треба схватати озбиљно. Ако ништа друго, барем због тога што питање не зависи од њега и, чак и ако се постави у будућности, о њему ће одлучивати нова генерација западних политичара и, наравно, не пољских“, рекао је дописнику „Руске речи“ Офицеров-Бељски.

Одлуку о чланству Украјине у НАТО-у доносиће земље као што је Немачка, а министар спољних послова ове земље Франк-Валтер Штајнмајер је већ изјавио да у догледној будућности Украјина неће бити део НАТО-а.

НАТО-у сасвим одговара садашња ситуација „бесконачног пута“ Украјине у Алијансу (аналогна са путем Турске у ЕУ). Зато „тешко да ће Украјина добити статус савезника ван зоне НАТО-а, па чак и да ће у догледној перспективи добити Акциони план за чланство. Постоји могућност да ће бити договорен неки облик ојачаног партнерства“, тврди Дмитриј Суслов.

С обзиром да чак ни у средњорочној перспективи нема реалних шанси да Украјина уђе у НАТО, стручњаци сматрају да нема потребе да Русија планира оштрије реакције.

Росијскаја газета. Сва права задржана.