Руска мафија: где је, шта ради

Сцена из серије „Сашина бригада“ (2002), добро познате српским гледаоцима. Извор: kinopoisk.ru.

Сцена из серије „Сашина бригада“ (2002), добро познате српским гледаоцима. Извор: kinopoisk.ru.

Руска мафија је врхунац доживела 1990-их. Затим су се услед јачања државе многе криминалне групе распале, део мафијаша се нашао у затвору или је био ликвидиран, а остали су успели да пређу у легалне воде и постану уважени бизнисмени. У савременој Русији највећу опасност представљају етничке криминалне групе које контролишу улични криминал и трговину наркотицима. Укратко, руску мафију је заменила средњоазијска.

За грађане Русије реч „мафија“ је нераскидиво везана за период 1990-их, време наглог преласка на тржишну економију, када је организовани криминал достигао невероватне размере. Управо у том периоду криминалци су добили могућност да легализују свој капитал и пред њима су се отворила врата ка власти (због пораста корупције међу представницима елите). Значајно се проширило њихово поље деловања: рекетирање, проституција, хотелски и коцкарски бизнис, трговина наркотицима.

Несрећне деведесете

Већ постојећем криминалном миљеу 1990-их прикључио се велики број нових група, од којих многе нису признавале постојеће традиције и деловале су без поштовања било каквих принципа.

Нису сви учесници у догађајима 1990-их завршили у атентатима. Многи су данас уважени предузетници, који немају никакве проблеме са законом.

Банде су често осниване по територијалном принципу. На пример, међу најутицајнијим групама 1990-их биле су „солнцевска“ и „ореховска“, које су настале у рејонима Москве Солнцево и Орехово. Притом се њихови интереси нису ограничавали на ове рејоне: на пример, „солнцевски“ криминалци су на врхунцу своје моћи контролисали десетине предузећа и хотела у Москви и Подмосковљу, имали су своје послове и у другим градовима – Архангелску, Мурманску, Тољатију – пак чак и у иностранству. Према информацијама са сајта „Криминални свет“ већ 1995. на чланове ове групе било је регистровано преко 120 банака и фирми. До 1997. шефови „солнцевске“ групе су имали на располагању 250 бораца који су били спремни да са оружјем у рукама штите интересе своје организоване криминалне групе. Постојале су утицајне групе и ван престонице Русије, као што су „тамбовска“ у Санкт Петербургу, „волговска“ у Тољатију, „слоновска“ у Рјазању.

Међу бандама се водила борба за сфере утицаја, која је проузроковала многе ратове међу криминалцима. Гинуло је на стотине чланова банди, али нових регрута никада није недостајало: тих година су криминалци постали многи бивши војници и полицајци, као и спортисти и једноставно снажни младићи.

Криминалне групе су 1990-их биле заиста масовна појава, али елиту у криминалном свету су и даље чинили тзв. „криминалци у закону“ (рус. „вор в законе“). Сваки од ових криминалаца имао је практично неограничену власт: право да решава спорове међу преступницима, право да држи заједничку криминалну касу. За ова права у криминалном друштву морао је да се придржава потпуне аскезе и строгог интерног моралног кодекса.

Неки од „криминалаца у закону“ били су познати далеко изван граница бившег СССР-а, као, на пример, Аслан Усојан, познат по надимку Деда Хасан. Када је 2013. Усојана ликвидирао плаћени убица, амерички лист „Вашингтон пост“ га је назвао „руски дон Корлеоне“. Деда Хасан, који је имао 75 година, пореклом из Тбилисија, заиста је био „кум“ криминалног света и његова погибија је била догађај од светског значаја.

Данас је ситуација у Русији доста стабилна: у криминалном свету шефови су следбеници Деде Хасана и углавном су лојални властима и сарађују са њима.

Још једна легендарна личност тих година која је позната на Западу био је Вјачеслав Ивањков са надимком Јапанчић (рус. Јапончик). Утицај Ивањкова обухватао је и пословне кругове САД, где је он живео када је почетком 1990-их напустио Русију и, према информацијама из западних медија, био на челу „руске мафије“ у Њујорку. Ивањкова је 1995. ухапсио FBI на основу тужбе за изнуђивање и Јапанац је скоро десет година провео у америчком затвору. Када се вратио у Русију, Ивањков је сарађивао са Деда Хасаном и, као и он, умро је насилном смрћу – после атентата 2009.

Међутим, нису сви учесници у догађајима 1990-их завршили на тај начин. Многи су данас уважени предузетници, који немају никакве проблеме са законом.

Шта се дешава данас

Хаос из 1990-их је остао иза нас и, мада се не може говорити о потпуном уништењу „криминалаца у закону“ и шефова банди, они су знатно мање приметни у друштву. Данас је ситуација у Русији доста стабилна: у криминалном свету шефови су следбеници Деде Хасана и углавном су лојални властима и сарађују са њима.

У интервјуу за лист „Комерсант“ начелник Московског криминалистичког истражног одељења Владимир Зиновјев објашњава: „Лидери криминалног друштва из 1990-их више нису млади. Већина њих је одавно прешла у легалне воде. Повратак у ситуацију из 1990-их им ни на који начин не одговара“. Што се тиче „територијалних“ банди као што су „солнцевска“ или „ореховска“, Зиновјев је сигуран да су оне уништене: неки чланови су страдали у међусобним обрачунима, неки су у затвору, за некима су расписане међународне потернице и крију се у иностранству.

Данас највећу опасност за грађане представљају етничке групе које чине илегални имигранти, пре свега из Средње Азије. За разлику од криминалаца старе школе, они немају никакав морални кодекс и делују без контроле, без заједничког центра управљања.

Према речима Зиновјева, данас знатно већу опасност за грађане представљају етничке групе које чине илегални имигранти, пре свега из Средње Азије. За разлику од криминалаца старе школе, они немају никакав морални кодекс и делују без контроле, без заједничког центра управљања. Имигранти су углавном специјализовани за улични криминал: према статистици, они почине преко половине крађа, разбојништава и силовања у Москви. Чести су и случајеви пљачки магацина. Имигранти који у њима раде као физички радници и чистачи своје земљаке који се баве криминалом обавештавају какве се вредности складиште у магацинима. Етничке организоване криминалне групе се баве и трговином наркотицима: знатан део трговине хероином из Авганистана обављају дошљаци из Таџикистана, као и Цигани. Осим имиграната из Средње Азије, традиционално се криминалом баве и дошљаци из земаља Јужног Кавказа [дела Кавказа који није део Русије - прим. ред.]. Информацију Зиновјева је у разговору за Russia Beyond потврдио и Андреј Галиакберов, шеф прес-службе Министарства унутрашњих послова Русије за Москву.

Етничке криминалне групе представљају опасност у знатној мери због своје „прекограничне“ распрострањености. Групе долазе, почине серију злочина и враћају се у оне земље из којих су дошле. Шеф катедре за кривично право и криминалистику Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Алексеј Малиновски, коментаришући ову ситуацију за Russia Beyond, објашњава: „Етнички криминални кланови често делују на територији неколико држава. Управо са циљем да се супротстави тој претњи Русија је 2004. приступила Конвенцији УН против транснационалног организованог криминала.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“