Руска армија постаје све професионалнија

Крајње је тешко у току једне године, колико траје војни рок, постати стручњак у области високих технологија - као што је, рецимо, ракетни комплекс „Топољ-М“ (на слици). Извор: РИА „Новости“.

Крајње је тешко у току једне године, колико траје војни рок, постати стручњак у области високих технологија - као што је, рецимо, ракетни комплекс „Топољ-М“ (на слици). Извор: РИА „Новости“.

Заменик министра одбране и државни секретар, генерал армије Николај Панков, изјавио је на седници војног колегијума да је 2014. у руској армији било више професионалних војника него регрута. Од сада ће број војника по уговору у руским оружаним снагама стално бити у порасту, с тим што армија не планира да се потпуно одрекне регрута. Russia Beyond објашњава шта стоји иза овакве одлуке руководства РФ.

У руској армији сада је у строју 295 хиљада војника по уговору и 273 хиљаде регрутованих војника и подофицира. Министар одбране Сергеј Шојгу прокоментарисао је ту чињеницу следећим речима: „Што више има високотехнолошког наоружања и војне технике у нашим оружаним снагама све је већи и број војника по уговору. Сада их има 295 хиљада, што је за 75 хиљада више него прошле године. Побољшан је и квалитет њиховог одабира. На пример, 64% грађана који су ступили у војну службу има високо или средње професионално образовање.

Армија мешовитог типа је убојитија

Међутим, како је нагласио Николај Панков, војни врх неће одустати од регрутације. Он је истакао да „светско искуство развоја војске сведочи да су најубојитије оне армије које имају и професионалце и регруте“. Број регрута ће се константно смањивати. Протекла година ће остати забележена по томе што су у руској армији војници по уговору постали најбројнија социјална група.

Дискусије о томе да ли армију треба да чине регрути или професионалци водиле су се током последњих 25 година, и још увек се воде. Александар Храмчихин, угледни руски војни експерт и заменик директора Института за политичку и војну анализу, истакао је да професионалну армију (армију најамника) имају оне земље које се спремају да ратују на туђим територијама. Са друге стране, државе које намеравају да бране свој суверенитет и независност сопствене територије имају регрутску армију или армију мешовитог типа, тј. имају и регруте и професионалне војнике. И заиста, ако погледамо које државе још увек нису одбациле регрутацију, видећемо да су то пре свега земље које нису чланице никаквих војних савеза, на пример Швајцарска, Израел, Финска, Шведска, Кипар, Аустрија... Додуше, две чланице НАТО-а, Грчка и Турска, и даље регрутују војнике, али није тешко досетити се због чега је то тако. Регрутација постоји и у свим државама Организације Уговора о колективној безбедности: Јерменији, Белорусији, Казахстану, Киргизији, Таџикистану и Русији.

Одавно је одлучено да ће се наша земља у попуњавању састава оружаних снага придржавати мешовитог принципа, тј. да ће имати и професионалне војнике и регруте, с тим што ће се број војника по уговору повећавати, а број регрута смањивати. Та одлука је донета на највишем нивоу. О томе су у више наврата говорили председник Владимир Путин, министар одбране Сергеј Шојгу, начелник Генералштаба оружаних снага генерал армије Валериј Герасимов и други представници војног врха. Навођене су чак и конкретне бројке. Према указу председника Русије, издатом 2012, у руској армији до 2017. треба да буде најмање 425 хиљада војника по уговору. Касније су постављени нови оријентири, према којима до 2020. треба да буде преко пола милиона професионалних војника.

Високе технологије у војсци

Законодавни органи Русије одредили су да руске оружане снаге треба да имају милион војника. Ако се узме у обзир да тај број подразумева 250 хиљада официра и 500 хиљада војника по уговору, онда остаје само 250 хиљада регрутованих војника, што је прилично мали проценат. Армија тако добија могућност да не регрутује све младе људе који су здравствено способни, него да бира само оне који су заиста потребни, и то по физичким, моралним и психичким карактеристикама, по нивоу образовања, техничкој оспособљености и другим критеријумима.

Како је истакао Сергеј Шојгу, армија све више користи високе технологије, наоружава се најсавременијим моделима борбене технике и оружја за чије опслуживање су потребна темељна знања и изузетна увежбаност. Крајње је тешко у току једне године, колико траје војни рок, постати стручњак у области високих технологија. Због тога су оружане снаге данас заинтересоване за повећање броја војника и подофицира који служе у војсци по уговору.

По речима Николаја Панкова, за службу по уговору ће током 2015. бити одабрано најмање 55 хиљада људи. Њихов број ће се попети на 350-355 хиљада. Ти људи ће пре свега бити распоређени у јединице специјалне намене, морнаричку пешадију, десантне падобранске трупе и на војне дужности млађег командног састава, као и на дужности везане за експлоатацију високотехнолошког наоружања и војне технике у Ракетним трупама стратешке намене и јединицама Ваздушно-космичке одбране.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: