Фјодор Коњухов, усамљени путник који је освојио цео свет

Фјодор Коњухов је један од најпознатијих и најиздржљивијих путника на свету. Извор: konyukhov.ru.

Фјодор Коњухов је један од најпознатијих и најиздржљивијих путника на свету. Извор: konyukhov.ru.

Фјодор Коњухов воли да путује сам. Он је са 15 година чамцем препловио Азовско море, а са 40 стигао на Северни пол. Међутим, његов главни „ноу-хау“ је пут око света без помоћника, и чак без успутног заустављања. „Руска реч“ вам представља главног руског путника данашњице.

Фјодор Коњухов, легендарни руски путник и светски рекордер у самосталној пловидби преко Атлантског и Тихог океана чамцем на весла, рођен је 12. децембра 1951. у сеоцету Чкалово у Запорошкој Области (Украјинска ССР). Родитељи, обични сељаци, васпитавали су још двојицу синова и две ћерке. Живели су од земљорадње и риболова. Управо је отац улио младом Фјодору љубав према морским пространствима. Често је водио будућег светског путника на риболов на Азовско море, а временом је чак поверио сину кормило.

У своју прву експедицију Коњухов се отиснуо када му је било 15 година. Сам је препловио Азовско море чамцем на весла. Када је дошло време да изабере будућу професију, није се нимало двоумио: уписао је Одеску поморску школу, смер за бродске механичаре, а затим Лењинградско поларно училиште. Авантуре на међународном нивоу започеле су већ у армији. Коњухов је служио у Балтичкој флоти, где је имао конфликт са старијим војницима и није могао да поднесе увреде и понижења, па је једног од њих полио врелом чорбом из лонца. Тада га је од одмазде спасао притвор, одакле је храбри морнар послат директно у Вијетнам, да служи на моторном чамцу за допремање муниције.

Правац – Северни пол

Током 1970-их и 1980-их нико није озбиљно схватао људе који путују сами. [Јапански путник Наоми] Уемура је утицао да се тај став потпуно промени. Он је 1978. отворио еру усамљених путника и доказао је да човек самостално може да учини оно што не може цела екипа.

Фјодор Коњухов

У прву праву експедицију Коњухов се отиснуо 1977. на једрилици правцем којим је прошао Витус Беринг. Циљ експедиције био је да се максимално испоштују услови под којима су руски путници откривали Руску Америку пре више од три века.

На даља освајања океана и планинских врхова Коњухова је инспирисао јапански путник Наоми Уемура: „Током 1970-их и 1980-их нико није озбиљно схватао људе који путују сами. Тада се говорило да се такав човек не уклапа у наш начин живота, или да га треба послати у душевну болницу. Уемура је утицао да се тај став потпуно промени. Он је 1978. отворио еру усамљених путника и доказао је да човек самостално може да учини оно што не може цела екипа. Сам се попео на Еверест, сам је стигао на Северни пол.“

Село Кулусук на источној обали Гренланда. Извор: konyukhov.ru.

После прве експедиције уследиле су и остале: на Камчатку, Сахалин и Командорска острва. Међутим, главни циљ је тада био самостални поход на Северни пол. Да би га достигао, Коњухов одлази на Чукотку, где учи да гради кућице од леда и да путује псећим запрегама, а уједно учествује и у двема арктичким експедицијама.

„Знање долази са искуством. Од мојих другова у првим поларним експедицијама научио сам много тога: да градим ескимски игло и постављам шатор за време снежне олује, да на мразу поправим примус и скијашке везове, да стојим на танком леду и да на телу сушим мокре вунене чарапе. Управо у тим првим походима сам добро упознао Арктик. Касније ми је то знање добродошло у самосталном походу на Северни пол.“

Коњухов се 1990. сам упутио на Северни пол. Кретао се на скијама, сам је превозио провијант и опрему, спавао је на леду, и после 72 дана је стигао до жељеног циља.

„Раније, кад сам био млад, није ми било лако да путујем. Био сам много сујетан и тешко сам подносио усамљеност. Ништа ми није тако тешко падало као усамљеност! Сада сам схватио да нема усамљености на кугли земаљској. На Земљи је све живо. Жив је океан: у њему су китови. Живе су планине. Жива је и пустиња. У пустињи је са тобом Господ Бог, и светитељи којима се молиш.“

Арктик није врхунац

Затим Коњухов 1995. стиже на крајњу јужну тачку Земље, сада већ за 59 дана, и поставља тамо руску заставу. Током експедиције он спроводи читав низ истраживања (природно радијацијско поље Антарктика, физичко и психичко стање организма на висини већој од 5000 m у условима јаких ветрова, хладноће и недостатка кисеоника) на којима ће се заснивати његови научни радови. Када је Коњухов објавио резултате својих истраживања примљен је у Руско географско друштво.

Истовремено, од 1992. он почиње да осваја „Седам врхова света“ (највише планинске врхове на седам континената). За пет година успео је да се попне на Елбрус и Еверест, постао је први грађанин Русије који је испунио програм „гренд слем“ (тј. био је на Евересту, Северном и Јужном полу), попео се на врх Винсон (највиша тачка Антарктика) и на Аконкагву у Јужној Америци, а 1997. је „покрио“ три преостале тачке: афрички вулкан Килиманџаро, аустралијски врх Кошћушко и северноамерички врх Мекинли. И све је то урадио сам, без ичије помоћи.

Коњухов од 1992. осваја највише планинске врхове на седам континената. Извор: konyukhov.ru.

Па ипак, море је остало главна страст овог светског путника. Коњухов је поставио рекорд препловивши Атлантски океан чамцем на весла за 46 дана (укупно га је пропловио 17 пута), и шест пута је обишао око света (једном без успутног заустављања). Он је једини Рус који је три пута обишао свет потпуно сам, без било чије помоћи.

Када га неко пита о чудима која је видео у својим походима, Коњухов одговара једноставно: „Ја као православни хришћанин имам негативан став према мистици и не верујем ни у какве летеће тањире. Превише се пише о свакојаким чудесима. Ја сам на океану виђао ретке појаве: и светлеће стубове, и ватрену куглу, и непоновљиву игру лоптастих муња на ужади једара. Видео сам много тога необичног, али све су то природне појаве и нема у њима никакве мистике. Једрилицом сам препловио укупно 380 хиљада миља потпуно сам. То је просечна удаљеност од Земље до Месеца. И нисам видео ништа натприродно.“

Није све у путовањима

Коњухова не занимају само путовања и научни рад. Он се од почетка 1980-их бави и сликањем. Икона Николаја Чудотворца, насликана по његовој скици, послата је у космос. Фјодор је 2010. одлучио да посвети свој живот цркви. Постао је свештеник Руске православне цркве и чак је најавио да прекида са путовањима. Додуше, није дуго издржао. Само пар месеци после рукоположења најавио је нову експедицију у Етиопију.

Ни данас 63-годишњи Фјодор Коњухов не намерава да се скраси на једном месту. У плану му је да 2015. постави светски рекорд у непрекидном лету у балону. „Ја не живим за сопствену корист, ја живим за експедиције, за снове, за идеје. Ја не могу без тога. Увек живим за оно што ме чека у будућности: за експедиције, за сусрете, слике, планове...“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“