Зашто грађани Русије сматрају да су срећни

Осећај среће је веома распрострањен међу грађанима Русије. У целини гледано 76% испитаника се изјаснило да су срећни. Индекс среће је од пролећа 2014. У већој мери се срећним осећају млади људи (86%), а у мањој пензионери (64%) и недовољно образовани грађани (61%).

Статистика среће

Од укупног броја испитаника 45% сматра да у њиховом окружењу преовлађују срећни људи, 15% мисли да су њихови рођаци и познаници већином несрећни, док 34% сматра да их окружује отприлике подједнак број срећних и несрећних људи. Занимљиво је да и поред масовне среће коју доноси породични живот само 3% испитаника сматра себе несрећним због личних проблема и исто толико због усамљености.

10 разлога зашто се Руси не осмехују
Странци мисле да су Руси туробни, сувише озбиљни, да се „никада не смеју“ или да чак и „не умеју да се осмехују“. То се често тумачи као одсуство љубазности, али није тако. Код Руса је осмех врло специфичан и има сасвим другачију, често супротну функцију него код других народа.

Како је за „Руску реч“ објаснио Степан Лавов, руководилац социополитичких истраживања ВЦИОМ-а, у истраживању нису толико важне тренутне бројке, колико њихова динамика у току 10-15 година. „Стање друштва илуструје динамика расположења, и на основу тога се изводе закључци“, објашњава социолог. „За нас је индекс среће једна од најважнијих карактеристика друштва. Ми на основу тих података можемо говорити о социјалним процесима. Поред питања о срећи ми постављамо испитаницима и питање како се осећају у социјалном погледу. Срећа је генерални показатељ. Неко може бити незадовољан политиком, али сматра себе срећним, јер му је код куће све у реду.“ Ако се погледају подаци претходних година, грађани су се најгоре осећали током 1990-их, док им је од 2000. до данас најнесрећнија година била 2011.

Најзанимљивији су одговори грађана Русије на питање шта их чини срећним. Испоставља се да им породица доноси највећу радост. Тако је одговорило 40% испитаника, док је 14% изјавило да су срећни зато што су здрави. Тек сваки десети је срећан што има добар посао, а 4% испитаника се радује због високе зараде. Лавов истиче да је руско друштво у већој мери оријентисано на личне односе. „И поред мишљења да данашњи начин живота није баш традиционалан као раније, ипак руски грађани управо то цене у свом животу. Наша друга истраживања јавног мњења показују да је социјални живот на другом месту, док је породица на првом. Економски и политички фактори су далеко мање значајни од личних“, закључио је социолог.

Он је такође прецизирао да се подаци који важе за Русију не разликују много од светских показатеља. Међутим, у складу са светским индексом среће, који израчунава британски истраживачки центар New Economics Foundation, на листи од 151 државе Русија је 2012. била на 122. месту. Према истраживањима, најсрећнијим себе сматрају житељи Костарике, а најнесрећнијим становници Боцване. Аргентинци су на 17, Енглези на 41, а житељи Уједињених Арапских Емирата на 130. месту.

Критеријум за политику и економију

Хемијски састав руске душе
Онима којима је тешко да разумеју сву сложеност Русије и Руса најлакше ће бити да све што им је непојмљиво припишу „руској души“. „Шта је то руска душа“, питају ме већ 11 година бројни пријатељи који нису Руси. Фјодор Достојевски, Николај Гогољ и Лав Толстој су – сваки на свој начин – у своје време тумачили особености овог феномена. Ипак, да ли се нешто променило у 21. веку?

Председница Асоцијације породичних психолога Ана Варга не верује много у приврженост породици која се истиче у одговорима испитаника. „Породица као узрок среће је најбезбеднији одговор који грађани Русије могу да дају и самим тим да демонстрирају лојалност према садашњим догађајима у земљи. ‘Да ли је код вас све у реду? Да, све је у реду. А зашто? Зато што имам породицу и децу’“, каже Варга. „Срећа је неухватљиво стање које брзо пролази. Када постављате питање о срећи, ви добијате социјално-афирмативни одговор, и то изражен у социјалним појмовима. Индекс среће је веома сумњива категорија.“

Варга каже да је у Русији веома важно коме човек одговара на питање о срећи: да ли свом шефу или комшији. „Ако одговара шефу, онда ће одговор бити: 'Хвала, срећан сам'. Ако одговара комшији, рећи ће да ништа не ваља, јер се боји да не изазове завист или да му неко не нашкоди. То је својеврсна одбрамбена функција, да човек осигура своју безбедност.“

Варга сматра да се по овом индексу може судити само о томе колико је код грађана Русије развијен инстинкт опстанка који је историјски својствен људима. „Ми ћемо вам рећи оно што желите да чујете и објаснићемо то на безбедан начин“, објашњава она. „Ствар је у томе што већинску популацију нашег становништва чине потомци обесправљених сељака, а они су увек имали страх од могуће казне и из генерације у генерацију су се навикавали на прилагођавање. Што је у некој земљи виши ниво ауторитарности, више је и социјално-афирмативних одговора који не значе ништа.“

С друге стране, Татјана Карабчук, заменица шефа Лабораторије упоредних социјалних истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, слаже се са експертом ВЦИОМ-а. Она је уверена да је индекс среће један од главних индикатора „који карактеришу стање у земљи и који узимају у обзир светске организације и политичари на власти“. „Значај тог индекса је исти као и значај бруто домаћег производа. То је важно за објашњење немира у друштву, демонстрација, итд.“, објашњава Карабчук. „Стање становништва треба стално мерити како би се могло схватити у ком правцу се треба кретати. Довољно га је мерити једном годишње, али ако се ситуација у земљи развија као сада код нас, онда ће се она знатно мењати сваког месеца.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.