Људи који оживљавају историјске епохе и фантастичне светове

Костимирани лов на коњима на имању „Аванпост“ код подмосковског града Можајска. Извор: Артјом Житењев / РИА „Новости“.

Костимирани лов на коњима на имању „Аванпост“ код подмосковског града Можајска. Извор: Артјом Житењев / РИА „Новости“.

Током протекле деценије у Русији је изузетну популарност стекао хоби који свакоме пружа могућност да се удуби у потпуно другачију стварност. „Руска реч“ је потражила одговор на питање ко су руски косплејери, глумци-перформери и реконструктори, тј. људи који помоћу скупих костима, литературе, а често и озбиљног изучавања археологије и историје, оживљавају Стару Русију, велике битке или дела фантастичне књижевности.

Косплеј на руски начин

Косплеј (скраћеница од costume play) почео је да се развија у Русији крајем 1990-их. Припадници овог покрета се прерушавају у лик омиљеног јунака или историјске личности и тако учествују у фестивалима или фотографским сеансама. Не може се рећи да су у почетку костими руских косплејера били савршени, али зато данас Русија у тој области у великој мери диктира светске стандарде.

Вика (Викторија) из Санкт Петербурга почела је да се бави косплејем са својих 12 година. „Костими су доста скупи“, каже она. „Ако немам одређену суму, онда нешто морам сама да шијем.“

Данас Русија у косплеју у великој мери диктира светске стандарде.. Извор: Артјом Житењев / РИА „Новости“.

Ана из града Чебоксари (601 km од Москве) сматра да косплејеру најтеже пада однос окружења према ономе што он ради: „Ако неко прође кроз град у костиму многи ће упирати прстом у њега и смејати му се. Само деци се допада упадљиво одело, и маме воле да их фотографишу заједно са косплејерима као са кловновима.“

Последњих година покрет косплејера у Русији постаје све масовнији, и манифестације се одржавају готово у свим већим градовима.

Како постати јунак омиљене књиге

Учесници фестивала фантастике и глумачких перформанса у Казању. Извор: Извор: Росијска газета.

За разлику од косплејера, учесницима глумачких перформанса није толико важан костим, колико непосредно учешће у моделирању одређеног сижеа. Први представници овог покрета, глумци-перформери, појавили су се још у СССР-у и то су углавном били поклоници дела Џона Р. Р. Толкина.

Често се људи укључују у глумачке перформансе управо због тога што су заволели конкретну књигу или филм. Иван из Москве је, на пример, почео да игра у перформансима зато што га је заинтересовала прича о Харију Потеру. Сада се он већ бави организацијом акција посвећених различитим ликовима. „Поред обичних улога понекад треба глумити и животиње. Ја сам једном био орао у перформансу по мотивима из Толкина“, прича Иван.

Пре почетка сваког глумачког перформанса организатори припремају уопштени увод, а сваки учесник пише „квенту“ („бекграунд“), тј. биографију свог јунака и опис његовог карактера и његових способности. То могу бити јунаци који се појављују у оригиналном извору, али могу бити и измишљени, тј. нови ликови. „Затим се скупе све приче, једни ликови се уплићу са другима у заједничку причу и тако се формира општа радња“, објашњава Иван.

Највише напора у опремање улажу они који су одлучили да у фестивалу не учествују као представници човеколике расе, него као монструми, орци или гоблини. Њима није довољан сложени костим да се поистовете са ликом, него и маска и прилично нетипичан прибор.

Путовање кроз време

На Бриљовском пољу крај села Бриљи (Белорусија) чланови војно-историјских клубова из Русије и других земаља учествују у реконструкцији битке која се 1812. одиграла на реци Березини. Извор: ИА „Новости“.

Реконструктори се разликују од косплејера и учесника глумачких перформанса тежњом да достигну максималну историјску веродостојност. Покрет се појавио у Русији почетком 1990-их и веома брзо је постао популаран. У области историјске реконструкције има много акција различитих размера: од организације витешког турнира до потпуне реконструкције Бородинске битке. Учесници се не труде само да реконструишу традицију борбених вештина, него и костиме и свакодневницу конкретног историјског периода.

Као и код већине реконструктора, главна Анина професија нема никаквог додира са историјом. „Случајно сам сазнала да у нашем граду постоји клуб који се бави реконструкцијом Старе Русије и одмах сам се учланила. Тамо сам упознала будућег мужа и стекла много пријатеља“, прича становница Белгорода (577 km од Москве, близу границе са Украјином).

Покрет реконструктора већином чине млади људи од 20 до 25 година. „Чини ми се да је то тако зато што млади немају породицу и много обавеза“, претпоставља Ана. „Најмлађи члан нашег клуба има 15, а најстарији преко 40 година.“

Учесници војно-историјске реконструкције посвећене 70-годишњици контраофанзиве совјетских трупа код Стаљинграда (данашњи Волгоград) у Другом светском рату. У реконструкцији је учествовало 320 представника војно-патриотских клубова, коришћени су тенкови Т-34, аутомобили и ватрено оружје из времена Другог светског рата. Извор: ТАСС.

Ана сама шије све костиме, а претходно детаљно проучава изворе. „Историјски су најверодостојнији костими направљени по узорцима које су археолози пронашли у некрополама, али за период Старе Русије њих практично и нема.“

Јавне представе су за реконструкторе само врх леденог брега. Они највише времена проводе у припреми, тј. у потрази за поузданим изворима, пројектовању и шивењу костима.

Међутим, акције реконструктора не подсећају увек на велики историјски празник. „Када смо 2008. путовали на фестивал, наш аутобус се покварио негде у Смоленској Области. Многи од нас се нису преобукли у обично одело, што је уплашило мештане тако да су нас локалне власти уз помоћ милиције избациле из града.“

За Артјома из Архангелска реконструкција није само стварање упечатљивог костима. „Ја са собом носим 15-20 kg челика, јер те игре доживљавам пре свега као битку, звеку панцира, ударе мачем по штиту, када браним свој ‘град’ стојећи на бедему или падам са мердевина док нападам туђи“, каже млади љубитељ битака.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“