Русија и Запад не могу да усагласе ефикасан мировни план за Украјину

Министри спољних послова „нормандијске четворке“ поново ће се састати наредне недеље, али засада није усаглашено ни време ни место њиховог сусрета. Извор: AP.

Министри спољних послова „нормандијске четворке“ поново ће се састати наредне недеље, али засада није усаглашено ни време ни место њиховог сусрета. Извор: AP.

Наредне две недеље могу бити одлучујуће када је реч о решавању украјинске кризе. Сусрет министара спољних послова Русије, Украјине, Француске и Немачке у „нормандијском формату“, одржан 12. децембра у Берлину, показао је да између страна и даље постоје битна размимоилажења. Експерти сматрају да Запад у оквиру минског формата поставља претеране захтеве који не могу бити прихваћени, тј. фактичку капитуалцију самопроглашених република.

Сусрет лидера „нормандијске четворке“ (Русија, Украјина, Француска, Немачка), како наводе медији, могао је бити одржан у престоници Казахстана Астани већ 15. јануара, али је сада одложен на неодређено време. Преговорима на нијвишем нивоу треба да претходе још три припремна сусрета: сусрет контакт-групе (представника Кијева, проруских добровољаца, Русије и ОЕБС-а), званичних представника министарстава спољних послова земаља „нормандијске четворке“ (са руске стране је то Виктор Сорокин, шеф Другог одељења за Заједницу независних држава Министарства спољних послова РФ), и најзад, самих министара.

Како се очекује, министри спољних послова четири земље поново ће се састати наредне недеље, али засада није усаглашено ни време ни место њиховог сусрета.

Руски експерти, међутим, упозоравају да се борбе у Донбасу у најскорије време могу поново распламсати.

Мински формат је подразумевао и активно учешће председника Белорусије у преговорима. Међутим, испоставило се да Александар Лукашенко више води бригу о својим интересима. Он уопште не помаже преговарачком процесу.

Андреј Суздаљцев, НИУ ВШЕ

Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЕ), истакао је у интервјуу за „Руску реч“ следеће: „Украјинска армија је поново опремљена и мобилизована. Кијев сада у борбеним дејствима види решење многих економских проблема. Власти у Кијеву имају огроман списак захтева које упућују Западу у погледу економске и војне помоћи, и све то има смисла ако докажу да ратују против Русије.“

Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе РАН, изјавио је за „Руску реч“ да за прекид конфликта нису довољни споразуми о линији раздвајања између сукобљених страна и присуству посматрача ОЕБС-а: „Да би се успоставио прекид ватре потребно је да на ту територију уђу мировне снаге различитих земаља које не би дозволиле кршење примирја. Није довољно само да се још једном стране позову на прекид ватре.“

По речима Алексеја Арбатова, за успех самита попут оног који је могао бити одржан 15. јануара у Астани потребан је озбиљан припремни рад на нивоу експерата и представника министарстава спољних послова: „Ако, међутим, лидери поново само декларативно изнесу своје ставове и позову на испуњавање минских споразума, то неће имати ефекта“.

Председник Белорусије се показао као лош посредник

Коментаришући перспективе преговарачког процеса Андреј Суздаљцев је нагласио: „Запад мења формат. У оквиру минских споразума постигнут је успех само када је реч о размени заробљеника, и ништа више. Мински формат је подразумевао и активно учешће председника Белорусије у преговорима. Међутим, испоставило се да Александар Лукашенко више води бригу о својим интересима. Он уопште не помаже преговарачком процесу.“

„Сада се покреће други, такозвани ‘нормандијски’ формат. Долази до смене лидера у преговарачком процесу. Са стране постсовјетског простора истиче се Нурсултан Назарбајев, а са стране Запада председник Француске. Запад се после Г-20 уверио да немачкој канцеларки Ангели Меркел није лако да ради у непосредном контакту са Владимиром Путином, и да Немачка не игра успешно ту улогу.“

По мишљењу Андреја Суздаљцева, највећа потешкоћа је сада у различитом тумачењу минских споразума: „Руска страна види у тим споразумима успостављање мира, а западна страна и Кијев их третирају као формат капитулације Луганске и Доњецке Народне Републике, и делимично као капитулацију Русије“. Москва, међутим, никада неће пристати на такве услове.

Росијскаја газета. Сва права задржана.