Шта садржи нови руски План одбране

„Мобилизациона спремност РФ“ подразумева способност Оружаних снага и економије да испуњавају мобилизационе планове. Извор: mil.ru.

„Мобилизациона спремност РФ“ подразумева способност Оружаних снага и економије да испуњавају мобилизационе планове. Извор: mil.ru.

Догађаји на Блиском Истоку и у Украјини, погоршање односа са земљама ЕУ и НАТО-а, који не зауставља своје ширење на Исток, као и интензивирање старих и појава нових опасности по националну безбедност подстакли су Русију да припреми нову Војну доктрину. Једна од најважнијих измена у документу је увођење појмова као што су „мобилизациона спремност Руске Федерације“ и „систем ненуклеарног одвраћања“.

Нову доктрину је крајем децембра 2014. потписао председник РФ. Она у поређењу са претходном верзијом садржи низ важних измена и новина. Конкретно, први пут је у документу поменут План одбране, у складу са којим ће се одсад изграђивати вишестепени систем одбране Руске Федерације. То подразумева коришћење војног потенцијала Абхазије и Јужне Осетије као савезница Русије које имају важан стратешки значај за изграђивање ефикасног система одбране на јужном правцу и које се у Војној доктрини РФ први пут помињу у том статусу.

Важно место у документу додељено је и тешњој сарадњи са чланицама БРИКС-а. Такође се истиче потреба за активним ширењем круга држава које имају статус партнера Русије у области војнополитичке и војнотехничке сарадње.

Нуклеарно одвраћање и даље је један од стубова светског система осигуравања безбедности на глобалном нивоу, али није универзално средство.

Мобилизација и ненуклеарно одвраћање

У новој доктрини појавили су се термини „мобилизациона спремност Руске Федерације“ и „систем ненуклеарног одвраћања“.

Први термин подразумева „способност Оружаних снага, других оружаних формација и органа, економије наше државе, као и федералних органа државне власти, органа државне власти у субјектима Руске Федерације, органа локалне самоуправе и организација да испуњавају мобилизационе планове“. У документу је овом питању посвећено читаво поглавље са прилично обимним садржајем. Ова питања су разматрана и у претходној верзији доктрине, али у мањем обиму и не тако детаљно.

Фактички се може претпоставити да руско војнополитичко руководство прогнозира даље погоршање војнополитичке ситуације дуж граница Русије и у вези са тим посвећује више пажње питањима припреме целе земље за неутралисање глобалних претњи које могу нанети велику штету националној безбедности Руске Федерације, па чак угрозити и само постојање Русије као суверене државе.

Промена војнополитичке ситуације у свету, као и промена карактера претњи националној безбедности Русије побудила је ауторе доктрине да у њу уведу и појам као што је систем стратешког ненуклеарног одвраћања, под којим се подразумева „комплекс спољнополитичких, војних и војнотехничких мера оријентисаних на спречавање агресије против Руске Федерације ненуклеарним средствима“.

Потреба за таквом врстом узвраћања објашњава се утицајем неколико чинилаца.

Прво, нуклеарно одвраћање и даље је један од стубова светског система осигуравања безбедности на глобалном нивоу, али није универзално средство, и због тога не може бити примењено против ненуклеарних сила или за решавање регионалних и субрегионалних проблема, као и проблема мањих размера. Друго, из горенаведеног разлога ненуклеарно одвраћање је већ одавно постало неодвојиви део арсенала средстава за осигурање националне безбедности водећих земаља света, укључујући и Сједињене Америчке Државе.

Од сајбер-претњи до напада из свемира

Значајна пажња у новој доктрини посвећена је потреби да се обезбеди гарантовани одговор на концентрисани непријатељски напад извршен различитим офанзивним ваздушно-космичким средствима.

Посебно место у новој Војној доктрини РФ дато је питању осигурања информационе безбедности државе и борби против сајбер-претњи, што је, како се наводи у документу, условљено тенденцијом да се опасност и претња безбедности Русије премести из војног сегмента у информациони простор и унутрашњу сферу наше државе.

НАТО, ПРО и Арктик

Међу најважније спољне војне претње Русији у овом тренутку спада јачање оружаног потенцијала НАТО-а и ширење или повећање бројности војних контингената страних држава или група држава (војних блокова) на територијама које се граниче са Русијом и њеним савезницама, „између осталог и са циљем да се на Руску Федерацију изврши политички и војни притисак“.

У списак приоритетних задатака чије решавање треба да осигура националну безбедност Русије укључени су и заштита националних интереса на Арктику и „супротстављање покушајима појединих држава да стекну војну предност постављањем система стратешке противракетне одбране (ПРО)“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“