„Непожељним“ страним организацијама може бити ускраћено гостопримство

Нови закон ће фактички омогућити да се у земљи забрани деловање било које, па чак и приватне комерцијалне компаније. Извор: Сергеј Фадеичев / ТАСС.

Нови закон ће фактички омогућити да се у земљи забрани деловање било које, па чак и приватне комерцијалне компаније. Извор: Сергеј Фадеичев / ТАСС.

Русија покушава да појача контролу деловања страних организација на својој територији: поједине организације могу бити забрањене у вансудском поступку уколико власт утврди да оне угрожавају „одбрамбену способност и безбедност државе“. Иницијатива је већ подржана у Државној думи. Саговорници „Руске речи“ износе опречна мишљења: једни сматрају да ће то омогућити селективно потискивање сваке „непожељне“ организације из земље, а други да је то логичан корак и да држава на тај начин штити своје интересе.

Државна дума ће у најскорије време размотрити нацрт закона о забрани рада страних и међународних организација у Русији чије се деловање третира као „непожељно на територији Руске Федерације“. Забрана ће се односити на оне организације које по мишљењу власти „угрожавају одбрамбену способност или безбедност државе или друштвени поредак, или здравље становништва“. За такве ће између осталог бити предвиђене новчане казне и кривична одговорност. Одлуку о томе ко је данас „штетан“ по земљу доносиће у вансудском поступку Државно јавно тужилаштво и Федерална служба безбедности (ФСБ) уз усаглашавање са Министарством спољних послова. У Доњем дому руског парламента истиче се да овим законом поред невладиних организација (НВО) може бити погођена и било која међународна компанија и транснационална корпорација.

„Не допустити дестабилизацију“

Како је за „Руску реч“ објасно један од аутора иницијативе, посланик Либерално-демократске партије Антон Ишченко, закон ће имати превентивно дејство. „Засада можда и нема потребе за тим [за забраном], али у најскоријој перспективи може доћи до ситуације у којој ће бити потребне изузетне мере“, каже парламентарац.

Посланик је нагласио да је један од циљева овог закона повећање могућности правосудних органа. По његовим речима, искуство Украјине и недавни догађаји у Француској само потврђују да држава треба да има могућност да „не дозволи дестабилизацију у земљи“.

При томе, како је изјавио посланик, неће се правити списак конкретних критеријума по којима ће се одлучивати треба ли страну организацију стављати на „црну листу“ или не. „Ми нисмо ни покушавали да дефинишемо те критеријуме, јер тај списак може бити сувише велики. Оно о чему говори нови закон већ је на овај или онај начин регулисано постојећим законима. По нашем мишљењу, у нашој редакцији закона је све разумљиво.“

Препустити све одговарајућим ресорима

Искуство Украјине и недавни догађаји у Француској само потврђују да држава треба да има могућност да не дозволи дестабилизацију у земљи.

Антон Ишченко, ЛДПР

Представници Државне думе сматрају да „троструки кључ“ који се састоји од Државног јавног тужилаштва, Федералне службе безбедности и Министарства спољних послова омогућава транспарентност и независност процедуре. „То су три ресора на којима и треба да се заснива наша стабилност у погледу поштовања закона. У њима раде професионалци и они могу да утврде које конкретне организације угрожавају наше вредности и наш државни поредак“, каже Антон Ишченко.

Закон ће фактички омогућити да се у земљи забрани деловање било које, па чак и приватне комерцијалне компаније, али пословни кругови се позивају да засада ништа не брину. „Потпуно сам уверен да закон није усмерен против приватног бизниса. Напротив, бизнис се сада труди да пронађе инвеститоре“, каже Александар Калињин, председник грађанске организације представника малог и средњег предузетништва „Ослонац Русије“ („_serbianBeginIgnore_Опора России_serbianEndIgnore_“).

Селективно уклањање?

Денис Примаков, главни правник руског одељења међународне организације за борбу против корупције „Transparency International“, сматра да је закон усмерен на „селективно уклањање“ нежељених правних лица из правног простора Русије. По његовом мишљењу, на удару су организације као што је „Отворена Русија“ коју је основао бивши власник нафтне компаније „Јукос“ Михаил Ходорковски, или медијски холдинзи чији су власници страни држављани.

Са друге стране, председник московске адвокатске канцеларије „Николајев и партнери“ Јуриј Николајев скреће пажњу на то да Русија поступа исто као што би поступила свака друга земља уколико би сматрала да поједине врсте деловања угрожавају њен суверенитет. „Земља има право да на својој територији донесе сваки нормативни акт којим се укида деловање таквих организација. То је нормално, тако сви раде“, подсећа Николајев. „Ми не инсистирамо на томе да друге државе испуњавају наше захтеве, како то, узгред, покушавају поједине земље“, констатује адвокат.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“