Руски медији у 2014: између „слободе говора“ и „националне безбедности“

Крајем прошле године донет је закон о ограничавању страног удела у власништву над руским медијима. Извор: ТАСС.

Крајем прошле године донет је закон о ограничавању страног удела у власништву над руским медијима. Извор: ТАСС.

У протеклој години у Русији је усвојен низ контроверзних закона везаних за средства јавног информисања, а догодило се и неколико великих афера везаних за медије. Опозиција тврди да је у Русији слобода говора доведена у питање, док државни службеници и они који подржавају власт сматрају да држава на тај начин осигурава безбедност у информативној сфери.

Блогери

У Русији је 1. августа 2014. ступио на снагу закон којим су велики блогери изједначени са средствима јавног информисања. У складу са овим законом, аутори блогова и страница на друштвеним мрежама са више од 3000 прегледа током 24 часа, обавезни су да се региструју у Федералној инспекцији у сфери телекомуникација, информационих технологија и медија „Роскомнадзор“ која контролише да ли се средства јавног информисања придржавају законских прописа. Такође су дужни да провере тачност објављених информација и наведу своје име и презиме. „Роскомнадзор“ има право да блокира све Интернет странице за које утврди да њихова садржина није у складу са законом.

Аутори блогова и страница на друштвеним мрежама са више од 3000 прегледа током 24 часа обавезни су да се региструју као средства јавног информисања.

Поменути закон је део такозваног „антиекстремистичког пакета“ који, према тврдњама представника власти, има за циљ јачање безбедности. „Изједначавање великих блогера са средствима јавног информисања је пракса која се примењује у европским земљама, и у томе нема ничег неуобичајеног“, цитира РИА „Новости“ речи председника РФ Владимира Путина. Међутим, неки блогери сматрају да се таквим мерама врши контрола Интернета: „Покушај увођења баналне цензуре се представља као борба против тероризма“, написао је на својој страници познати блогер Антон Носик.

Странци

Крајем прошле године донет је и закон (који ће ступити на снагу 2017) о ограничењу страног удела у власништву над руским медијима. Према одредбама овог закона, удео страног капитала у било ком медију не сме бити већи од 20%. Закон ће се односити на низ телевизијских канала и новинских кућа које издају познате часописе као што су „Ел“ („Elle“), „Вог“, („Vogue“), „Космополитен“ („Cosmopolitan“), „Есквајер“ („Esquire“) и многе друге.

Главни уредник листа „Московски комсомолац“ Павел Гусјев је у интервјуу за ТВ канал „Дожд“ изјавио да су у позадини ове иницијативе економски интереси: „Потпуно сам сигуран да ће велике медијске куће блиске власти врло радо по јефтиној цени купити све те медије“. Представници државе имају другачије мишљење: „Циљ овог закона је сасвим јасан, а то је заштита државног и националног суверенитета“, цитира „Интерфакс“ речи Сергеја Наришкина, председника Државне думе РФ.

Афере и смене

Многи медији у Русији су се у 2014. суочили са низом озбиљних проблема. У јануару 2014. у жижи велике медијске афере нашао се кабловски телевизијски канал „Дожд“. Контроверзна анкета спроведена на сајту овог ТВ канала уочи 70-годишњице пробоја блокаде Лењинграда у јавности је изазвала талас критика, а велики руски кабловски оператери су прекинули емитовање ТВ канала „Дожд“, што је знатно утицало на смањење његове гледаности. [Гледаоци су били питани: „Да ли је требало предати Лењинград и тако спасти стотине хиљада живота?“ - прим. ред.] Директорка „Дожда“ Наталија Синдејева је овакву одлуку провајдера окарактерисала као „притисак власти“ на њен ТВ канал.

У марту прошле године, након што је „Роскомнадзор“ опоменуо највећи руски информативни портал „Lenta.Ru“, власник овог електронског издања Александар Мамут је сменио главну уредницу Галину Тимченко. Новинари и сарадници портала „Lenta.Ru“ су такву одлуку власника доживели као „непосредни притисак“ власти на редакцију. Зато су скоро сви чланови редакције сутрадан по смени уреднице Тимченко дали отказ.

Контроверзна анкета спроведена на сајту ТВ „Дожд“ уочи 70-годишњице пробоја блокаде Лењинграда у јавности је изазвала талас критика. Гледаоци су били питани: „Да ли је требало предати Лењинград и тако спасти стотине хиљада живота?“.

Неки представници медија сматрају да су догађаји у вези са порталом „Lenta.Ru“ последица пооштравања државне контроле. Има и оних који су смену уреднице Тимченко прихватили као уобичајен догађај у новинарству. На пример, публициста Максим Коноњенко сматра да је власник портала „Lenta.Ru“ после упозорења „Роскомнадзора“ једноставно одлучио да „ризике сведе на минимум“.

Цензура или економске тешкоће

Већина новинара се слаже да сва средства јавног информисања у Русији пролазе кроз тежак период, али нису јединствени у оцени шта је главни проблем руског новинарства. Телевизијски новинар Николај Сванидзе тврди да власти врше притисак на медије који им нису по вољи. „Менталитет руске власти је такав да јој сметају сви опозициони медији и на њих врши притисак. Таква тенденција је постојала и пре догађаја из 2014. (присаједињење Крима Русији и западне санкције), али током протекле године притисак је много израженији“, каже Сванидзе за „Руску реч“.

Главни уредник часописа „Руски репортер“ Виталиј Лејбин има сасвим другачије мишљење. „Гласине о цензури у руским медијима су претеране“, прокоментарисао је Лејбин актуелну ситуацију. „Утицај државе на медије је само посредан. Много већу опасност за медије представљају економске потешкоће, пре свега за оне медије који нису под покровитељством државе: њихова будућност је неизвесна јер углавном зависе од реклама којих је у последње време све мање. У најтежој ситуацији су локални штампани медији.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском