Смрт саудијског краља и Русија: од Сирије до цене нафте

Председник Русије Владимир Путин и принц Салман у Ријаду 2007. Принц Салман је постао нови краљ Саудијске Арабије после смрти свог брата Абдулаха. Извор: Reuters.

Председник Русије Владимир Путин и принц Салман у Ријаду 2007. Принц Салман је постао нови краљ Саудијске Арабије после смрти свог брата Абдулаха. Извор: Reuters.

Смрт саудијског краља Абдулаха може двојако утицати на Русију. Прво, она је изазвала дуго очекивани раст цена на светском тржишту нафте, који, нажалост, може бити само привремен. Друго, имајући у виду да Саудијска Арабија сматра Русију геополитичким непријатељем због дубоког неслагања око Сирије, у билатералним односима двеју земаља може доћи до промена уколико Русија предузме енергичније кораке.

На смрт краља Саудијске Арабије Абдулаха светско нафтно тржиште је реаговало растом цена нафте на берзама готово за 2% (цена је порасла на 47 долара за барел). У земљи која је највећи светски извозник нафте на власт је дошао 79-годишњи Абдулахов брат Салман, а за Салмановог наследника је проглашен принц Мукрин. До краљеве смрти Саудијска Арабија се међу земљама ОПЕК-а придржавала тврде позиције у погледу извозних квота нафте и снажно се противила њиховом смањењу.

По сиријском питању смо ми били и остали непријатељи Саудијске Арабије. У том погледу се у нашим односима ништа није мењало за време краља Абдулаха, и ништа се неће променити Салмановим доласком на власт.

Јевгениј Сатановски, Институт за Блиски Исток

Краљевина је у више наврата саопштавала да нафта више никада неће коштати 100 долара за барел. Таква политика није подгревала наду тржишта да ће доћи до пораста цена. Сада су се, међутим, појавила очекивања да ће Саудијска Арабија променити став. Она су делимично подстакнута скоком цена на берзама. Експерти, међутим, не предвиђају битније промене у нафтној политици краљевине, али зато са више оптимизма прогнозирају друге њене спољнополитичке правце, између осталог и сарадњу са Русијом.

Очекивања везана за „високу“ нафту

Кретања на тржишту нафте експерти објашњавају искључиво шпекулантским играма у контексту природних очекивања да ће Саудијска Арабија Салмановим доласком променити своју политику. Управо због тога „цене нафте у најскорије време могу забележити кретање у различитим правцима“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Александар Курдин, начелник Управе за стратешка истраживања у области енергетике Аналитичког центра при Влади РФ.

„Шпекуланти користе повод да би помоћу дизања цена мало надокнадили губитке од претходног снижења“, каже други сабеседник „Руске речи“, генерални директор Института за енергетску политику Владимир Милов, објашњавајући раст цена нафте за 2%. Експерт истиче да је узалудно очекивати ублажавање нафтне политике Саудијске Арабије, јер њихова нафтна индустрија страхује да ће смањењем производње изгубити свој удео на светском тржишту нафте.

Нафта ће поскупети, али не сада, сматра Милов. „У другој половини године, ближе њеном крају, цене ће се вратити отприлике на 70-80 долара за барел. Тржиште неће издржати садашњи дијапазон цена у дужем периоду, јер ће бити презасићено нафтом, пре свега због њене експлоатације са бушотина на великим дубинама.

Хоће ли доћи до дипломатског отопљења?

Саудијска Арабија је у више наврата саопштавала да нафта више никада неће коштати 100 долара за барел. Таква политика није подгревала наду тржишта да ће доћи до пораста цена. Сада су се, међутим, појавила очекивања да ће Саудијска Арабија променити став.

Будућност билатералних односа између Русије и Саудијске Арабије засада није јасно одређена.

„По сиријском питању смо ми били и остали непријатељи Саудијске Арабије. У том погледу се у нашим односима ништа није мењало за време краља Абдулаха, и ништа се неће променити Салмановим доласком на власт“, каже за „Руску реч“ Јевгениј Сатановски, политиколог и директор независног Института за Блиски Исток. По његовим речима, Русија може очекивати извесне промене тек када власт пређе на генерацију унука.

Па ипак, нови краљ Салман ће демонстрирати своју приврженост умереном крилу политичког естаблишмента, „који је прилично разнородан и обухвата различите кланове“, и то улива извесну наду, сматра Андреј Федорченко, директор Центра за проучавање Блиског Истока Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). „Кадровска померања могу прилично брзо да промене политику Саудијаца у позитивном правцу када је реч о Ирану, Ираку и Сирији, што је, наравно, у интересу Русије“, додаје шеф Центра за проучавање Блиског Истока.

Са друге стране, експерт не очекује озбиљна померања у политичкој равни, али зато прогнозира нове могућности у инвестиционој сарадњи и друштвеним контактима, на пример на религијској основи.

Такође могу бити обновљени разговори о стварању зоне колективне безбедности на подручју Персијског залива. „Русија је ту идеју изнела још 2007, али до реализације није дошло због заоштравања ситуације на Блиском Истоку. Сада пројекат може бити активиран“, истакао је Федорченко.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“