Јубилеј Конференције у Јалти: место где је дизајниран наш свет

Одлука о стварању УН била је једно од најважнијих достигнућа Конференције у Јалти. Извор: U. S. Signal Corps / Library of Congress, Franklin D. Roosevelt Library & Museum.

Одлука о стварању УН била је једно од најважнијих достигнућа Конференције у Јалти. Извор: U. S. Signal Corps / Library of Congress, Franklin D. Roosevelt Library & Museum.

Ове недеље се обележава 70-годишњица чувене Конференције у Јалти на Криму, у којој су постављени темељи послератног светског поретка. Руски експерти тврде да у наше време, када постоје различити регионални конфликти, а неки од њих лако могу да прерасту у конфликт глобалних размера, постоји потреба за сазивањем „Јалте-2“.

На Конференцији у Јалти на Криму, одржаној од 4. до 11. фебруара 1945, састали су се шефови трију држава - совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Франклин Рузвелт и премијер Велике Британије Винстон Черчил - и покушали да реше амбициозан задатак: да створе систем који би избавио свет од великих оружаних конфликата. Тај задатак је актуелан и данас, као и пре 70 година.

Како истиче Михаил Мјахков, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), у наше време треба да буде сазвана „нова Јалта“ на којој би се решавала питања свеопште безбедности на планети и тражили путеви решења конфликата у Украјини и на Блиском Истоку. У том сусрету треба да учествују лидери оних земаља чија реч у свету заиста има тежину, и да се договоре о „правилима игре“ у међународним односима. Експерт наглашава да би ти споразуми морали бити склопљени на „темељима УН“.

УН и светски „полицајци“

Одлука о стварању УН била је једно од најважнијих достигнућа Конференције у Јалти. Планови за стварање УН разматрани су још у децембру 1944, али тек у Јалти је постигнут договор о томе како ће изгледати наследница предратне Лиге нација. Како сматра војни историчар Мирослав Морозов, у тадашњем случају је дошла до изражаја „тежња тројице лидера за постизањем компромиса“.

Како истиче Михаил Мјахков, дизајн Савета безбедности УН умногоме се заснива на Рузвелтовој идеји о неколицини светских „полицајаца“. У почетку је било предвиђено да постоје четири „полицајца“: САД, СССР, Велика Британија и Кина, а у Јалти је додата и Француска. Томе је знатно допринео Стаљин, који се пре тога састајао са лидером француског Покрета отпора, генералом де Голом.

Како истичу руски аналитичари, совјетска делегација на челу са Стаљином успела је да издејствује врло важан детаљ, који је и данас ударно оружје руске спољне политике: да „полицајци“ у Савету безбедности УН имају право вета. Рузвелтов предлог да се одлуке доносе већином гласова није био прихватљив за Совјетски Савез, јер су земље Запада биле у већини. Карактеристично је да се и у наше време могу чути захтеви да се члановима Савета безбедности УН одузме право вета.

Сфере утицаја

Совјетска делегација на челу са Стаљином успела је да издејствује врло важан детаљ, који је и данас ударно оружје руске спољне политике: да „полицајци“ у Савету безбедности УН имају право вета.

Поред договора о стварању УН, лидери трију земаља су усагласили и поделу сфера утицаја које се углавном тичу Европе. Руски стручњаци истичу да су лидери од самог почетка били спремни на компромис по овом питању.

Како тврди војни историчар Виталиј Богданов, Москва је, припремајући се за конференцију, тежила да формулише своје предлоге тако да не изазове велико незадовољство Запада. По мишљењу експерата, СССР тада још увек није усмерио своју политику у правцу „комунизације“ земаља Источне Европе. То је учињено касније, током Хладног рата. У време одржавања Конференције у Јалти Москва није била заинтересована за стварање тврдих баријера у Европи.

У почетку је било предвиђено да постоје четири „полицајца“: САД, СССР, Велика Британија и Кина, а у Јалти је додата и Француска, чему је знатно допринео Стаљин.

Рузвелт је такође играо на карту политике „отворених врата“, рачунајући на то да ће економска моћ САД допринети продору интереса Вашингтона у совјетску зону утицаја.

Дефицит харизме

Иако су с почетком Хладног рата планови усмерени на сарадњу између СССР-а и Запада остали у прошлости, споразуми који су склопљени у Јалти показали су да могу функционисати и у новим условима глобалне конфронтације двају система.

Руски аналитичари сматрају да некакво усавршавање система међународне безбедности сада мора да се заснива на принципима око којих је постигнут договор још у Јалти: не треба одустајати од УН, а утицајне светске играче не треба остављати ван игре. Експерти уједно са разочарањем истичу дефицит светских лидера чија би харизматичност била на нивоу њихових претходника из доба Конференције у Јалти и на нивоу сложености данашњих изазова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“