Како САД планирају да „потисну Русију“ са Балкана

Сенатор Марфи је заменик шефа поткомитета за Европу у Сенатском комитету за међународна питања, тј. у суштини је одговоран за формулисање европске политике САД на законодавном нивоу.

Тон његовог излагања звучи као преседан у контексту свеукупне америчке политике. У његовој интерпретацији спољна политика у балканском региону изгледа као списак манипулација у циљу повратка САД на Балкан, где Вашингтон од 2001. није спроводио никакву координирану политику, јер са гледишта САД на полуострву није више било достојних противника. Сада је, међутим, Москва идентификована као противник.

„Успело нам је да спречимо јачање утицаја Русије“

Сенатор се позиционира као „главни стручњак“ за Балкан у САД. Он је отпутовао из Београда истог дана када је у Србију допутовао Владимир Путин. По његовим речима, „Путин је мислио да ће од Србије добити више у сфери војне сарадње и рачунао је на Јужни ток, али захваљујући томе што су Србија и друге земље у региону донеле одлуку да остану на евроатлантском путу и потврдиле приврженост тој својој обавези“, спречено је проширење сарадње са Русијом.

Као главну претњу интересима САД на Балкану Марфи је окарактерисао руски идеолошки утицај који се шири путем „моћне милитаризоване пропагандистичке машинерије“. По сенаторовом мишљењу, томе хитно треба супротставити „тачне и јасне информације“, којима ће се „кориговати лаж руске медијске машинерије“.

Марфи је убеђен да „ми више не можемо живети у свету у коме су земље принуђене да бирају између политичко-економске сарадње са Русијом или са ЕУ и САД“. Другим речима, Русија нема права да утиче на међународну политику и САД треба да учине све како би јој то онемогућиле. Конкретно, у Србији су САД спремне да створе такву ситуацију у којој ће Београд споља сачувати пријатељске односе са Русијом, али ће ипак ући у ЕУ. Он је, додуше, признао да ће „до уласка Србије у ЕУ проћи много времена“, али јој је посаветовао да „на прави начин искористи“ и узме за пример Хрватску, која „неће стварати препреке Србији“ када заиста дође до реализације уласка Београда у „јединствену европску породицу“.

Постојеће односе балканских земаља са Европском унијом сенатор схвата као некакво наслеђе из прошлости, а са неповерењем, па чак и антипатијом гледа на покушаје ЕУ да игра своју игру на Балкану. Тај покушај Европе да се „умеша“ учињен је управо у тренутку када су се САД сувише посветиле Ираку и Авганистану, ослабивши свој утицај на „младе демократије“.

„Русија неће испарити, она ће наставити да врши притисак“

Марфи сматра да је проблеме са којима се суочава регион неопходно решавати узимајући у обзир америчке политичке и економске интересе. На пример, он поздравља преговоре Београда и Приштине, сматрајући да је апсолутан успех то што су српске власти „спремне“ за дијалог.

„Фрапантан успех је и сама чињеница што постоји привремени споразум по коме српска влада бар званично не признаје Косово, али је спремна да ради са њим као са равноправним партнером! Ми никада нисмо могли ни замислити да ће се то тако брзо догодити! Чак ни пре пет година! Мој лични утисак је да је садашња влада Србије апсолутно привржена нормализацији односа са Косовом“, изјавио је Марфи.

Обустављање „Јужног тока“ сенатор оцењује као победу САД и могућност диктирања својих услова у енергетској игри у региону.

„Био сам у Бугарској са сенатором Мекејном оног дана кад је замрзнут пројекат, и такође сам тежио да саопштим Влади Србије да ми је драго што се тај пројекат не развија. Није, међутим, довољно да се САД противе ‘Јужном току’, оне треба и да понуде алтернативу, и то је природно. Алтернативу САД виде у течном природном гасу, тј. у његовом потенцијалном извозу из САД. За допремање течног природног гаса у регион потребна је одговарајућа инфраструктура. Потребан је нови терминал о коме се говори у Хрватској“, рекао је сенатор.

Смену власти у Грчкој Марфи је окарактерисао као „само још један повод за успостављање водеће улоге САД, ЕУ и НАТО-а“ у региону. „Тачно је да се ситуација тамо мења и да она може утицати на целу Јужну Европу. НАТО треба да буде отворен за нове чланице и да им олакша приступање, а не да им ствара проблеме“, рекао је Марфи.

Говорећи о Македонији, сенатор је нагласио да САД могу „да изврше притисак на Македонију како би се она вратила на прави пут“, и да се „водећа улога САД мора активније користити у решавању њеног спора са Грчком“.

„Да, Македонија је спремна за улазак у НАТО, можда чак и више него Црна Гора. Тачно је да су то мале земље, и да оне незнатно повећавају потенцијал НАТО-а, али мислим да је свима јасно да Македонија неће ући у НАТО докле год се не реши спор око њеног назива“, изјавио је Марфи и резимирао разговор о Грчкој и Македонији тиме да „Стејт департмент најбоље зна шта тамо треба да се ради“.

„Ја хоћу да овде сви схвате једно: Русија неће испарити, она ће наставити да врши притисак и да сондира ситуацију. Они су у Црној Гори нудили (и то је јавна информација) уговор о новој војно-поморској бази на приморју вредан неколико милијарди. Земља која има толико економских потешкоћа тешко може да одбије такву понуду. А они су одбили, рекли су 'не'. И то је доследно, јер они хоће да буду део НАТО-а и ЕУ“, уверен је Марфи.

Сенатор је својим наступом потврдио да су САД прешле у напад на Русију практично свуда где Москва има своје интересе или традиционално добре позиције. Половичност политике појединих влада, па чак и елита балканских држава (пре свега Србије и Црне Горе) обезбеђује добру стартну позицију за „повратак“ Вашингтона у регион.

Руски текст на поралу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.