Преговори о Украјини у Москви: још увек је могућ значајан напредак

Лидери Немачке и Француске су у петак 6. фебруара допутовали у Москву на само неколико часова да разговарају са руским председником о путевима решавања украјинског конфликта. После сусрета учесници разговора нису открили јавности у чему се састоје предлози који су разматрани. По мишљењу експерата, сасвим је могуће пронаћи компромис по питању прекида ватре, али то не значи да се може постићи договор око оних тежих, политичких питања.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Франсоа Оланд најавили су своју посету Кремљу само дан унапред. Извор: Росијска газета.

У петак 6. фебруара Москву су посетили Ангела Меркел и Франсоа Оланд. Од ове посете европских лидера Москви, најављене само дан раније, многи су очекивали значајан напредак у решавању кризе на истоку Украјине. Међутим, после сусрета у Кремљу медијима је саопштено само то да ће резултати разговора Владимира Путина са Ангелом Меркел и Франсоа Оландом бити сумирани у недељу 8. фебруара, током телефонског разговора у „нормандијском формату“ (Русија, Немачка, Француска и Украјина).

По речима портпарола председника Русије Дмитрија Пескова, „у овом тренутку се ради на припреми текста могућег заједничког документа о имплементацији минских споразума“. Тај документ обухвата предлоге свих учесника сусрета у „нормандијском формату“.

Песков је окарактерисао сусрет у Кремљу као „конструктиван и садржајан“. Исто тако су разговор оценили и представници лидера Немачке и Француске.

Блиц-посете

Новост о томе да ће у петак 6. фебруара у руску престоницу допутовати лидери Немачке и Француске била је неочекивана. Додуше, неочекивана је била и посета Ангеле Меркел и Франсоа Оланда Кијеву 5. фебруара, која се поклопила са доласком у украјинску престоницу државног секретара САД Џона Керија. У Кијеву су Оланд и Меркел одржали петочасовни сусрет са председником Украјине Петром Порошенком.

Шта је договорено у Минску

Мински споразуми су потписани у белоруској престоници 5. и 19. септембра. Они предвиђају прекид ватре, повлачење тешке технике и формирање посматрачке групе за праћење поштовања режима прекида борбених дејстава, као и то да Кијев одобри закон о посебном статусу Донбаса, укључујући и амнестију проруских добровољаца.

Уочи својих блиц-посета европски лидери нису много коментарисали суштину своје мировне иницијативе. Франсоа Оланд је дао до знања да он и немачка канцеларка не одлазе да размотре претходно припремљене документе, него желе да предложе нови план решавања конфликта. Он је уједно прецизирао да је план утемељен на принципу територијалне целовитости Украјине.

После сусрета у Кијеву лидери Немачке, Француске и Украјине такође нису саопштили медијима садржај нове иницијативе. Истовремено је у Кијеву Порошенков помоћник Валериј Чалиј изјавио да предлог који се разматра није „Путинов план“, него „виђење имплементације минских споразума до кога се још претходног дана дошло заједничким напорима“. У америчкој штампи се, наиме, појавила информација да је посета Меркел и Оланда реакција на предлог који је раније током недеље изнео председник Путин. Према информацијама које износе медији, Путин је предложио да се за линију раздвајања двеју страна призна ова која је сада успостављена (после успешне офанзиве проруских добровољаца), као и да се у Кијеву издејствује већа аутономија за бунтовни исток. Како сазнаје руско издање „Комерсант“, у предлозима руског лидера је реч о размештању мировних снага између сукобљених снага.

Компликације трајног решења

Угледни експерт за међународне односе Тимофеј Бордачов сматра да посете лидера Немачке и Француске сведоче о њиховом озбиљном односу према преговорима. По мишљењу овог аналитичара, велике су шансе да европским лидерима пође за руком да изврше притисак на Кијев како би украјинске власти прихватиле предлог који одговара Русији и Европи.

Како истиче Максим Братевски, експерт Центра за европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, сасвим је могуће да ће шатл-дипломатија европских лидера уродити плодом. По његовом мишљењу, могуће је договорити се и око питања везаних за линију раздвајања, и око мировних снага. Експерт уједно истиче да је далеко теже пронаћи трајно политичко решење конфликта, јер је питање да ли ће Кијев признати самопроглашене републике на истоку и какво ће бити државно уређење саме Украјине (хоће ли она после свега постати федерација или ће остати унитарна држава).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“