Како грађански рат у Украјини „углавити“ у мински формат

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Франсоа Оланд најавили су своју посету Владимиру Путину поводом украјинске кризе само дан унапред. Сусрет је одржан 6. фебруара у Кремљу. Извор: Reuters.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Франсоа Оланд најавили су своју посету Владимиру Путину поводом украјинске кризе само дан унапред. Сусрет је одржан 6. фебруара у Кремљу. Извор: Reuters.

У Минску 11. фебруара треба да се одржи сусрет такозване „нормандијске четворке“, тј. лидера Русије, Немачке, Француске и Украјине. Током сусрета ће можда бити усаглашена нова верзија плана за решавање конфликта у Донбасу. Стране, међутим, претходно треба да реше низ спорних питања, пре свега оних која се тичу природе будуће децентрализације Украјине и положаја „линије раздвајања“.

„Чињеница да је сутрашњи сусрет припреман у неколико етапа сведочи о томе да је сагласност око основних принципа већ постигнута и сада је у току ценкање око детаља“, каже за „Руску реч“ Кирил Коктиш, доцент катедре за политичку теорију Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). Додуше, остаје још доста проблема и нејасноћа, и има превише принципијелно важних питања која треба решити.

Русија жели мировне снаге

Москва ће покушати да у документима фиксира недавне војне победе добровољаца и да се договори око нове ‘линије раздвајања’, а максимум који ће тражити је да се читава територија Доњецке и Луганске области преда у руке добровољцима.

Дмитриј Суслов, НИУ ВШЕ

Прво питање је везано за жељу проруских добровољаца да се призна стање које је настало после нове „рунде“ борбених дејстава. „Москва ће покушати да у документима фиксира недавне војне победе добровољаца и да се договори око нове ‘линије раздвајања’, а максимум који ће тражити је да се читава територија Доњецке и Луганске области преда у руке добровољцима“, објашњава за „Руску реч“ Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (НИУ ВШЕ). По његовом мишљењу, тешко да је могуће остварити максимум, али нова линија раздвајања ће ускоро ипак бити повучена, упркос ставу Кијева.

У том смислу су преговарачке позиције Русије знатно појачане откако су проруски добровољци затворили обруч око велике групације украјинских снага на подручју Дебаљцева. У случају саботаже преговарачког процеса може се догодити да трупе у обручу једноставно буду уништене.

Нова линија раздвајања може постати трајна уколико се стране договоре да на тој линији буду размештене мировне снаге. По мишљењу Дмитрија Суслова, Москва ће се залагати да мировни контингент који су предложили Париз и Берлин буде формиран под покровитељством УН или ОЕБС-а, и да у њему не буде представника земаља НАТО-а.

Децентрализација је неизбежна

Преговарачке позиције Русије знатно су појачане откако су проруски добровољци затворили обруч око велике групације украјинских снага на подручју Дебаљцева. У случају саботаже преговарачког процеса може се догодити да трупе у обручу једноставно буду уништене.

Други скуп проблема везан је за питање федерализације (у Украјини и земљама Запада радије се користи израз „широка децентрализација“). „Русија ће инсистирати да се Кијев обавеже да спроведе политичку реформу и обезбеди не само аутономију источних региона Украјине, него и могућност њиховог учешћа у управљању земљом“, сматра Дмитриј Суслов.

Међутим, чак и ако Порошенко пристане на то, неће бити лако да се децентрализација спроведе у дело. „Потребан је референдум, и јасно је да ће већина становништва у садашњој ситуацији одбацити ту идеју, што опет може да изазове обнављање борбених дејстава“, каже Кирил Коктиш.

Веома је значајна чињеница да се Вашингтон противи децентрализацији, будући да су Американци, по речима Дмитрија Суслова, заинтересовани за очување западног утицаја на читавој територији Украјине.

Порошенку засада није потребан мир

Још један проблем, по речима Кирила Коктиша, састоји се у томе што је у овом тренутку Петар Порошенко „ограничено самосталан играч“. „Прво, он зависи од Запада. Друго, зависи и од унутрашње агресивне десничарске радикалне средине. Одступање од њиховог политичког правца значи моментално свргавање Порошенка рукама добровољачких батаљона или уз помоћ тандема Јацењук-Турчинов“, додаје руски политиколог и стручњак за постсовјетски простор Андреј Јепифанцев.

„Коначан расплет ће бити могућ тек када се промени однос снага у Кијеву и када Украјина изнутра буде спремна на компромисе и политичке реформе. Бојим се да ће тако нешто бити могуће тек када она прође кроз још већу крв и економску оскудицу“, објашњава Дмитриј Суслов.

Екперти сумњају у спремност Кијева да у најскорије време издејствује прекид грађанског рата, јер се украјинске власти, по свему судећи, надају реваншу и готово шестоструком увећању војноиндустријске производње током 2015. По речима Кирила Коктиша, успешни преговори у Минску неће донети коначно решење, али ће дати „шансу да се рат обустави на пар месеци“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском