Минск-2: постигнут споразум о прекиду ватре

У Минску су завршени вишечасовни преговори Владимира Путина, Ангеле Меркел, Франсоа Оланда и Петра Порошенка о решавању украјинске кризе. Паралелно са преговорима лидера четири земље у белоруској престоници је одржан и сусрет контакт-групе састављене од представника Русије, Украјине, ОЕБС-а и представника проруских добровољаца. Тешки преговори на два колосека завршени су тако што су учесници контакт-групе одобрили документ који се односи на испуњавање минских споразума постигнутих раније, у септембру 2014. Лидери „нормандијске четворке“ усвојили су декларацију у којој су пружили подршку поменутом документу.

Нови устав и граница

Како је после преговора новинарима саопштио председник Русије Владимир Путин, „постигнут је договор о најважнијем питању“, а то је прекид ватре који треба да почне 15. фебруара у 00:00 часова. Стране су такође усагласиле повлачење тешког наоружања са линије разграничења и стварање безбедносне зоне у појасу широком 50-140 km, јављају медији који су дошли у посед копије споразума.

Поштовање режима прекида ватре треба да надгледа ОЕБС, који ће контролисати и „повлачење страних трупа са територије Украјине“.

Постигнути споразум такође подразумева неопходност да се што пре организују локални избори у Донбасу, да се амнестирају учесници борбених дејстава, да Кијев одобри законе о посебном статусу низа рејона Донбаса и да се у Украјини спроведу уставне реформе.

У складу са последњом ставком Украјина треба да добије нови устав чији ће „кључни елемент“ бити децентрализација власти у земљи. Новим уставом и посебним законима који важе за део Донбаса условљена је контрола границе између побуњених региона и Русије, а то је за украјинску страну једно од најважнијих питања.

Према документу, кијевске власти ће постепено успостављати контролу границе, уз услов да се спроведе уставна реформа и уз консултације са представницима проруских добровољаца.

Охрабрујући резултати

Руски експерти су позитивно оценили непосредни резултат новог минског споразума. Како истиче Дмитриј Данилов, шеф одсека за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, постигнут је договор о базним условима даљег спровођења мировног процеса, тј. о прекиду ватре и линији разграничења између сукобљених страна.

Виктор Мизин, експерт за међународна питања и водећи сарадник Центра за постсовјетска истраживања Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО), окарактерисао је минске споразуме као охрабрујући догађај, јер он води прекиду ватре.

Више о руско-украјинским односима

Међутим, аналитичари са мање оптимизма гледају на овај политички договор када је реч о перспективама коначног решења кризе. Како истиче Данилов, стране на различите начине могу да интерпретирају постигнути компромис, нарочито у погледу тако осетљивих питања као што су посебан статус рејона Донбаса и контрола границе. Експерт наглашава да ће много тога зависити од понашања кијевског руководства. „Сада ће Порошенко морати у Кијеву да се договара са својим саборцима и са јавним мњењем“, изјавио је Данилов за „Руску реч“, истичући да проруски добровољци као друга страна у сукобу сносе одговорност за интерпретацију споразума која неће представљати кршење постигнутих споразума.

По Мизиновом мишљењу, и после овог сусрета у Минску питање статуса побуњених региона и даље је „огроман нерешени проблем“, као и што је проблем и контрола украјинско-руске границе у појединим рејонима Донбаса. Експерт уједно наглашава да истоку прети потпуни колапс уколико споразум не буде спроведен у дело. То не желе ни Русија ни Запад. Вашингтон, у чијем ставу су концентрисани ставови читавог Запада, нема никакав одређени план за Украјину (упркос руским медијима који често говоре супотно), те је и он заинтересован за успех минских споразума, истиче експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.