Предлог Кијева о слању мировних снага у Донбас: шта мисли Москва

Председник Украјине је раније изјављивао да у саставу евентуалног мировног контингента у Донбасу не могу бити представници Русије. На фотографији: руски миротворац у месту Бендери у Придњестовљу, на пункту на реци Дњестар. Извор: ТАСС.

Председник Украјине је раније изјављивао да у саставу евентуалног мировног контингента у Донбасу не могу бити представници Русије. На фотографији: руски миротворац у месту Бендери у Придњестовљу, на пункту на реци Дњестар. Извор: ТАСС.

Кијев покушава да „прогура“ свој предлог о упућивању мировних снага у зону конфликта у Донбасу. Први је тај предлог изнео председник Украјине Петар Порошенко 19. фебруара и аналитичари истичу да он представља оштар заокрет у политици Кијева. Руске власти су „дочекале на нож“ ову украјинску иницијативу, а експерти сумњају да постоје шансе за њену реализацију.

Украјински представник при УН Јуриј Сергејев изјавио је да су у секретаријату ове организације почеле консултације о слању мировног контингента у Украјину. Неопходност ангажовања мировних снага, како јавља радио-станица „Глас Америке“, Сергејев је објаснио тиме да треба „спасавати мински процес“ од Русије и проруских добровољаца који, наводно, не испуњавају минске споразуме.

„Неуместан предлог“

Као евентуални кандидати за улогу мировњака помињу се војна лица из Белорусије и Казахстана, и та варијанта би одговарала и једној и другој страни.

Коментаришући нови украјински предлог, представници Русије и сами апелују да се поштују мински споразуми, али то чине на сасвим други начин. Наиме, Москва истиче да је идеја о ангажовању мировњака у супротности са минским споразумом. По речима председника Државне думе Сергеја Наришкина, то је везано за чињеницу да се мировњаци уопште не помињу у тексту споразума. Председник Комитета Савета Федерације за међународна питања Константин Косачов окарактерисао је предлог Кијева као неуместан, јер он подрива минске споразуме.

Како истичу медији, предлог Кијева представља оштар заокрет у политици Украјине. Пре само две недеље Порошенко је у свом излагању на конференцији у Минхену одбацио идеју о ангажовању мировњака УН, изјавивши да би усаглашавање тог питања предуго трајало и да би за то време „агресор уништио украјински народ“.

Анатолиј Исајенко, члан Савета ветерана Музеја мировних операција, изјавио је за „Руску реч“ да дефинисање мандата мисије заиста може потрајати неколико месеци, али може бити обављено и за неколико дана, и да сама мисија може бити распоређена у року од 2-3 дана. Таквих случајева је било у историји УН, каже Исајенко.

Пакистански мировњаци?

Исајенко је својевремено и сам учествовао у војној посматрачкој мисији УН. Он наглашава да је за слање мировне мисије неопходна сагласност обеју сукобљених страна, и да је то њен главни предуслов. Засада, међутим, нема консензуса по том питању.

Поред тога, и састав мисије треба да одговара и једној и другој страни. Раније је Порошенко изјављивао да у саставу тог мировног контингента не могу бити представници Русије. Са друге стране, за проруске добровољце су исто тако неприхватљиве оружане снаге из ЕУ и НАТО-а. Како истиче главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко, као евентуални кандидати за улогу мировњака помињу се војна лица из Белорусије и Казахстана, и та варијанта би одговарала и једној и другој страни, али они немају искуства када је реч о оваквим операцијама. Експерти сматрају да би мировни контингент могли чинити војници из других земаља, на пример из Пакистана.

Питање границе

Експерти истичу да формат мировне мисије који предлаже Кијев не може одговарати проруским добровољцима, јер он подразумева не само раздвајање сукобљених страна, него и затварање границе између Донбаса и Русије. То не могу да прихвате ни добровољци, ни Русија. По мишљењу појединих експерата, Украјина је и изнела овај предлог пре свега са циљем да се побуњени региони одсеку од Русије, јер Кијев свакако не намерава да испуни минске споразуме, с обзиром да у складу са њима украјински граничари могу постепено да успоставе контролу над поменутим делом границе тек када украјинске власти спроведу уставне реформе и усвоје закон о посебном статусу побуњених региона.

Са друге стране, како истиче Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета светске економије и политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, Кијеву не одговара формат мисије која би била размештена само између украјинске војске и проруских добровољаца, јер би то значило замрзавање конфликта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском