Путинова реакција на „циничне лажи“ о Другом светском рату

Владимир Путин: Понекад чујемо такве бесмислице да је тешко поверовати да људи иду толико далеко у својим лажима. Извор: ТАСС.

Владимир Путин: Понекад чујемо такве бесмислице да је тешко поверовати да људи иду толико далеко у својим лажима. Извор: ТАСС.

Председник РФ Владимир Путин је у свом обраћању на седници организационог комитета за прославу 70-годишњице победе у Другом светском рату говорио о покушајима „прекрајања догађаја“ ширењем „циничних лажи“. Неки од експерата са којима је разговарала новинарка „Руске речи“ сматрају да је оштра реакција руског председника изазвана изјавама неких светских лидера да ће бојкотовати прославу Дана Победе 9. маја у Москви.

У уторак, 17. марта, у Москви је одржана седница организационог комитета за прославу 70-годишњице победе у Другом светском рату, на којој је председник РФ Владимир Путин говорио о покушајима „спекулације историјским чињеницама у геополитичким играма“. Према његовим речима, Русија је обавезна да „стално, аргументовано и одлучно брани истину о Великом отаџбинском рату“.

„Данас се, нажалост, суочавамо са покушајима прекрајања догађаја из Другог светског рата ширењем циничних лажи и блаћењем целе једне генерације која је дала све за ту победу и успостављање мира у свету“, рекао је Владимир Путин. „Понекад чујемо такве бесмислице да је тешко поверовати да људи иду толико далеко у својим лажима“, додао је руски председник.

Овакве спекулације се шире са циљем подривања моћи и моралне снаге Русије, како би јој се одузео статус земље победнице у Другом светском рату, сматра Путин и додаје: „Руско друштво се, нажалост, и данас суочава са изазовима којима може да се супротстави само ако покаже зрелост и јединство у намери да заштити своју историјску традицију и очува везу међу генерацијама“.

Заоштравање ситуације

Путинову изјаву не треба третирати као закаснели одговор Пољској, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Глеб Павловски, политиколог и директор Фонда за ефикасну политику. Наиме, пољски министар спољних послова Гжегож Схетина је 21. јануара изјавио да су концентрациони логор „Аушвиц“ ослободили украјински, а не руски војници. „Било би сасвим неуобичајено да се председник Путин на овакав начин обрати само Пољској. Будући да Пољска има традиционално негативан став према Русији, Владимира Путина је више изненадила реакција Немачке и других земаља Европске уније“, објашњава Глеб Павловски.

Према речима нашег саговорника, изјава председника Путина није никоме директно упућена, нити је унапред смишљена груба реакција. Председникове речи су „највероватније изазване бојкотом прославе Дана Победе и одбијањем више светских лидера да присуствују свечаности која ће се 9. маја одржати у Москви“. Павловски сматра да у овако сложеним околностима председник Путин не може да се претвара као да се ништа није догодило. Ситуација се додатно компликује тиме што се као мотив за бојкот прославе 70-годишњице победе у Другом светском рату наводи украјинска криза.

Дакле, речи Владимира Путина „нису биле превише оштре, јер је ситуација већ довољно заоштрена, закључује Павловски, додајући да би Пољска морала да објасни своје негативне емоције и мотиве. „Европа као да стално очекује неку грубу реакцију Русије и непрекидно од нас захтева објашњења“, напомиње Павловски.

Ко долази

Истог дана, 17. марта, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је саопштио да ће прослави Дана победе 9. маја присуствовати лидери 26 земаља. Свој долазак у Москву су већ потврдиле највише државне делегације Кине, Северне Кореје, Индије, Вијетнама, Монголије, Кубе и Јужноафричке Републике. „Долазак су, у различитим формама, такође потврдили високи државни званичници Босне и Херцеговине,укључујући и председника Републике Српске […], као и председници Исланда, Македоније, Црне Горе, Србије и Норвешке“, рекао је Лавров.

Раније је саопштено да овогодишњој прослави Дана Победе у Москви неће присуствовати највиши државни званичници Немачке, Француске, САД, Велике Британије, Пољске, Литваније, Летоније и Естоније.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском