Нуклеарна безбедност у условима новог хладног рата

Руско-америчка сарадња у сфери неширења нуклеарног наоружања се изузетно закомпликовала. Извор: Photoshot / Vostok Photo.

Руско-америчка сарадња у сфери неширења нуклеарног наоружања се изузетно закомпликовала. Извор: Photoshot / Vostok Photo.

Криза у руско-америчким односима, до које је дошло због Украјине, угрожава стабилност у свету. Директна последица догађаја у Украјини је излазак Русије из Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи (Treaty on Conventional Armed Forces in Europe - CFE). Осим тога, под знаком питања се нашла и судбина Споразума о ракетама средњег и кратког домета (Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty - INF), као и наставак сарадње у нуклеарној сфери.

Између Руске Федерације и САД све је више неразумевања и неповерења, што већ доводи у питање наставак процеса нуклеарног разоружања. „Руске власти, свесне крајње неповољних спољних околности, не сматрају да се смањивање количине нуклеарног наоружања може наставити“, изјавио је за „Руску реч“ координатор програма „Проблеми неширења нуклеарног наоружања“ Московског центра „Карнеги“ Петар Топичканов.

И не само то, него ће Москва по свој прилици наставити даље да развија своје нуклеарне снаге. Министарство одбране РФ је последње тестирање нове интерконтиненталне балистичке ракете „Рубеж“ оценило као успешно и спремно је ову ракету да уврсти у своје наоружање. Потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин ју је већ назвао „убица ПРО“.

Руске власти, свесне крајње неповољних спољних околности, не сматрају да се смањивање количине нуклеарног наоружања може наставити.

Петар Топичканов, Московски центар „Карнеги“

Закомпликовала се и руско-америчка сарадња у сфери неширења нуклеарног наоружања. „Русија је и даље против настанка нових нуклеарних држава. Али она не жури да подржи иницијативе САД у сфери неширења наоружања, већ се радије одазива на међународне напоре под покровитељством УН“, наставља Петар Топичканов.

Повећање затегнутости

Према подацима листа „Комерсант“, у оквиру анкете спроведене међу учесницима Међународне конференције за питања неширења нуклеарног наоружања, коју је Фонд „Карнеги“ одржао крајем марта, преко 40% испитаника је допустило могућност да би у наредне две године било Русија било Америка могле напустити кључне споразуме у сфери контроле наоружања: Споразум о мерама за даље смањење и ограничење офанзивног наоружања (START III) или Споразум о ракетама средњег и кратког домета (INF).

По мишљењу директора Института за САД и Канаду РАН Сергеја Рогова, данас су односи између РФ и САД заоштрени до крајњих граница и већ се може говорити о новом хладном рату. „Режим контроле наоружања је угрожен. На удару су споразуми START III и INF. Споразум о ракетама средњег и кратког домета могао би бити раскинут до краја 2015. Цео систем који је створен још у време Хладног рата се распада. Ако почне сукоб без правила, могло би се вратити време кубанске кризе и балансирања на ивици рата“, упозорио је Рогов на прес-конференцији у Међународној информационој агенцији „Русија данас“.

Петар Топичканов је већи оптимиста: „Већ долази до гомилања конвенционалног наоружања. Али то не би обавезно морало да наведе Русију да напусти Споразум о ракетама средњег и кратког домета. Постоје и други начини да се на то одреагује, пре свега у сфери конвенционалног наоружања.“

Неопходно је преиспитивање

Партнер у аналитичкој агенцији „Спољна политика“ Андреј Сушенцов је у разговору са дописником „Руске речи“ изјавио да постоји неколико могућих сценарија развоја руско-америчких односа. Најлошији би био наставак политике изолације Русије и пооштравање санкција. Међутим, по мишљењу овог стручњака, Москва и Вашингтон би желели да избегну овакав развој догађаја. Управо тиме се, између осталог, објашњава упорно одбијање администрације Барака Обаме да одобри испоруку значајних количина леталног оружја Украјини.

Умеренији сценарио би подразумевао да се односи Вашингтона са Москвом развијају по принципу америчко-кинеских односа. „САД у својој стратегији националне безбедности као један од главних циљева наводе да не треба дозволити погрешну процену кинеских потеза“, објашњава Андреј Сушенцов.

По његовом мишљењу, до актуелне кризе је дошло зато што Американци према Русији током више од 20 година нису показивали овакав опрез. „Американци сматрају да се Русија налази у силазној фази развоја и да јој не преостаје ништа друго него да се прикључи евроатлантској заједници као споредни играч по условима НАТО-а“, наставља Сушенцов. „Када Америка постане свесна да је њен приступ погрешан, то ће отворити нову етапу у руско-америчким односима.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском