Милан Панић: Економске санкције помажу Путину

Милан Панић: Путину би требало сугерисати да он мора да донесе идеју мира у Украјину. Фотографија: Игор Павићевић.

Милан Панић: Путину би требало сугерисати да он мора да донесе идеју мира у Украјину. Фотографија: Игор Павићевић.

„Московски комсомолац“ је разговарао са Миланом Панићем о догађајима од пре двадесет година, али и о текућој ситуацији, јер се аналогија понекад сама намеће. Српски политичар и амерички милионер спреман је да помогне Кремљу у успостављању мира у Украјини.

Господине Панићу, када сте пре пет година одржали предавање на Московском државном универзитету међународних односа (МГИМО), изјавили сте да „људи треба да теже процвату своје земље и да у том погледу национализам може бити користан, али само док не подстиче људе на рат“. Такође сте поменули занимљив случај када сте хрватског председника после његове тврдње да су Срби и Хрвати два различита народа замолили да нађе преводиоца како бисте могли наставити разговор. Постоји ли данас такав нездрави национализам у руско-украјинским односима?

Да, наравно! То је апсолутно аналогна ситуација, копија ондашњих догађаја.

И како се то може превазићи?

Не треба позивати преводиоце! Разумевање међу људима је филозофско питање. Нама је потпуно јасно да је ангажовање преводиоца у поменутој ситуацији одраз нездравог стања. Тада сам ја рекао своме колеги да није у праву. И написао сам му цедуљу са једном речју: „Хаг“. Рекао сам му да ће се тамо наћи сви они који нам сметају да достигнемо мир.

Економске санкције помажу Путину, али наносе штету грађанима Русије. Америчке власти су једном тако већ поступиле са Србима.

Као што је познато, када сте изгубили од Милошевића на изборима 1993. (што су многи окарактерисали као „украдену победу“), предсказали сте да ће и он бити изведен пред међународни суд. Можете ли сада рећи нешто детаљније о савременим политичарима?

Многи од оних који су сада на власти у Украјини завршиће на суду у Хагу. Они знају шта чине: води се рат у коме људи убијају једни друге без разлога. Допуштам могућност да је новим украјинским властима садашњи оружани конфликт био потребан како народ не би обраћао пажњу на друге проблеме. Нисам сигуран да је тако, али таква могућност постоји.

Између Руса и Украјинаца не постоје никакви проблеми. Житељи Русије и Украјине склапају бракове, и како се онда може говорити о некаквој мржњи међу народима? Проблем је у међународним границама. Али Крим је руски – то је моје лично мишљење. Ако би гласање на полуострву било спроведено уз присуство представника УН, мислим да би резултат био исти – већина би гласала за присаједињење Русији.

Нажалост, чак и ако се замисли да између Руса и Украјинаца не постоји конфликт, западне земље су апсолутно незадовољне новонасталом ситуацијом. Својевремено сте, говорећи о улози Запада у југословенском конфликту, истицали неразумност вршења притисака применом силе и неопходност да се систем изнутра постепено измени...

Међународна заједница је тада погрешно интерпретирала ситуацију, стварајући непријатељско расположење међу народима. Председник Босне је био Србин муслиманске вере, тако да заиста није било проблема међу самим народима. Међусобно непријатељство је намерно изазивано. Исто то се дешава сада у Украјини. Ја нисам могао ни помислити да ћу двадесет година касније, после догађаја на Балкану, видети исто то између Русије и Украјине. Тадашњи рат је задирао чак и у породице, исто као и овај садашњи. Растурено је на стотине хиљада породица. Због тога су неопходне мировне конференције и ја намеравам да се обратим Владимиру Путину са молбом да се одржи такав сусрет.

Што се тиче америчког лидера, није тајна да конгресмени врше притисак на Барака Обаму поводом потребе да се Украјини испоручи оружје. Он, међутим, не жури да то испуни. Како бисте Ви оценили његову позицију?

Ја као Американац не могу себи да дозволим детаљније коментарисање деловања САД. Али као Словен могу да кажем да Конгрес у овом случају, по мом мишљењу, греши. Обама је најбољи председник кога смо имали. Он је извео трупе из Авганистана, из Ирака, успео је да избегне директно учешће САД у рату у Сирији.

Шта можете рећи о напорима које улажу лидери земаља ЕУ, конкретно Немачка и Француска?

Познат ми је став Ангеле Меркел. Такав став ми је близак, јер се немачка канцеларка залаже за мир. Конфликт у Украјини несумњиво наноси штету Европи, више него Сједињеним Америчким Државама. И иначе ја сматрам да Вашингтон у овој ситуацији треба да има свој став поводом тих догађаја, али не треба да се меша у њих. Мислим да ми још увек имамо трупе у Немачкој – зар то не звучи невероватно? Дошло је време да се Американци врате кући. Европи већ више није потребна наша помоћ, јер она сада није економски слабија од САД. Ситуација у Украјини је европски проблем и Европљани треба сами да га решавају. Мој савет Обами је да не допусти војну интервенцију Сједињених Америчких Држава. Ако он покрене иницијативу да се пошаље мировна мисија, то је у реду. Американци су за мир.

С обзиром на Ваше симпатије према Русији, било би занимљиво чути Ваше мишљење о санкцијама које између осталих уводе и САД, а Ви рекосте да Америка не би требало да се меша.

Економске санкције помажу Путину, али наносе штету грађанима Русије. Стејт департмент је поново погрешно схватио ситуацију. Америчке власти су једном тако већ поступиле са Србима, када су увеле санкције режиму Слободана Милошевића. Сада се то исто дешава Русији. Ми живимо у јединственом свету и Американци нису изоловани од њега. Ако се Русији уводе санкције, онда је то лоше за грађане Русије, али је лоше и за другу страну, јер се смањује извоз, итд. Проблем је у томе што су санкције декларативно усмерене против Путина и његовог окружења, али зар Ви мислите да се председник Русије сада лошије храни? Грађани Русије треба да питају Американце да ли они схватају на кога те санкције утичу? Ја могу са сигурношћу да тврдим да економске мере не функционишу у политичкој сфери.

Као човек који је активно учествовао у мукотрпном процесу успостављања мира на Балкану, сматрате ли да је могуће помирење како у самој Украјини, тако и између Украјине и Русије?

Наравно! Концепција мира је веома једноставна. Не треба бити геније да би се то постигло. Као што рекох, најважнија је тежња да се избегне крвопролиће.

За то је ипак потребан договор великог броја актера, међу којима су и сама Украјина, и Русија, и земље Европе, и САД...

Знате, у конфликту од пре двадесет година ситуација је била још замршенија. Тамо су били Срби, Босанци, Хрвати, муслимани, хришћани, различите комбинације етноса и конфесија. Али за концепцију мира о којој ја говорим није важан број страна. Можда ће за Украјину бити довољно чак и шест, а не дванаест тачака. Путину би требало сугерисати да он мора да донесе идеју мира у Украјину. Ако му је потребна моја помоћ и моје искуство, спреман сам да помогнем.

Руски текст на порталу mk.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“