Русија појачала војну групацију на Криму

Извор: ТАСС.

Извор: ТАСС.

За последњих годину дана Москва је спровела темељну обнову наоружања и знатно повећала број јединица које су дислоциране на Криму. Сада ће те трупе решавати паралелно два борбена задатка: одбрану руских интереса на Криму и дејства у удаљеној поморској зони.

Према речима министра одбране Сергеја Шојгуа, у оквиру развијања самосталне групације снага на Криму крајем прошле године је створено скоро 100 здружених формација, јединица и организација, а добијена је и нова техника. 

Руске војне јединице на Криму годину дана касније 

Сваки метак за аутоматску пушку који је испоручивала Црноморској флоти Москва је још недавно морала да усаглашава са Врховном Радом Украјине – на то ју је обавезивао Споразум о статусу Црноморске флоте. Свих ових 20 година украјинска страна је на сваки начин демонстрирала апсолутно одсуство жеље да било шта решава. Флота је пропадала на очиглед свих, губила је борбени потенцијал, што није био занемарљив фактор међу онима који су Американцима одрешили руке у региону. Сетимо се да су се амерички ратни бродови релативно недавно појавили у Црном мору, управо онда када је постало јасно да им не прети никаква опасност. 

Са уласком Крима у састав Русије слика се великом брзином мења. Како је за агенцију ТАСС изјавио Сергеј Шојгу, сада је „организована квалитетна борбена обука снага ратног ваздухопловства Кримске групације и повећан састав дежурних снага противваздушне одбране“. По његовим речима, на полуострву се наставља изградња нових објеката у пет војних градова, а објекти који већ постоје капитално се реновирају. Москва је добила могућност да спроводи радикалну обнову групације својих снага на полуострву. 

Од Ту-22М3 до Искандера-М 

Појачавање јединица одвија се у оквиру програма обнове наоружања армије до 2020. године. На Крим је пребачено око 300 примерака нових система наоружања и војне технике. Јединице су добиле најновије самоходне противотенковске ракетне системе „Хризантема-С“, 152-милиметарске хаубице „Мста-С“, као и вишецевне бацаче ракета „Торнадо-Г“. Обалске јединице  попуњене су најновијим мобилним противбродским системом „Бал“, у чији састав улазе крстареће ракете Х-35 „Уран“. 

Размештање Ту-22М3 на полуострву, као и оперативно-тактичких система „Искандер-М“ представља следећу етапу у обнављању руског присуства у црноморском региону,  кажу у Министарству одбране.

Размештање ових система на Криму гарантује да оне у случају потребе могу уништити амерички противракетни штит у Румунији. А авиони Ту-22М3 неће само бити у стању да подрже овај удар крстарећим ракетама Х-22 и Х-15, већ и да потпуно уклоне војно-поморско присуство Америке у Црном мору. Председник Комитета за обавештајна питања Представничког дома Конгреса САД Мајк Роџерс званично је признао  потенцијалну усмереност ракета-пресретача против извесних „претњи“ од стране Москве. 

Овога лета једна од здружених ракетних јединица Западног војног округа, у чијем се наоружању налазе оперативно-тактички ракетни систем „Искандер-М“ и авиони далекометне авијације Ту-22М3, спровела је демонстрацију могућности у акваторији Црног мора, одрадивши мере и поступке комбинованог  уништавања критично важних објеката потенцијалног противника средствима оружја високе прецизности земаљског и ваздушног базирања, саопштава се у Министарству одбране. 

„Ту-22М3 омогућава неутралисање како текућих, тако и потенцијалних претњи које могу бити актуелне за Русију у датом региону, узимајући у обзир и улазак разарача у Црно море, што носи непосредну опасност за функционисање стратешких нуклеарних снага Русије“, каже Игор Коротченко, уредник листа „Национална одбрана“. 

Очекује се да ће Крим добити Ту-22М3 до 2016. године. Не зна се када ће се тамо наћи и оперативно-тактички комплекси „Искандер“. Сергеј Шојгу је недвосмислено изјавио да овакви системи и бомбардери могу бити размештени на територији Русије у било које време и на сваком месту. „Где хоћемо, ту ћемо их и поставити!“, ставио је тачку на ово министар одбране.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“